Paracetamol (Panadol, Febricet): Kako i kada se koristi?

Paracetamol je jedan od najčešće korišćenih lekova za ublažavanje bolova i snižavanje povišene temperature širom sveta.

Paracetamol se izdaje bez recepta, i često je prvi izbor kod glavobolje, prehlade, groznice ili drugih uobičajenih tegoba.

Ovaj analgetik i antipireptik se smatra bezbednim i efikasnim kada se koristi u preporučenim dozama, ali je važno znati da prekomeran unos ovog leka može dovesti do ozbiljnih oštećenja jetre i drugih nuspojava.

Paracetamol je dostupan u različitim oblicima, a najčešće se koristi u obliku film tableta, sirupa ili šumećih tableta.

Pored toga, paracetamol se često kombinuje sa drugim lekovima i dodacima, radi postizanja sinergijskih rezultata.

U ovom članku objasnićemo šta je paracetamol i kako deluje, čemu je namenjen, kako se koristi i dozira, kao i koji su mogući neželjeni efekti i kako smanjiti rizik.

Šta je paracetamol?

Paracetamol, koji se naziva i acetaminofen, je lek iz grupe analgetika i antipiretika, odnosno lekova koji smanjuju bol i snižavaju povišenu telesnu temperaturu.

Za razliku od nesteroidnih antiinflamatornih lekova poput ibuprofena, deksetoprofena ili aspirina, paracetamol nema značajno protivupalno dejstvo.

Paracetamol se može kupiti u apotekama bez lekarskog recepta, a dostupan je tableta, kapsula, sirupa za decu, šumećih tableta ili čepića, a u bolničkim uslovima može se davati i u vidu infuzije.

Zahvaljujući efikasnosti i dobroj podnošljivosti, paracetamol je široko rasprostranjen i koristi se samostalno ili kao sastojak mnogih kombinovanih preparata za prehladu i grip.

Paracetamol proizvode brojne farmaceutske kompanije, pa naziv proizvoda može sadržati dodatke u nazivu, ili naziv proizvođača.

Pored toga, paracetamol je dostupan i pod proizvođačkim nazivima Panadol Advance, Febricet, Efferalgan, Algocit i drugim.

Nezavisno od toga pod kojim nazivom se prodaje, važno je obratiti pažnju da li lek koji se uzima sadrži isključivo paracetamol i u kojoj dozi.

U ovom slučaju, svi lekovi, nezavisno od proizvođača, mogu se koristiti ravnopravno, a minimalne razlike mogu se javiti u sastavu pomoćnih supstanci.

Paracetamol je često deo i kombinovanih lekova namenjenih najčešće ublažavanju simptoma prehlade i gripa.

Često se može naći u kombinaciji sa vitaminom C, kao i supstancama koje pomažu u smanjenju iritacije gornjih disajnih puteva i otpušavanju nosa.

Fervex, Caffetin Cold i Coldrex neki su od najpopularnijih preparata kombinovanog tipa, a koji sadrže paracetamol.

Pored toga, dostupni su i lekovi koji pored paracetamola sadrže i kofein, kao što su Panadol Extra Advance ili Kombinovani prašak.

Ova kombinacija može biti posebno korisna za ublažavanje bolova, poput glavobolje ili migrene.

Kofein povećava analgetski efekat paracetamola unapređujući njegovu apsorpciju i skraćujući vreme za koje lek počinje da deluje.

Kako deluje?

Mehanizam delovanja paracetamola nije u potpunosti razjašnjen, ali se zna da lek deluje pretežno na nivou centralnog nervnog sistema.

Paracetamol smanjuje sintezu hemijskih supstanci koje prenose osećaj bola i regulišu telesnu temperaturu u mozgu, a koje se nazivaju prostaglandini.

Paracetamol takođe deluje na centar za termoregulaciju u hipotalamusu, što pomaže da se snizi povišena telesna temperatura.

Istovremeno, lek podiže prag osetljivosti na bol, blokirajući prenos signala bola u nervnom sistemu, što dovodi do ublažavanja bolova.

Na ovaj način, paracetamol postiže svoje analgetičke i antipiretičke efekte, a za razliku od nesteroidnih antiinflamatornih lekova, paracetamol veoma slabo deluje u perifernim tkivima, pa nema značajan protivupalni efekat.

Zbog drugačijeg mehanizma, paracetamol ne iritira želudac i ne povećava rizik od gastritisa ili čira na želucu, niti utiče na zgrušavanje krvi kao što to mogu NSAIL, ali ni ne smanjuje upalu i otok.

Čemu je namenjen paracetamol?

Paracetamol je namenjen za ublažavanje blagih do umerenih bolova i za snižavanje povišene temperature.

Njegova primena je široka, kako kod odraslih tako i kod dece, u različitim situacijama, kao što su:

• Bolovi: Ublažava različite vrste bolova, uključujući glavobolje, zubobolje, bolove u mišićima i zglobovima, bolove u leđima, kao i menstrualne bolove. Takođe, često se preporučuje i nakon manjih povreda ili hirurških zahvata za kontrolu bola zbog dobrog bezbednosnog profila i činjenice da ne utiče na proces zgrušavanja krvi.
• Povišena telesna temperatura: Snižava visoku temperaturu kod stanja praćenih groznicom, kao što su prehlada, grip i druge infekcije. Iako ne leči uzrok, paracetamol može značajno smanjiti simptome i poboljšati subjektivno stanje pacijenta, te olakšati nelagodnost uzrokovanu temperaturom.

Paracetamol se izdaje bez lekarskog recepta, ali je važno pridržavati se smernica o doziranju i ne prelaziti maksimalnu dnevnu dozu, kako bi se izbegle moguće nuspojave.

Doziranje i način upotrebe

Pravilno doziranje paracetamola je ključno za njegovu efikasnost i bezbednost.

Doza zavisi od uzrasta, telesne mase i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta, a uvek je važno pažljivo pročitati uputstvo koje dolazi uz lek ili se posavetovati sa farmaceutom ili lekarom, naročito kada se radi o deci ili osetljivim grupama pacijenata.

Uzimanje paracetamola u previsokim dozama, većim od 4,000 mg dnevno može dovesti do oštećenja jetre.

U nastavku slede uobičajeni način upotrebe i doziranje paracetamola, nezavisno od oblika u kom se uzima.

Ipak, važno je uzeti u obzir ukupnu dnevnu dozu paracetamola, koji se može nalaziti i u drugim lekovima koji se trenutno uzimaju.

Uobičajena pojedinačna doza za odrasle i decu stariju od 15 godina je 500 do 1000 mg, što odgovara jednoj do dve tablete od paracetamol tableta od 500 mg, svakih četiri do šest sati, po potrebi.

Maksimalna ukupna dnevna doza je 4,000 mg i ne sme se prekoračiti.

Deca uzrasta od 10 do 15 godina mogu uzimati jednu tabletu od 500 mg do četiri puta dnevno, po potrebi.

Trajanje primene paracetamola kod dece ne sme da traje duže od tri dana bez prethodne konsultacije sa pedijatrom.

Tablete od 500 mg paracetamola nisu pogodne za primenu kod dece mlađe od 10 godina, pa se preporučuje upotreba sirupa.

Doziranje paracetamol sirupa kod beba i dece zavisi od uzrasta, ali je važno znati da se paracetamol ne sme primenjivati kod beba uzrasta do dva meseca.

U tabeli koja sledi mogu se videti uobičajene doze paracetamol sirupa za decu, koji se može davati četiri puta dnevno.

Kod beba uzrasta dva do tri meseca, kada se lek primenjuje radi snižavanja povišene telesne temperature nakon vakcinacije, lek se može dati u dozi od 2.5 mL, a po potrebi može se dati druga doza.

Za upotrebu paracetamola kod beba uzrasta od dva do tri meseca za druge uzroke bola i povišene temperature, lek se sme davati isključivo ako je telesna masa bebe veća od 4 kg, i ukoliko je beba rođena nakon 37 nedelja.

U svakom slučaju, minimalan razmak primene leka kod beba ovog uzrasta je četiri sata, a tokom dana se smeju dati najviše dve doze leka.

Pre upotrebe paracetamola kod beba i dece preporučuje se konsultacija sa lekarom.

Ko ne bi trebalo da koristi paracetamol?

Paracetamol se smatra jednim od najsigurnijih lekova protiv bolova i temperature, ali postoje situacije u kojima ga ne treba koristiti ili koje zahtevaju dodatni oprez.

Trudnice i dojilje spadaju u posebne grupe kod kojih je primena lekova ograničena.

Ipak, paracetamol se u tim situacijama često smatra lekom izbora za povremeno ublažavanje bolova ili snižavanje temperature, kada je to potrebno.

Paracetamol se smatra za najbezbedniji analgetik i antipiretik za trudnice, i preporučuje se kada trudnica ima povišenu temperaturu ili jak bol, budući da visoka temperatura ili intenzivan bol mogu negativno uticati i na majku i na plod.

Paracetamol u maloj meri prelazi u majčino mleko, ali ta količina nije štetna za bebu, pa se smatra bezbednim tokom perioda sa dojenjem i često se preporučuje dojiljama kojima je neophodan lek za bol ili temperaturu.

Trudnice i dojilje trebalo bi da uzimaju najnižu delotvornu dozu, i samo po potrebi, kako bi se rizici sveli na minimum.

Pacijenti sa ozbiljno narušenom funkcijom jetre, poput teške ciroze jetre ili akutnog hepatitisa, trebalo bi da izbegavaju paracetamol.

Jetra kod ovih stanja često nije u stanju da bezbedno metaboliše lek, pa čak i uobičajene doze mogu biti štetne.

Uz konsultaciju sa lekarom, može se pronaći drugi lek ili se paracetamol propisuje u značajno smanjenoj dozi.

Takođe, osobe koje dugotrajno piju velike količine alkohola treba da izbegavaju ili strogo ograniče upotrebu paracetamola.

Alkohol pojačava toksično dejstvo paracetamola na jetru, pa je rizik od ozbiljnog oštećenja jetre znatno veći kod alkoholičara.

Moguća neželjena dejstva

U uobičajenim dozama paracetamol se uglavnom dobro podnosi i ozbiljna neželjena dejstva su retka.

Za razliku od mnogih drugih analgetika, nema značajne štetne efekte na želudac ili krvni pritisak.

Iako retko, mogu se javiti alergijske reakcije i znaci preosetljivosti na lek, kao što su osip na koži ili svrab.

Ukoliko se jave simptomi ozbiljnije alergijske reakcije, koji mogu uključivati oticanje lica, kratak dah, ozbiljan osip ili probleme sa disanjem, neophodno je odmah prekinuti uzimanje leka i javiti se lekaru.

Kod viših doza i duže primene leka može doći do sklonosti ka pojavi modrica ili krvarenja, kao i poremećaja funkcije jetre.

Takođe, treba napomenuti da rizik od oštećenja jetre značajno se povećava kada se paracetamol uzima sa alkoholom.

Alkohol podstiče jetrene enzime koji pojačavaju stvaranje toksičnih metabolita paracetamola.

Osobe koje hronično konzumiraju velike količine alkohola mogu pretrpeti teško oštećenje jetre čak i pri dozama paracetamola koje su za druge bezbedne.

Paracetamol ne treba uzimati neposredno nakon unosa alkohola, niti treba konzumirati alkohol nakon uzimanja paracetamola.

Predoziranje paracetamolom

Predoziranje paracetamolom je ozbiljno stanje opasno po život.

Do predoziranja paracetamolom može doći ako se uzme veća količina leka nego što jetra može da metaboliše, odnosno više od 4,000 mg.

Do predoziranja često dolazi nesvesno, kada osoba istovremeno koristi više različitih preparata protiv prehlade koji sadrže paracetamol, ili ako prerano uzme sledeću dozu ne sačekavši dovoljno vremena.

Prvi simptomi predoziranja mogu biti nespecifični, kao što su mučnina, povraćanje i bol u stomaku, pa se predoziranje često ne prepozna odmah.

Nakon jednog do dva dana od prekomernog unosa javljaju se znaci ozbiljnog oštećenja jetre.

Ovo može da uključuje žuticu, tamnu mokraću, bol u gornjem desnom delu stomaka, kao i poremećaj svesti usled otkazivanja funkcije jetre.

Ako se posumnja na predoziranje paracetamolom, potrebno je odmah potražiti medicinsku pomoć, čak i ako simptomi nisu jako izraženi.

U bolnici se primenjuje antidot acetilcistein, koji može zaštititi jetru, a koji je najefikasniji je u prvih osam do deset sati od trenutka predoziranja, iako može biti koristan i kada se da kasnije.

Kako bi se izbeglo predoziranje, neophodno je pratiti maksimalne doze i izbegavati uzimanje istovremeno više lekova koji sadrže paracetamol.

Interakcije sa drugim lekovima

Paracetamol se generalno dobro kombinuje sa većinom drugih lekova i retko stupa u interakcije, što je jedan od razloga njegove široke primene.

Ipak, određene interakcije postoje, naročito pri dugotrajnoj upotrebi ili višim dozama:

• Antikoagulansi: Istovremeno uzimanje paracetamola sa lekovima protiv zgrušavanja krvi poput varfarina, obično ne remeti koagulaciju ako je kratkotrajno. Međutim, dugotrajna svakodnevna upotreba paracetamola može pojačati efekat varfarina i povećati rizik od krvarenja. Pacijenti na varfarinu koji često uzimaju paracetamol treba da se posavetuju sa lekarom i češće proveravaju vrednosti parametar zgrušavanja krvi (INR).
• Enzimski induktori: Određeni lekovi mogu ubrzati razgradnju paracetamola u jetri. Na primer, neki antiepileptici i lekovi za tuberkulozu aktiviraju jetrene enzime, što dovodi do bržeg stvaranja toksičnih nusprodukata paracetamola. Kod osoba koje uzimaju te lekove, čak i uobičajene doze paracetamola mogu biti rizičnije za jetru, pa je potreban oprez ili smanjenje doze.
• Lekovi za prehladu i grip: Mnogi kombinovani preparati protiv prehlade i gripa u obliku praška, sirupa i tableta, sadrže paracetamol uz druge sastojke, uključujući dekongestante, antihistaminike i druge. Kada se uzima takav lek, ne treba dodavati još paracetamola posebno, jer može doći do nenamernog predoziranja. Uvek je važno proverite sastav lekova koji se uzimaju kako se ne bi uzimala ista aktivna supstanca prekomerno.
• Lekovi protiv mučnine i povraćanja i lekovi za snižavanje holesterola: Paracetamol može stupiti u interakciju sa lekovima poput metoklopramida ili domperidona, kao i holestiramin za lečenje povišenog nivoa holesterola, pa se pre upotrebe treba konsultovati sa lekarom ili farmaceutom.

Razlike između paracetamola i ibuprofena

Paracetamol i ibuprofen su dva veoma česta leka za snižavanje temperature i ublažavanje bolova, ali pripadaju različitim grupama i razlikuju se po delovanju i profilu neželjenih efekata.

Paracetamol nema značajno protivupalno dejstvo, već pretežno deluje na centralni nervni sistem.

Ibuprofen spada u nesteroidne antiinflamatorne lekove i blokira enzime koji stvaraju prostaglandine, čime smanjuje upalu, otok i bol u tkivima, pa bolje pomaže kod bolova praćenih upalom, dok paracetamol efikasno smanjuje bol i temperaturu kada upala nije dominantan faktor.

Oba leka efikasno obaraju povišenu temperaturu i olakšavaju umerene bolove.

Ibuprofen može biti delotvorniji kod povreda i bolova sa otokom, poput uganuća ili artritisa, dok je paracetamol često dovoljan kod prehlada, virusnih infekcija i tenzionih glavobolja.

Paracetamol vrlo retko izaziva stomačne tegobe ili druge probleme u preporučenim dozama, a glavni rizik predstavlja moguće oštećenje jetre u slučaju predoziranja ili kombinacije sa alkoholom.

Ibuprofen, naročito u visokim dozama ili pri dugotrajnoj upotrebi, može da iritira želudac, i dovede do bola, gorušice, čira ili pucanja čira na želucu, te može nepovoljno uticati na bubrege ili povisiti krvni pritisak kod osetljivih osoba.

S druge strane, paracetamol nema ove efekte na želudac, bubrege i pritisak u uobičajenim dozama.

Na kraju, paracetamol je lek izbora u trudnoći i tokom dojenja, dok ibuprofen i ostali NSAIL nisu preporučljivi u trećem trimestru trudnoće zbog rizika po plod.

Kod pacijenata sa čirom na želucu ili poremećajem zgrušavanja krvi, paracetamol je bezbedniji jer ne povećava rizik od krvarenja.

Nasuprot tome, kod teške bolesti jetre bezbednije je koristiti ibuprofen ili drugi analgetik umesto paracetamola, kako bi se izbeglo dodatno opterećenje jetre.

Zaključak

Paracetamol je efikasan i široko korišćen lek za ublažavanje blagih do umerenih bolova i snižavanje povišene temperature.

Budući da pretežno deluje na centralni nervni sistem, za razliku od nesteroidnih antiinflamatornih lekova ne izaziva iritaciju želuca niti utiče na zgrušavanje krvi.

Zbog svoje bezbednosti i retkih ozbiljnijih nuspojava, paracetamol je često lek izbora kod dece, trudnica i dojilja.

Ipak, izuzetno je važno pridržavati se preporučenih doza, budući da prekomerno uzimanje može dovesti do ozbiljnih oštećenja jetre, naročito kod osoba koje konzumiraju alkohol ili imaju postojeće bolesti jetre.

Paracetamol se može koristiti samostalno ili kao deo kombinovanih preparata za lečenje simptoma prehlade i gripa, ali je uvek potrebno obratiti pažnju na ukupni unos iz svih izvora.

U slučaju pravilne upotrebe, paracetamol pruža brzo olakšanje bolova i povišene temperature, uz minimalan rizik od neželjenih efekata.