Gonoreja je polno prenosiva infekcija uzrokovana bakterijom Neisseria gonorrhoeae, koja pogađa oba pola.
Ova infekcija najčešće zahvata genitalije, rektum i grlo, a može proći bez simptoma, što otežava njeno pravovremeno otkrivanje.
Nelečena gonoreja može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući neplodnost, a potencijalna rezistencija na antibiotike predstavlja dodatni izazov u lečenju.
U ovom članku objasnićemo šta je gonoreja, koji su simptomi, načini na koji se prenosi, kao i kako se leči i sprečava zaražavanje.
Šta je gonoreja?
Gonoreja je bakterijska polno prenosiva infekcija koju uzrokuje bakterija Neisseria gonorrhoeae.
Neisseria gonorrhoeae najčešće inficira vlažna sluzokožna tkiva genitalnih organa, rektuma i grla.
Gonoreja je izuzetno zarazna i prenosi se tokom nezaštićenog vaginalnog, analnog ili oralnog seksualnog odnosa.
Infekcija može zahvatiti i muškarce i žene, a često ne izaziva simptome, posebno kod žena, što može dovesti do kasnog otkrivanja i daljeg širenja infekcija.
Nelečena gonoreja može izazvati ozbiljne zdravstvene komplikacije, uključujući neplodnost kod oba pola, kao i infekcije drugih delova tela.
Gonoreja je poznata i pod nazivima triper, što predstavlja uobičajen kolokvijalni naziv i kapavac, stari termin koji se ponekad koristi za ovu infekciju.
Simptomi
Simptomi gonoreje mogu varirati u zavisnosti od pola i mesta infekcije.
U mnogim slučajevima, infekcija može biti asimptomatska, posebno kod žena.
Simptomi kod žena mogu da uključuju:
- Neuobičajen vaginalni sekret, koji može biti žućkasto-zelenkaste boje
- Bol ili peckanje prilikom mokrenja
- Bol tokom seksualnog odnosa
- Krvarenje između menstruacija
- Bol u donjem delu stomaka ili karlici
Simptomi koji mogu da se jave kod muškaraca:
- Iscedak iz penisa, koji može biti bistar, beo ili žućkast
- Bol ili peckanje prilikom mokrenja
- Crvenilo penisa
- Bol ili otok u testisima, iako ređe
Osim genitalnih organa, gonoreja može pogoditi i rektum ili grlo.
Simptomi analne gonoreje uključuju:
Ukoliko gonoreja dovede do infekcije grla, mogu se javiti sledeći simptomi:
- Bol u grlu
- Osećaj nelagodnosti prilikom gutanja
- Otežano gutanje
- Otečeni limfni čvorovi u vratu
Kao što je prethodno pomenuto, gonoreja može biti prisutna u telu čoveka bez prisustva bilo kakvih simptoma, pa su redovni preventivni pregledi od velike važnosti za seksualno aktivne osobe, a posebno za rizične grupe.
Uzroci i načini prenošenja
Gonoreju izaziva bakterija Neisseria gonorrhoeae, koja se najčešće prenosi seksualnim putem.
Postoji nekoliko glavnih načina na koje se gonoreja prenosi:
- Seksualni kontakt: Gonoreja se najčešće prenosi tokom vaginalnog, analnog ili oralnog seksualnog odnosa sa zaraženom osobom, čak i ako osoba nema vidljive simptome.
- Kontakt sa telesnim tečnostima: Bakterija Neisseria gonorrhoeae može biti prisutna u telesnim tečnostima kao što su vaginalni sekret, semena tečnost ili rektalni iscedak, a direktan kontakt sa ovim tečnostima može izazvati infekciju.
- Prenos sa majke na dete: Gonoreja se može preneti sa zaražene majke na novorođenče tokom vaginalnog porođaja, što može dovesti do ozbiljnih komplikacija, poput gonokoknog konjunktivitisa kod novorođenčeta.
Važno je napomenuti da se gonoreja ne prenosi dodirom, ljubljenjem, zajedničkim korišćenjem toaleta, posuđa ili bazena.
Rizične grupe za gonoreju uključuju:
- Seksualno aktivne osobe: Posebno one koje često menjaju partnere ili imaju više partnera.
- Osobe koje ne koriste kondome: Nezaštićeni seksualni odnosi, uključujući vaginalni, analni ili oralni, značajno povećavaju rizik od zaraze.
- Mladi između 15 i 24 godine: Ova starosna grupa je posebno podložna polno prenosivim infekcijama, uključujući gonoreju.
- Osobe koje su ranije imale polno prenosive bolesti: One koje su već imale infekcije kao što su hlamidija, HIV ili druge polno prenosive bolesti imaju veći rizik da ponovo budu zaražene.
Dijagnoza
Ukoliko su prisutni simptomi, postavljanje dijagnoze obično počinje razgovorom sa lekarom o simptomima i potencijalnim rizičnim faktorima, kao što su nezaštićeni seksualni odnosi i istorija prethodnih polno prenosivih bolesti.
Nakon toga, lekar obavlja fizički pregled, koji može uključivati pregled genitalija, rektuma ili grla, zavisno od mesta potencijalne infekcije.
Ipak, za konačnu potvrdu dijagnoze neophodni su laboratorijski testovi, kao što su brisevi iz genitalnih područja, grla ili rektuma, ili analiza urina, poput provere leukocita u urinu ili urinokulture.
Takođe, mogu se koristiti PCR testovi za precizno otkrivanje prisustva bakterije Neisseria gonorrhoeae.
Lekari često preporučuju i testiranje na druge polno prenosive infekcije, kao što su hlamidija, ureaplazma i mikoplazma, sifilis, HPV i HIV, zbog njihove učestalosti kod osoba sa gonorejom.
Lečenje
Lečenje gonoreje obavezno podrazumeva upotrebu antibiotika kako bi se efikasno eliminisala bakterija Neisseria gonorrhoeae, koja uzrokuje ovu infekciju.
Standardni protokol danas uključuje primenu jedne doze intramuskularnog antibiotika ceftriaksona.
Ceftriakson je veoma efikasan antibiotik za lečenje gonoreje, zbog otpornosti bakterije na mnoge druge antibiotike koji su se ranije koristili.
U slučajevima kada postoji sumnja na koinfekciju hlamidijom lekar može dodatno prepisati oralni antibiotik, kao što je azitromicin (Hemomycin) ili doksiciklin, kako bi se lečile obe infekcije istovremeno.
Pored toga, veoma je važno da svi seksualni partneri osobe zaražene gonorejom moraju biti testirani i lečeni, čak i ako nemaju simptome, kako bi se sprečilo dalje širenje infekcije i rizik od ponovne zaraze.
Takođe, preporučuje se izbegavanje seksualnih odnosa tokom trajanja terapije i sve dok se ne potvrdi da je infekcija potpuno izlečena.
Nepotpuno lečenje, odnosno prekid terapije pre vremena ili nepridržavanje uputstava lekara, može dovesti do razvoja rezistentnih sojeva bakterija, što značajno otežava kasnije lečenje i povećava rizik od komplikacija.
Gonoreja koja nije adekvatno lečena može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, uključujući upalu karličnih organa, neplodnost, kao i širenje infekcije na druge delove tela.
Nakon završenog ciklusa lečenja, testiranje se ponavlja, kako bi se potvrdilo da je lečenje bilo uspešno i da je infekcija u potpunosti otklonjena.
Koliko traje lečenje?
Lečenje gonoreje je efikasno kada se pravilno primeni i traje relativno kratko, zavisno od preporučenih antibiotika i stanja pacijenta.
Simptomi se obično počinju povlačiti jednog do tri dana nakon početka terapije, ali je važno da pacijenti završe celokupan ciklus uzimanja antibiotika, onako kako je to prepisano od strane lekara, čak i ako simptomi nestanu ranije.
Ukoliko se terapija ne sprovede do kraja ili se infekcija neadekvatno leči, može doći do razvoja otpornosti bakterije na antibiotike, što dodatno komplikuje lečenje i produžava vreme oporavka.
Nakon završetka lečenja, radi se kontrolni test kako bi se potvrdilo da je infekcija potpuno eliminisana, obično u roku od jedne do dve nedelje nakon završetka terapije.
Komplikacije
Nelečena gonoreja može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, koje se razliku u zavisnosti od pola i pogođenih organa.
Kod žena, infekcija može napredovati do upalne bolesti karlice, koja može izazvati oštećenje jajovoda, povećavajući rizik od vanmaterične trudnoće, hroničnog bola u karlici i neplodnosti.
Ovo stanje je posebno opasno budući da može proći bez izraženih simptoma dok ne dođe do trajnih oštećenja reproduktivnog sistema.
Kod muškaraca, nelečena gonoreja može izazvati upalu epididimisa, odnosno epididimitisa.
Epididimis je dug, uvijen kanal koji se nalazi na zadnjoj strani testisa i ima ključnu ulogu u sazrevanju i skladištenju spermatozoida.
Kada dođe do upale, mogu se javiti bol i oticanje testisa, a u retkim slučajevima i problema sa plodnošću.
Takođe, gonoreja može uzrokovati upalu prostate, prostatitis, što može dovesti do hroničnih tegoba.
Bez obzira na pol, gonoreja može dovesti do sistemskih komplikacija ako se infekcija proširi putem krvi.
Sistemska stanja izazvana nelečenom gonorejom uključuju gonokoknu sepsu, koja je potencijalno opasna po život, i gonokokni artritis, koji dovodi do bola i otoka u zglobovima.
Takođe, trudnica sa gonorejom, infekciju mogu preneti na novorođenče tokom porođaja, što može dovesti do ozbiljnih problema poput neonatalne infekcije oka, odnosno gonokoknog konjunktivitisa, ili upale pluća kod novorođenčeta.
Prevencija
Prevencija gonoreje se pre svega zasniva na odgovornom seksualnom ponašanju i redovnim zdravstvenim pregledima.
Korišćenje kondoma tokom svakog seksualnog odnosa, bilo da je u pitanju vaginalni, analni ili oralni seks, značajno smanjuje rizik od prenošenja infekcije.
Kondomi predstavljaju fizičku barijeru koja sprečava direktan kontakt sa telesnim tečnostima koje sadrže bakterije, ali je važno napomenuti da ne predstavljaju apsolutnu zaštitu.
Uzdržavanje od seksualnih odnosa sa više partnera takođe značajno smanjuje rizik od infekcije.
Redovni zdravstveni pregledi i testiranje na polno prenosive bolesti, posebno kod osoba koje menjaju partnere, od suštinskog su značaja su za rano otkrivanje i pravovremeno lečenje infekcije.
Gonoreja u trudnoći
Gonoreja u trudnoći može predstavljati ozbiljan zdravstveni rizik, kako za majku, tako i za bebu ako se ne leči na vreme.
Nelečena gonoreja može dovesti do različitih komplikacija tokom trudnoće, uključujući povećani rizik od preranog porođaja, pucanja vodenjaka pre vremena i niske porođajne težine kod novorođenčeta.
Takođe, tokom vaginalnog porođaja, gonoreja se može preneti sa majke na bebu, što može izazvati ozbiljne infekcije kod novorođenčeta, poput gonokoknog konjunktivitisa, odnosno infekcije očiju, koji bez odgovarajućeg lečenja može dovesti do slepila.
Zbog ovih rizika, trudnicama se savetuje testiranje na polno prenosive infekcije, uključujući gonoreju, kao deo rutinskih pregleda tokom trudnoće.
Gonoreja se uspešno leči antibioticima koji su sigurni za trudnice, a pravovremeno lečenje smanjuje rizik od komplikacija za majku i bebu.
Zaključak
Gonoreja je ozbiljna polno prenosiva infekcija koja može proći bez simptoma, što otežava pravovremeno dijagnostikovanje i lečenje, te povećava rizik od širenja i komplikacija, poput neplodnosti i sistemskih infekcija.
Kada postoje, simptomi mogu uključivati iscedak, bol prilikom mokrenja i nelagodnost u genitalnom ili analnom području.
Dijagnoza se postavlja laboratorijskim testovima, najčešće putem uzimanja brisa iz pogođenih oblasti, kao što su genitalije, rektum ili grlo, ili analizom uzorka urina.
Pravovremena dijagnoza i otpočinjanje antibiotske terapije su ključni za sprečavanje trajnih oštećenja, dok preventivne mere, poput korišćenja kondoma i redovnih zdravstvenih pregleda, značajno smanjuju rizik od zaraze.
