Ultrazvuk abdomena je uobičajena, neinvanzivna i bezbedna dijagnostička procedura koja ne zahteva zahtevne pripreme.
Ultrazvučno snimanje abdomena koristi zvučne talase za proizvodnju slika struktura u gornjem delu abdomena i koristi se procenu bubrega, jetre, žučne kese, žučnih kanala, pankreasa, slezine i abdominalne aorte.
U ovom članku objasnićemo kako se pripremiti za ultrazvuk abdomena kako bi se osigurao uspešan pregled i smanjio rizik od postavljanja pogrešne dijagnoze.
Pored toga, biće objašnjeno šta je ultrazvuk abdomena, kako izgleda procedura i period nakon pregleda, da li je rizična kao i koje su moguće dodatne procedure koje mogu biti neophodne.
Šta je ultrazvučni pregled abdomena?
Ultrazvučno snimanje je neinvazivna medicinska procedura koja doktorima omogućava da dijagnostikuju različita stanja i pronađu uzrok u slučaju prisutnih tegoba.
Ova procedura ne uključuje jonizujuće zračenje, potpuno je bezbolna i bezbedna, i stoga ima veoma široku upotrebu i često je prvi izbor kada je pregled abdomena u pitanju.
Budući da nema zračenja, ultrazvuk abdomena je bezbedan i uobičajen način razvoja bebe kod trudnica.
Sonografija, kako se ultrazvučni pregled još naziva, koristeći zvučne talase stvara slike unutrašnjosti tela.
Sonda koja se naziva transduktor šalje talase visoke frekvencije kroz telo, a zatim prikuplja talase koji se odbijaju, na osnovu kojih stvara sliku i omogućava pregled unutrašnjih tkiva i organa.
Ultrazvuk stvara slike u realnom vremenu, i može pokazati strukturu i kretanje unutrašnjih organa.
Posebna vrsta ultrazvučnog aparata, dopler, može pokazati i krv koja teče kroz krvne sudove.
Dopler krvnih sudova omogućava da se proceni protok krvi kroz arterije i vene.
Ultrazvuk abdomena koristi se za procenu stanja bubrega, jetre, žučne kese i žučnih puteva, pankreasa, slezine, kao i trbušne aorte i drugih krvnih sudova abdomena.
Ultrazvučni pregled abdomena koristi se za postavljanje dijagnoze i praćenje različitih stanja, kao što su:
- Bol u želucu ili drugom delu abdomena, poput bola u gornjem ili donjem delu stomaka
- Procena funkcije jetre
- Uvećanje organa, na primer uvećanje jetre ili slezine
- Kamen u bubregu
- Kamen u žuči ili presavijena žučna kesa
- Aneurizam abdominalne aorte
- Želudačna kila
- Pankreatitis, odnosno upala pankreasa
Osim toga, ultrazvuk abdomena može se koristiti tokom biopsije, koja se obavlja kod teških stanja koja pogađaju organe digestivnog trakta, poput ciroze jetre.
Doplererom abdomena može se dijagnostikovati blokada protoka krvi, suženje krvnih sudova, pojava tumora ili urođenih malformacija, kao i smanjen ili odsutan protok krvi, ali i povećan protok krvi što može ukazivati na prisustvo infekcije.
Priprema za ultrazvuk abdomena
Priprema za ultrazvuk je relativno jednostavna, za razliku od nekih drugih vrsta pregleda gastrointestinalnog trakta, poput gastroskopije ili kolonoskopije.
Način pripreme za ultrazvuk abdomena može da se razlikuje u zavisnosti od toga koja je primarna svrha pregleda, pa je važno razgovarati sa doktorom pre pregleda.
Za pregled jetre, žučne kese, slezine i pankreasa, uobičajeno je da večera pred pregled bude obrok bez masti, a da se osam do 12 sati pre samog pregleda prekine sa unosom hrane u potpunosti.
Kod pregleda bubrega, najčešće je neophodno sat vremena pred zakazan pregled uneti šest do osam čaša tečnosti, idealno vode, kako bi se napunila bešika.
Pored toga, trebalo bi uzdržavati se od jela osam do 12 sati. Na ovaj način se sprečava nakupljanje gasova koji mogu da otežaju ili u potpunosti onemoguće pregled.
Priprema za dopler pregled abdominalne, odnosno trbušne aorte, obično podrazumeva samo uzdržavanje od konzumacije hrane osam do 12 sati.
Preporuka koja važi za sve vrste pregleda je da pacijent na pregled dođe u udobnoj, širokoj odeći i bez nakita.
Velika količina gasova ili ostaci hrane u sistemu organa za varenje mogu ometati ili onemogućiti pregled.
Iz ovog razloga, dan ili nekoliko dana pred pregled trebalo bi izbegavati hranu koja se teško vari, poput pasulja ili sočiva.
Ukoliko je prisutno nadimanje, nadutost stomaka i slične tegobe koje ukazuju na prekomerno prisustvo gasova, korišćenje lekova i medicinskih sredstava koji će smanjiti količinu gasova može biti od koristi.
Pre upotrebe ovih lekova važno je konsultovati se sa lekarom koji će obaviti pregled.
Teška gojaznost ili prisustvo barijuma u gastrointestinalnom traktu usled nedavnog pregleda tokom kog je ova supstanca korišćena kao kontrastno sredstvo takođe mogu ometati pregled.
Procedura i oporavak
Ultrazvučni pregled je bezbolan, brz i ne zahteva upotrebu anestezije, a pripreme za pregled su minimalne, i odnose se pre svega na uzdržavanje od konzumacije hrane kako bi se smanjio rizik od nakupljanja gasova.
Procedura podrazumeva upotrebu gela na bazi vode koji ne masti odeću i ne zadržava se na koži, i lako se uklanja papirnim ubrusom.
Ultrazvučni pregled najčešće traje do 30 minuta, a rezultati su dostupni odmah po okončanju pregleda.
U nekim slučajevima pregled obavlja radiolog, koji rezultate interpretira i predaje ih gastroenterologu ili doktoru druge specijalnosti radi postavljanja dijagnoze.
Oporavak posle ultrazvuka abdomena nije potreban, a pacijent se odmah može vratiti uobičajenim aktivnostima.
Odsustvovanje sa posla ili škole na dan pregleda nije potrebno.
Budući da ne podrazumeva upotrebu anestetika i drugih vrsta lekova, pacijent može upravljati vozilom i pravilno rasuđivati, te samostalno napustiti ordinaciju.
Rizici
Ultrazvuk abdomena se smatra dijagnostičkom procedurom bez rizika.
Za razliku od rendgenskog snimanja ili CT skeniranja, ultrazvuk ne koristi zračenje, zbog čega se ultrazvuk abdomena koristi i za praćenje razvoja bebe kod trudnica.
Dodatne dijagnostičke procedure
U nekim slučajevima dodatne dijagnostičke procedure mogu biti neophodne nakon obavljenog ultrazvučnog pregleda abdomena.
One uključuju:
- Testove krvi
- Proveru enzima jetre
- Analizu urina ili stolice
- Radiološke preglede, odnosno rendgensko snimanje, CT skeniranje ili magnetnu rezonancu
- Kolonoskopiju
- Gastroskopiju
- Biopsiju tkiva
Testovi stolice mogu da uključuju kalprotektin test za detekciju upale, test na prisustvo parazita u crevima, kao i FOBT test, kojim se proverava prisustvo krvi u stolici.
Ukoliko simptomi koje pacijent ima izazivaju sumnju na infekciju heliko bakterijom ili SIBO, mogu biti potrebni i izdisajni testovi.
Zaključak
Ultrazvuk abdomena je veoma česta dijagnostička procedura za koju nisu potrebne zahtevne pripreme.
Iako se može razlikovati u zavisnosti od vrste i svrhe pregleda, priprema za ultrazvuk abdomena svodi se na uzdržavanje od konzumiranja hrane osam do 12 sati pred pregled.
Na ovaj način se smanjuje rizik od akumulacije gasova ili ostataka hrane u digestivnom traktu koja mogu ometati ili onemogućiti pregled.
Pored toga, ukoliko je svrha ultrazvučnog pregleda pregled žučne kese, jetre, pankreasa ili slezine, uobičajeno je da se od pacijenta traži da poslednji obrok pre pregleda bude obrok bez masti.
