Spironolakton: Šta je i kako deluje, čemu služi, primena

Spironolakton je lek iz grupe diuretika koji štede kalijum i često se propisuje u brojnim medicinskim stanjima, kao što su srčana slabost, hipertenzija, poremećaj rada bubrega i zadržavanje tečnosti zbog različitih uzroka.

Spironolakton deluje tako što blokira dejstvo hormona aldosterona na bubrezima, zbog čega dovodi do pojačanog izlučivanja viška vode iz organizma uz zadržavanje kalijuma.

Povećanim izlučivanjem tečnosti smanjuje se njeno prekomerno zadržavanje i snižava krvni pritisak, što je posebno važno u terapiji bolesti srca, bubrega i jetre, kao i kod drugih stanja povezanih sa nakupljanjem viška tečnosti u organizmu.

Spironolakton je dostupan u obliku tableta od 25 i 100 mg, a izdaje se isključivo uz lekarski recept.

U ovom članku objasnićemo šta je spironolakton i kako deluje, čemu služi, kako se koristi, kao i koji su mogući rizici upotrebe ovog leka.

Šta je spironolakton i kako deluje?

Spironolakton pripada grupi diuretika koji štede kalijum i spada u sintetičke steroide sa specifičnim mehanizmom delovanja.

Njegova osnovna uloga je blokada hormona aldosterona na nivou bubrega, pre svega u sabirnim kanalima, što je završni deo bubrežnih tubula.

Aldosteron je hormon koji stimuliše zadržavanje natrijuma i vode u organizmu, a izlučivanje kalijuma.

Kada se njegovo dejstvo blokira spironolaktonom, dešava se suprotno, bubrezi izbacuju više natrijuma i vode, dok se kalijum zadržava u organizmu.

Ova osobina da štedi kalijum posebno je značajna zato što mnogi drugi diuretici dovode do pojačanog gubitka kalijuma, što može prouzrokovati opasne poremećaje srčanog ritma i slabost mišića.

Spironolakton se zato često koristi u kombinaciji sa drugim diureticima, kako bi se nadoknadio ili sprečio pad kalijuma u krvi, čime ne samo da se smanjuje višak tečnosti i otok u organizmu, već se i čuva ravnoteža elektrolita, što je ključno za normalan rad srca i nerava.

Na primer, spironolakton se često kombinuje sa diuretikom pod nazivom furosemid, pa tako Lasix i spironolakton predstavljaju tipičnu kombinaciju.

Pored svog diuretičkog efekta, spironolakton deluje i na hormonski sistem.

Budući da blokira delovanje androgenih hormona, može izazvati određene neželjene pojave.

Kod muškaraca se to najčešće manifestuje uvećanjem dojki, dok kod žena mogu nastati promene u menstrualnom ciklusu, bol u grudima ili pojačana maljavost.

Upravo zbog tog antiandrogenog dejstva spironolakton se koristi i u lečenju nekih stanja povezanih sa viškom androgena.

Čemu je namenjen i za šta se koristi?

Spironolakton je lek koji se koristi u terapiji različitih stanja povezanih sa zadržavanjem tečnosti, povišenim krvnim pritiskom i hormonskim poremećajima.

Njegovo delovanje zasniva se na blokadi hormona aldosterona, što dovodi do izbacivanja viška natrijuma i vode, dok se kalijum zadržava u organizmu.

Na taj način spironolakton smanjuje opterećenje srca i bubrega, ublažava simptome hroničnih bolesti i doprinosi boljoj kontroli krvnog pritiska i ravnoteže elektrolita.

Najčešće indikacije za upotrebu spironolaktona uključuju stanja kao što su:

• Kongestivna srčana insuficijencija, odnosno oslabljeni rad srca praćen zadržavanjem tečnosti
• Arterijska hipertenzija, odnosno povišen krvni pritisak
• Edemi kod nefrotskog sindroma, otoci nastali usled bubrežnih bolesti
• Edemi kod ciroze jetre, zadržavanje vode usled oštećenja jetre
• Ascites, nakupljanje tečnosti u trbušnoj duplji kod bolesti jetre ili malignih oboljenja
• Primarni aldosteronizam, patološki višak hormona aldosterona koji dovodi do zadržavanja tečnosti i povišenog pritiska
• Hipokalemija, snižena koncentracija kalijuma u krvi, najčešće kao posledica terapije drugim diureticima

Spironolakton poboljšava opšte stanje pacijenta jer olakšava rad srca i bubrega, smanjuje otoke i vraća ravnotežu elektrolita.

Posebno je značajan kod pacijenata koji koriste druge diuretike, jer sprečava gubitak kalijuma i time smanjuje rizik od poremećaja srčanog ritma.

U dugotrajnoj terapiji pokazalo se da smanjuje rizik od smrti i potrebe za hospitalizacijom kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom.

Kao što je ranije pomenuto, lek se često kombinuje sa drugim diureticima, poput furosemida, kada je potrebno pojačati izbacivanje viška tečnosti.

U lečenju hipertenzije se najčešće propisuje kao dodatna terapija, naročito kada osnovni lekovi ne daju zadovoljavajuću kontrolu krvnog pritiska.

Pored toga, kod ciroze jetre i ascitesa spironolakton smanjuje nakupljanje tečnosti u trbušnoj duplji i ublažava prateće otoke, čime značajno poboljšava kvalitet života pacijenata.

Osim smanjenja zadržavanja vode, spironolakton ima i antiandrogeno dejstvo, pa se u određenim slučajevima primenjuje u terapiji hormonskih poremećaja kod žena.

Spironolakton se može koristiti kod sindroma policističnih jajnika, akni i pojačane maljavosti, budući da blokira dejstvo androgenih hormona.

Kako se koristi?

Spironolakton je dostupan u obliku tableta od 25 i 100 mg, koje se uzimaju oralno, najčešće ujutru uz prvi obrok, čime se poboljšava njegova apsorpcija i smanjuje rizik od stomačnih tegoba.

Tablete se gutaju cele uz čašu vode i ne preporučuje se njihovo lomljenje ili žvakanje.

Dnevna doza leka kod odraslih osoba kreće se od 25 do 400 mg, u zavisnosti od stanja koje se leči.

Lek treba uvek uzimati tačno onako kako je to propisano od strane lekara, bez samoinicijativnog menjanja doze.

Uobičajene doze kod odraslih osoba, u zavisnosti od indikacije, jesu:

• Kongestivna srčana insuficijencija: Uobičajena doza iznosi 100 mg dnevno, koja se u težim slučajevima može povećati do 200 mg. Nakon što je kontrola edema uspostavljena, doza održavanja iznosi od 75 do 200 mg.
• Teška srčana insuficijencija klase NYHA III–IV: Na osnovu kliničkih studija, uobičajeno je da se terapija počinje sa 25 mg jednom dnevno, što se po potrebi može povećati na 50 mg kod pacijenata koji dobro podnose lek. Ukoliko pacijent loše podnosi lek, doza se može smanjiti na 25 mg svaki drugi dan. Spironolakton se uključuje kao dodatak standardnoj terapiji, ne kao zamena.
• Ciroza jetre sa edemom i ascitesom: Doziranje zavisi od koncentracije Na+/K+ u urinu. Ukoliko odnos veći od 1.0, dnevna doza iznosi 100 mg dnevno, dok je kod odnosa ispod 1 dnevna doza od 200 do 400 mg dnevno. Nakon postizanja terapeutskog efekta, lekar individualno određuje dozu održavanja.
• Ascites kod malignih bolesti: Nakupljanje vode kod malignih bolesti obično se tretira početnom dozom od 100 do 200 mg dnevno, što se u težim slučajevima može povećati do 400 mg, dok se doza održavanja određuje individualno.
• Nefrotski sindrom: Standardna doza iznosi 100 do 200 mg dnevno. Budući da spironolakton nema antiinflamatorno dejstvo, niti utiče na patološke procese, ovaj lek se propisuje samo kada glukokortikoidi nisu dovoljno efikasni.
• Esencijalna hipertenzija: Uobičajen doza za lečenje visokog pritiska iznosi 50 do 100 mg dnevno, koja se kod težih slučajeva može postepeno povećati do 200 mg dnevno. Tokom određivanja doze i povećavanja važno je redovno praćenje krvnog pritiska, kako bi se izbeglo prekomerno snižavanje i pojava hipotenzije.

Pored prethodnih indikacija, spironolakton se koristi i za dijagnostiku i terapiju primarnog aldosteronizma.

Kao inicijalno dijagnostičko sredstvo za potvrdu primarnog aldosteronizma kod pacijenata na normalnoj ishrani, primenjuju se takozvani dugi ili kratki test.

Kod dugog testa pacijentu se daje lek u dozi od 400 mg dnevno tokom tri do četiri nedelje, a korekcija hipokalemije i hipertenzije potvrđuje sumnju na bolest.

Kod kratkog testa pacijent uzima 400 mg leka dnevno tokom četiri dana, pri čemu porast kalijuma tokom terapije i njegov pad nakon prekida primene upućuju na primarni aldosteronizam.

Nakon što se dijagnoza potvrdi preciznijim metodama, spironolakton se može davati u dozi od 100 do 400 mg dnevno kao priprema za hiruršku intervenciju, dok se kod pacijenata koji nisu kandidati za operaciju primenjuje u najmanjoj efikasnoj dozi, prilagođenoj individualnim potrebama.

Kada je to neophodno, spironolakton se može primenjivati i kod dece, a doza se propisuje na osnovu telesne mase deteta, uz strogu kontrolu pedijatra, budući da nema dovoljno podataka o primeni leka kod dece.

Primena spironolaktona kod starijih pacijenata obično se počinje malim dozama, uz postepeno povećavanje do postizanja željene doze, uz praćenje odgovora organizma.

Na ovaj način smanjuje se rizik od neželjenih efekata kojima su podložniji stariji pacijenti.

Rizici i moguće neželjene reakcije

Pri upotrebi spironolaktona najznačajniji rizik predstavlja poremećaj ravnoteže elektrolita, posebno povišen nivo kalijuma u krvi, poznat kao hiperkalemija.

Hiperkalemija može dovesti do ozbiljnih poremećaja u radu srca, uključujući aritmije opasne po život, pa se preporučuje redovna kontrola koncentracije kalijuma i natrijuma u krvi, naročito na početku terapije ili prilikom promene doze.

Pored hiperkalemije, najčešća neželjena dejstva spironolaktona uključuju:

• Hiponatremija i dehidratacija: Snižene vrednosti natrijuma i gubitak tečnosti mogu dovesti do slabosti, vrtoglavice, nesvestice i ubrzanog pulsa.
• Hormonski poremećaji: Kod muškaraca se može javiti ginekomastija i privremena impotencija, dok žene mogu iskusiti poremećaje menstrualnog ciklusa, bol u grudima i pojačanu maljavost. Većina ovih promena povlači se nakon prestanka terapije.
• Metaboličke promene: Kod dijabetičara je moguć blagi porast nivoa glukoze u krvi, što zahteva redovnu kontrolu šećera.
• Gastrointestinalne smetnje: Kao reakcija na lek mogu se javiti mučnina, povraćanje, dijareja i bolovi u stomaku, naročito na početku terapije ili prilikom povećanja doze.
• Neurološki simptomi: Simptomi kao što su pospanost, vrtoglavica i zamućen vid mogu se javiti na početku terapije.
• Alergijske reakcije: Reakcije su obično blage i manifestuju se kao osip ili svrab kože, ali u retkim slučajevima mogu nastati ozbiljni simptomi koji zahtevaju hitnu medicinsku pomoć. U slučaju pojave koprivnjače, problema sa disanjem, oticanja i drugih simptoma teške alergijske reakcije, neophodno je prekinuti sa uzimanjem leka i neodložno se javiti lekaru.
• Promene u krvnoj slici i funkciji organa: Iako retko, mogu se javiti smanjen broj leukocita i trombocita, poremećaji funkcije jetre i bubrega ili grčevi u mišićima zbog elektrolitskih promena.

Spironolakton je kontraindikovan kod pacijenata sa Addisonovom bolešću, koja predstavlja primarnu insuficijenciju nadbubrežne žlezde, kao i kod akutne bubrežne insuficijencije sa prestankom stvaranja urina, jer bi dodatno blokiranje aldosterona moglo izazvati teške poremećaje metabolizma.

Većina neželjenih efekata povlači se nakon prilagođavanja doze ili prestanka terapije i ne ostavlja trajne posledice.

Interakcije sa drugim lekovima

Spironolakton može stupiti u interakcije sa različitim lekovima, što može povećati rizik od nuspojava ili promeniti njegovo dejstvo.

Kao diuretik koji štedi kalijum i antagonist aldosterona, najvažnije interakcije odnose se na porast kalijuma, funkciju bubrega i lekove sa uskim terapijskim opsegom.

Pažljivo praćenje elektrolita i doziranja smanjuje rizik od ozbiljnih neželjenih posledica.

Najznačajnije interakcije uključuju:

• Drugi diuretici koji štede kalijum i suplementi kalijuma: Efekat spironolaktona sabira se sa efektom drugih lekova iz ove grupe, kao što su amilorid, triamteren i eplerenon, što dovodi do povećanog rizika od hiperkalemije. Takođe, unos kalijuma kroz suplemente može povećati rizik od ovog stanja, koje izaziva do slabost, paresteziju, bradikardije i poremećaje srčanog ritma. Zbog toga ovakve kombinacije treba izbegavati, i obavezno pratiti nivo kalijuma i kreatinina tri do sedam dana nakon uvođenja ili promene doze.
• Zamene za so bogate kalijumom: Dodatni izvor kalijuma u ishrani povećava verovatnoću hiperkalemije, pa se preporučuje izbegavanje kalijumove ili kombinovane kalijumove soli tokom terapije spironolaktonom.
• ACE inhibitori, sartani i direktni inhibitori renina: U ovu grupu spadaju lekovi kao što su ramipril, enalapril, lisinopril, perindopril i kaptopril kao ACE inhibitori, losartan i valsartan kao sartani odnosno ARB, kao i aliskiren kao direktni inhibitor renina. U kombinaciji sa spironolaktonom deluju na renin-angiotenzin-aldosteron sistem, što može dovesti do povećanja nivoa kalijuma i pogoršanja bubrežne funkcije. Rizik je naročito izražen kod starijih pacijenata, osoba sa dijabetesom i hroničnom bubrežnom bolešću, pa je neophodno redovno pratiti koncentracije kalijuma i kreatinina nakon uvođenja terapije ili promene doze.
• Nesteroidni antiinflamatorni lekovi: Lekovi kao što su ibuprofen, naproksen, deksketoprofen, nimesulid, ketoprofen i visoke doze aspirina, smanjuju bubrežnu sintezu prostaglandina, što može oslabiti diuretički i antihipertenzivni efekat spironolaktona i povećati rizik od zadržavanja tečnosti i pogoršanja bubrežne funkcije. Preporučena je najniža efikasna doza u najkraćem trajanju i kontrola parametara bubrega, kao što su urea i kreatinin.
• Litijum: Diuretički efekat može smanjiti izlučivanje litijuma putem bubrega i povećati njegove koncentracije do toksičnog nivoa, što može izazvati tremor, ataksiju i gastrointestinalne tegobe. Ovu kombinaciju bi zato trebalo izbegavati kada je moguće, a ako je nužna, neophodno je sprovoditi redovno merenje nivoa litijuma i prilagođavanje doze.
• Digoksin: Spironolakton može povećati koncentracije digoksina i povremeno ometati pojedine imunološke testove, uz dodatni rizik od aritmija.
• Insulin i oralni antidijabetici: Promena volumena tečnosti i hemodinamike može uticati na glikoregulaciju, pa je ponekad potrebna korekcija doze lekova za dijabetes i češća kontrola glikemije, naročito pri započinjanju ili titraciji terapije.
• Diuretici Henleove petlje i tiazidi: Lekovi kao što su furosemid i hidrohlortiazid se često kombinuju sa spironolaktonom u lečenju insuficijencije, ali mogu pojačati diurezu i dovesti do hipotenzije ili pogoršanja bubrežne funkcije ako dođe do dehidratacije.

Prethodna lista sadrži neke, ali ne sve, moguće interakcije.

Budući da je broj interakcija značajan i da one mogu biti ozbiljne, neophodno je obavestiti lekara ili farmaceuta o svim lekovima i dodacima koji se koriste.

Ovo uključuje lekove i preparate koji se izdaju sa ili bez recepta, biljne proizvode i zamene za so, kako bi se pravovremeno procenio rizik od interakcija i planiralo adekvatno praćenje laboratorijskih parametara.

Primena u trudnoći i dojenju

Spironolakton se tokom trudnoće generalno izbegava, jer aktivni lek može preći placentnu barijeru i uticati na razvoj ploda.

Studije na životinjama pokazale su rizik od feminizacije muških potomaka, pa se trudnicama propisuje samo ako je terapija spironolaktonom neophodna i ako koristi za majku značajno nadmašuju potencijalni rizik po plod.

U praksi se trudnicama češće propisuju drugi diuretici sa dokazano dužom istorijom bezbedne primene u trudnoći, kao što su hidrohlorotiazid ili indapamid, dok se spironolakton primenjuje samo u specifičnim situacijama.

Tokom perioda dojenja spironolakton prelazi u mleko i može uticati na bebu.

Aktivni metaboliti leka su detektovani u majčinom mleku, što dodatno povećava rizik od neželjenih efekata kod odojčeta.

Iz ovog razloga, tokom trudnoće se izbegava primena spironolaktona, odnosno biraju se alternativni lekovi koji nose manje rizike.

U slučajevima kada je primena ovog leka neophodna, obično se preporučuje prelazak na adaptirano mleko, formulu, dok majka uzima spironolakton.

Zaključak

Spironolakton je diuretik koji štedi kalijum, antagonist aldosterona, koji se često propisuje za lečenje zadržavanja tečnosti kod bolesti srca, bubrega i jetre, za terapiju rezistentne hipertenzije, kao i u dijagnostici i lečenju primarnog aldosteronizma.

Delovanjem u sabirnim kanalima bubrega podstiče izlučivanje natrijuma i vode uz očuvanje kalijuma, čime smanjuje edeme i opterećenje srca.

Efikasnost spironolaktona prati potreba za pažljivim doziranjem i obaveznim praćenjem kalijuma i funkcije bubrega, budući da upotreba leka povećava rizik od hiperkalemije.

Rizik od povišenog nivoa kalijuma posebno je izražen kada se lek uzima u kombinaciji sa ACE inhibitorima, sartanima, direktnim inhibitorima renina, drugim diureticima koji štede kalijum, NSAIL ili dodacima ishrani koji sadrže ovaj mineral.