Rozacea je hronična upalna kožna bolest koja najčešće zahvata lice i manifestuje se periodičnim epizodama crvenila, osetljivosti i osipa.
Iako nije opasna po život, zbog izraženih promena na licu rozacea može značajno uticati na samopouzdanje i kvalitet života ljudi koji pate od ovog stanja.
Procenjuje se da oko 5% odrasle populacije ima neki oblik rozacee, što ovu dermatozu čini relativno čestom.
U ovom članku objasnićemo šta je rozacea, zašto se javlja, koji su simptomi i kako je razlikovati od drugih sličnih stanja, kao i kako se leči ovo stanje.
Šta je rozacea?
Rozacea je hronična inflamatorna dermatoza koja najčešće pogađa centralne delove lica, odnosno obraze, nos, bradu i čelo.
Ovo stanje karakteriše sklonost ka iznenadnim napadima crvenila, kao i postojano crvenilo kože koje se naziva eritem.
Često su prisutni i prošireni sitni krvni sudovi vidljivi na površini kože, poznati kao teleangiektazije.
Pored toga, mogu se javiti promene slične aknama, uključujući crvene bubuljice i gnojne pustule.
Ponekad rozacea zahvata i oči, što se naziva okularna rozacea ili okularna forma bolesti, kada se javljaju simptomi poput peckanja, crvenila, suvoće i osećaja peska u očima.
Za razliku od akni, rozacea gotovo nikada ne uključuje mitisere, što je važno jer lekarima pomaže da pravilno razlikuju dva slična, ali suštinski različita kožna stanja.
Rozacea se najčešće javlja kod osoba starijih od 30 godina i češća je u srednjem životnom dobu, dok su akne karakterističnije za adolescente i mlađe osobe.
Takođe, važno je razlikovati rozaceu i od seboroičnog dermatitisa, iako obe bolesti mogu izazvati crvenilo na licu.
Seboroični dermatitis se obično manifestuje crvenilom uz perutanje kože, sa masnim ili suvim ljuspicama koje su najčešće prisutne oko nosa, na obrvama, čelu i temenu.
Kod rozacee, koža je uglavnom glatka, bez perutanja, ali sa izraženim i trajnim crvenilom i proširenim kapilarima.
Ova dva stanja mogu se javiti istovremeno, a procenjuje se da oko četvrtina osoba sa rozaceom takođe ima i seboroični dermatitis.
Iz ovog razloga je važno pravilno postavljanje dijagnoze, budući da lečenje jedne bolesti može otkriti ili pogoršati simptome druge.
Uzroci i faktori rizika
Tačan uzrok rozacee još uvek nije u potpunosti jasan, ali se smatra da do nastanka bolesti dolazi kombinacijom više faktora, odnosno kao rezultat međudejstva genetskih, imunoloških i spoljašnjih faktora.
Istraživanja ukazuju na nekoliko ključnih elemenata u patogenezi rozacee:
- Genetska predispozicija: Rozacea je češća kod osoba svetle puti i u porodicama gde već postoji bolest. Najčešće počinje između 30. i 50. godine, češće kod žena, ali muškarci imaju teže oblike.
- Poremećaj imunog sistema: Urođeni imunitet i inflamatorni procesi u koži igraju ključnu ulogu, uključujući abnormalnosti antimikrobnih peptida i prisustvo mastocitnih ćelija koje doprinose hroničnom crvenilu.
- Neurovaskularna disregulacija: Krvni sudovi u koži preterano reaguju na nadražaje, što dovodi do crvenila, osećaja pečenja i trajno proširenih kapilara.
- Mikroorganizmi i paraziti: Rozacea se dovodi u vezu sa grinjem ali i heliko bakterijom, kao i prekomernim razmnožavanjem bakterija u tankom crevu, koje se naziva SIBO.
- Spoljašnji okidači: Sunce, ekstremne temperature, začinjena hrana, alkohol, stres, fizička aktivnost, saune i iritirajući kozmetički proizvodi pogoršavaju simptome.
Kod žena se simptomi neretko pogoršavaju u perimenopauzi, što se dovodi u vezu sa hormonskim promenama.
Simptomi i oblici rozacee
Klinička slika i simptomi rozacee mogu znatno varirati od osobe do osobe.
Postoje četiri glavna klinička podtipa rozacee, klasifikovana prema dominantnim simptomima.
Ovi podtipovi nisu striktno odvojeni, pa jedan pacijent može imati karakteristike više oblika istovremeno, a vremenom prelaziti iz jednog oblika u drugi.
Najčešći simptomi, naročito rozacee na licu, uključuju uporno crvenilo, vidljive kapilare, osećaj peckanja ili žarenja, pojavu crvenkastih kvržica i gnojnih bubuljica, a u težim slučajevima zadebljanje kože nosa ili tegobe sa očima.
U nastavku slede opisani podtipovi rozacee i njihovi karakteristični simptomi.
Eritematozno-telangiektatična rozacea
Ovaj oblik karakteriše trajno crvenilo centralnog dela lica, posebno obraza, nosa i čela, uz česte nalete toplote i crvenila.
Na koži se uočavaju sitni prošireni kapilari koji se nazivaju teleangiektazije, a koža postaje osetljiva i sklona peckanju, naročito nakon upotrebe određenih kozmetičkih proizvoda.
Ova forma je često prvi stadijum bolesti, pri čemu se povremeno crvenilo s vremenom pretvara u trajno.
Papulopustularna rozacea
Kod ovog oblika rozacee, na trajno crvenoj koži javljaju se crvene kvržice i gnojne bubuljice, najčešće na obrazima, bradi i nosu.
Promene podsećaju na akne, ali bez prisustva mitisera.
Koža je upaljena i sklona peckanju, a može biti prisutan i otok u zahvaćenim regijama.
Ovaj oblik se često razvija kod osoba srednjih godina koje su ranije imale epizode rumenjenja.
Simptomi dolaze u talasima, pogoršavaju se pod uticajem poznatih okidača i mogu trajati nedeljama.
Fimatozna rozacea
Oblik koji se javlja u kasnijim fazama bolesti, sa zadebljanjem kože i nepravilnom površinom.
Najčešći primer je rinofima, kada nos postaje zadebljan, kvrgav i ljubičasto-crven, što je posledica prekomernog rasta lojnih žlezda i vezivnog tkiva.
Uglavnom pogađa muškarce starije dobi, a osim nosa, mogu biti zahvaćeni i čelo, brada ili uši.
U težim slučajevima, rinofima može ometati disanje i značajno uticati na izgled lica.
Okularna rozacea
Okularna rozacea zahvata oči i kapke, često i pre pojave promena na koži.
Javljaju se peckanje, suvoća, svrab, crvenilo i osećaj stranog tela u očima, dok su kapci često upaljeni, a duž ivica mogu biti prisutne teleangiektazije.
Učestala je i pojava čmičaka, vid može doći do zamućenja vida, a oči preosetljive na svetlost.
U težim slučajevima može doći do oštećenja rožnjače, pa je rano prepoznavanje i saradnja dermatologa i oftalmologa od izuzetne važnosti.
Kako izgleda rozacea?
Na slici na početku članka je prikazana pacijentkinja sa rozaceom lica.
Vidljivo je difuzno crvenilo, eritem, sa proširenim sitnim krvnim sudovima na obrazima i nosu, uz prisustvo upalnih crvenih čvorića i gnojnih pustula na nosu.
Upadljivo je odsustvo mitisera, što pomaže da se ove lezije razlikuju od akni.
Koža takođe izgleda zadebljano na nosu, što sugeriše fimatozne promene.
Ovakva klinička slika ilustruje kombinaciju eritematozno-telangiektatske i papulopustularne rozacee sa incipientnom rinofimom.
Dijagnoza rozacee
Dijagnoza rozacee se najčešće postavlja kliničkim pregledom dermatologa.
Lekar procenjuje izgled kože i uzima detaljne podatke o simptomima i njihovom razvoju.
Ne postoji laboratorijski test koji potvrđuje rozaceu, pa se dijagnoza postavlja na osnovu prepoznatljivih simptoma bolesti i isključivanja drugih stanja sličnih po izgledu.
Prema savremenim kriterijumima, prisustvo makar jednog od osnovnih znakova, kao što su trajno crvenilo sredine lica ili zadebljanja kože, dovoljno je za postavljanje dijagnoze.
Pored toga, dijagnoza se može postaviti i ako su prisutna najmanje dva glavna znaka, kao što su naleti vrućine i crvenila, bubuljice na crvenoj koži, prošireni kapilari ili problemi sa očima.
U praksi, lekar najčešće dijagnostikuje rozaceu kada pacijent ima stalno crvenilo lica koje se povremeno pojačava, uz dodatne simptome poput bubuljica ili vidljivih kapilara.
Pregled se često vrši pomoću lupe ili dermatoskopa kako bi se uočili fini detalji koji nisu vidljivi golim okom.
Diferencijalna dijagnoza
Važan korak u postavljanju dijagnoze je isključenje drugih stanja koja mogu izazvati crvenilo i osip na licu.
Rozacea se najčešće meša sa aknama i seboroičnim dermatitisom.
Kod rozacee nema mitisera, što pomaže razlikovanju od akni, dok masne ljuspice idu u prilog seboroičnom dermatitisu.
Sistemski lupus eritematodes može izazvati crvenilo u obliku leptira preko nosa i obraza, ali obično ne zahvata nazolabijalne brazde i nije praćen bubuljicama.
Dermatomiozitis i neka sistemska oboljenja mogu uzrokovati sličan osip, ali prate ih dodatni simptomi.
Karcinoidni sindrom i menopauza izazivaju nalete toplote i crvenila, ali crvenilo tada nije ograničeno samo na lice, što ih razlikuje od rozacee.
Postoje i akneiformne reakcije izazvane lekovima, koje se naglo pojavljuju i ne prate ih tipični znaci rozacee, poput trajnog centralnog crvenila.
Koegzistencija sa drugim stanjima
Rozacea može postojati istovremeno sa drugim kožnim oboljenjima.
Na primer, kod osoba koje imaju i seboroični dermatitis i rozaceu, lečenje perutanja može otkriti difuzno crvenilo koje je ranije bilo manje primetno.
Zbog toga je za precizno postavljanje dijagnoze često potrebno iskustvo dermatologa koji će prepoznati sve prisutne promene i planirati odgovarajuću terapiju.
Lečenje rozacee
Lečenje rozacee ima za cilj ublažavanje simptoma, smanjenje učestalosti pogoršanja i sprečavanje trajnih posledica na koži.
Iako ne postoji trajni lek koji će iskoreniti rozaceu, kombinacijom terapija može se postići dobra kontrola bolesti.
Pristup lečenju je individualan, odnosno terapija se bira prema dominantnim simptomima i podtipu rozacee za svakog pacijenta pojedinačno.
Opšti principi lečenja uključuju izbegavanje poznatih okidača, pažljivu negu osetljive kože i primenu sistemskih ili topikalnih lekova koji deluju na upalu i krvne sudove.
Takođe, kod izraženih vaskularnih promena ili zadebljanja kože mogu se primeniti laserski i hirurški zahvati.
U nastavku slede glavne opcije lečenja.
Topikalni i oralni lekovi
Lokalna, odnosno topikalna terapija, predstavlja osnovu lečenja blažih i umerenih oblika rozacee.
Većina gelova i krema za rozaceu deluje protivupalno ili na sužavanje krvnih sudova kože. Najčešće se propisuju:
- Metronidazol krem: Ovaj lokalni antimikrobni lek sa izraženim protivupalnim dejstvom nanosi se jednom do dva puta dnevno na crvenilo i upalne promene. Dobro se podnosi i bezbedan je za dugotrajnu upotrebu, te se često koristi kao standardna terapija rozacee.
- Azelainska kiselina: Dostupna je različitim oblicima i koncentracijama, ima keratolitičko i protivupalno dejstvo. Smanjuje papule, pustule i delimično crvenilo, a nanosi se jednom do dva puta dnevno. Ovaj preparat može izazvati prolazno peckanje tokom prvih nedelja upotrebe.
- Ivermektin krema: Antiparazitska krema sa dodatnim antiinflamatornim efektom, nanosi se jednom dnevno i smanjuje upalne promene, a posebno je korisna kada je uzrok rozacee grinje.
- Brimonidin gel i oksimetazolin krema: U pitanju su topikalni vazokonstriktori koji brzo i privremeno smanjuju crvenilo kože sužavanjem krvnih sudova. Efekat nastupa u roku od par sati i traje do 12 sati, ali ne leče osnovnu bolest, već imaju kozmetički efekat. Nakon prestanka dejstva, može se javiti naglo crvenilo, takozvani rebound fenomen.
- Topikalni antibiotici: Eritromicin i klindamicin se ponekad koriste zbog protivupalnog delovanja. Mogu ublažiti simptome, ali se dugotrajna primena izbegava zbog rizika od razvoja rezistencije, pa se obično koriste kao dodatak drugim terapijama.
Treba istaći da kortikosteroidne kreme nisu preporučljive za rozaceu.
Iako kortikosteroidi kratkoročno smanjuju upalu, dugotrajna primena na licu može pogoršati rosaceu ili izazvati stanje vrlo slično rosacei, koje se naziva steroidna rozacea.
Naglo povlačenje steroida takođe može dovesti do teških reaktivnih pogoršanja, stoga se ovi lekovi izbegavaju u terapiji rosacee osim možda kratkotrajno u izuzetnim okolnostima i uz nadzor lekara.
U slučajevima okularne rozacee, pored sistemskih lekova, o kojima će biti reči nešto kasnije, mogu se koristiti i lokalna sredstva za oči.
Neki od lokalnih preparata koji se koriste su veštačke suze za vlaženje oka, antibiotske masti poput fusidinske kiseline ili metronidazola, za rubove očnih kapaka kod blefaritisa, kao i imunosupresivne kapi za teže upale oka.
Svi pomenuti lekovi koriste se isključivo po preporuci oftalmologa.
Sistemska terapija, odnosno terapija lekovima koji se uzimaju oralno, je indikovana kod umerenih i teških oblika rozacee, posebno kada su prisutne brojne upalne lezije ili komplikacije.
Najčešće se koriste:
- Tetraciklinski antibiotici: Doksiciklin i minociklin se koriste zbog protivupalnog dejstva. Male doze se primenjuju dugoročno, a veće kratkoročno kod težih upala. Nakon poboljšanja, prelazi se na topikalnu terapiju.
- Makrolidi: Eritromicin ili azitromicin su alternativa kod netolerancije na tetracikline, posebno kod trudnica, iako se ređe koriste u praksi.
- Izotretinoin: Ovaj lek se koristi u niskim dozama za teške oblike rozacee, naročito kod rinofime. Efikasan je, ali rezervisan za otporne slučajeve zbog mogućih ozbiljnih nuspojava.
- Lekovi za vazomotorne simptome: Beta-blokatori i klonidin se povremeno koriste za kontrolu učestalih naleta crvenila.
Trajanje terapije zavisi od težine rozacee.
Topikalni lekovi se često koriste dugoročno za održavanje nakon inicijalnog smirivanja simptoma, da bi se sprečili recidivi.
Oralni antibiotici se obično uzimaju nekoliko nedelja do par meseci, nakon čega se postignuto poboljšanje održava kremama.
Rozacea je sklona vraćanju simptoma nakon prekida terapije, pa mnogi pacijenti trebaju povremene ponovne cikluse lečenja ili kontinuiranu blagu terapiju održavanja.
Laserska i svetlosna terapija
Laserski tretmani i terapija svetlom predstavljaju efikasan dodatak lečenju rozacee, naročito kod pacijenata kod kojih dominiraju uporne vaskularne promene, trajno crvenilo i vidljivi kapilari koje ne reaguju dovoljno na kreme i lekove.
Cilj ovih procedura je da se selektivno unište ili suze prošireni krvni sudovi u koži, čime se smanjuje crvenilo i fleke od kapilara.
Ove metode deluju na hemoglobin u krvnim sudovima tako što se svetlosna energija u koži pretvara u toplotu koja zagreva zidove proširenih kapilara i dovodi do njihovog zatvaranja.
Laser emituje svetlost talasne dužine koja selektivno deluje na crvene krvne sudove, što ga čini optimalnim izborom za tretman izraženih teleangiektazija i difuznog crvenila.
Nakon nekoliko tretmana, laser može znatno posvetleti ten i smanjiti karakteristične vene na obrazima.
Svetlosna terapija koristi širi spektar svetla i filtrira ga, efikasno smanjujući površinsko crvenilo i fleke.
Ova metoda se često koristi za ujednačavanje tena kod rozacee, a pored toga može poboljšati i teksturu kože.
Studije pokazuju da obe metode dovode do smanjenja teleangiektazija i pospešuju remisiju rozacee, uz subjektivno zadovoljstvo pacijenata.
Tretmani se obično ponavljaju u serijama, a održavanje rezultata može zahtevati povremeno ponavljanje na svakih šest do 12 meseci.
Pored toga, mogu se koristiti i drugi, specifični laserski uređaji koji emituju svetlost različitih talasnih dužina.
Tako se određeni laseri mogu koristiti za dublje krvne sudove, ili ablativni laseri, koji slojevito skidaju zadebljalu kožu i stimulišu remodelovanje kolagena.
Na taj način se može oblikovati nos i smanjiti višak tkiva, što u kombinaciji sa hirurškom korekcijom pomaže da se vrati prirodniji oblik nosa kod uznapredovale rinofime.
Pored lasera, mogućnost primene elektrokautera ili dermoabrazije, no laser često daje precizniju kontrolu i bolji estetski ishod.
Sve ove procedure obavljaju se u dermatološkim klinikama, uz lokalno hlađenje kože i obično ne zahtevaju anesteziju, osim kod ablativnih lasera koji se koriste za ozbiljnije intervencije.
Nakon tretmana prisutno je prolazno crvenilo, blagi otok ili modrice koje se povlače za nekoliko dana, a u ovom periodu treba izbegavati sunce i pravilno negovati kožu.
Uz stručnu primenu neželjeni efekti su retki, a mogu uključivati prolazne pigmentacije ili, vrlo retko, ožiljke kod agresivnih tretmana.
Uprkos značajnom smanjenju crvenila koje laserima može da se postigne, važno je znati da laser ne zamenjuje medicinsku terapiju.
Upalni elementi rozacee, uglavnom se moraju kontrolisati lekovima, budući da laserska terapija ne utiče direktno na uzrok upale.
Zato se često primenjuje kombinovani pristup, gde lekovi drže bolest pod kontrolom, a laseri se koriste da reše rezidualne posledice i unaprede estetski izgled.
Prirodni lekovi za rozaceu
Pored medicinskih tretmana, promene načina života i prirodni preparati mogu značajno doprineti kontroli rozacee.
Iako ne postoji prirodni lek koji može izlečiti rozaceu, mnoge mere mogu pomoći u smirivanju kože i produženju perioda remisije.
Od ključne važnosti je poznavanje okidača i njihovo izbegavanje, kao i pažljiva nega osetljive kože lica.
U nastavku slede osnovni prirodni lekovi i mere za smanjenje simptoma:
- Izbegavanje okidača: Koristiti SPF zaštitu svakodnevno, izbegavati ekstremne temperature, preterano začinjenu hranu, alkohol i stres. Tehnike poput meditacije i joge mogu pomoći u kontroli simptoma.
- Blaga nega kože: Birati proizvode za osetljivu kožu bez alkohola, mentola i mirisa. Izbegavati grube tretmane, te redovno koristiti kvalitetne hidratantne kreme.
- Aloe vera: Čist aloe vera gel hidrira, hladi i smiruje crvenilo, a može se koristiti direktno sa biljke ili iz pakovanja bez dodataka.
- Zeleni čaj: Deluje protivupalno i antioksidativno. Ohlađene kesice mogu poslužiti kao obloge, dok kreme sa ekstraktom zelenog čaja smanjuju crvenilo.
- Koloidna ovsena kaša: Maske od ovsa ublažavaju svrab i iritaciju, budući da ovas jača kožnu barijeru i smanjuje inflamaciju.
- Kamilica: Obloge od čaja ili kreme sa kamilicom smiruju osetljivu i upaljenu kožu.
- Med: Sirovi, a posebno manuka med može biti od pomoći zbog svojih antibakterijskih i umirujućih svojstava kada se koristi kao maska za lice.
- Eterična ulja: Ulje lavande i čajevca deluju umirujuće i antimikrobno, no uvek ih treba razblažiti baznim uljem i testirati pre upotrebe.
- Dodaci ishrani: Omega-3 masne kiseline, cink i vitamin B3 mogu pomoći kod upale i jačanja kožne barijere.
Uopšteno govoreći, zdrav način života može pomoći osobama koje pate od rozacee.
Pored izbegavanja okidača i nege kože, preporučuje se održavanje zdrave ishrane, a pre svega mediteranski tip ishrane bogat antioksidansima, a siromašan ljutim začinima i alkoholom, dovoljno sna i pravilna hidratacija organizma.
Neki pacijenti navode da im određene promene poput upotrebe probiotika za poboljšanje crevne flore, ili suplementacije vitaminom D, subjektivno pomažu, iako za to još uvek nema čvrstih naučnih dokaza.
Najvažnije je pratiti reakcije kože i u saradnji sa dermatologom graditi režim koji održava stanje stabilnim.
Moguće komplikacije
Rozacea je hronično stanje i njena aktivnost vremenom može varirati, odnosno periodi pogoršanja obično se smenjuju sa periodima smirivanja.
Rozacea ne ugrožava vitalne funkcije niti je stanje opasno po život, ali može narušiti kvalitet života.
Ipak, nelečena rozacea može dovesti do trajnih posledica na koži i očima.
Ukoliko se simptomi ignorišu i ne pristupi se lečenju, mogu nastati različite komplikacije, kao što su:
- Trajno crvenilo i prošireni kapilari: Povremeno crvenilo može postati stalno, a kapilari sve vidljiviji. Te promene mogu postati trajne i zahtevati lasersko uklanjanje, budući da koža ostaje osetljiva i upadljivo crvena.
- Zadebljanja kože i ožiljci: Hronična upala može izazvati stvaranje vezivnog tkiva, naročito na nosu, ali i na drugim delovima lica. Promene su estetski značajne i često zahtevaju hiruršku korekciju.
- Očne komplikacije: Nelečena okularna rozacea može izazvati ulceracije rožnjače, ožiljke i trajno oštećenje vida. U težim slučajevima mogu se javiti infekcije i potrebe za hirurškim lečenjem.
- Psihološki uticaj: Vidljive promene na licu mogu izazvati osećaj nesigurnost, povlačenje iz društva, anksioznost i depresiju. Rozacea značajno utiče na kvalitet života i zahteva celovit pristup lečenju.
Zaključak
Rozacea je česta i hronična kožna bolest koja zahteva pažljivo i dugoročno lečenje.
Iako nije opasna po život, njeni simptomi mogu biti veoma upadljivi i značajno narušiti svakodnevno funkcionisanje i samopouzdanje.
Rano prepoznavanje simptoma i precizna dijagnoza ključni su za efikasno lečenje i sprečavanje trajnih promena na koži i očima.
Lečenje rozacee uključuje kombinaciju izbegavanja poznatih okidača, pravilne nege osetljive kože i primenu odgovarajućih lokalnih i sistemskih lekova.
U težim slučajevima, laserske i hirurške metode mogu doprineti estetskom i funkcionalnom poboljšanju, dok prirodni pristupi i promene načina života često mogu biti od koristi u ublažavanju simptoma i produženju perioda bez pogoršanja.
