Pitaja, poznata i kao zmajevo voće ili pod engleskim nazivom dragon fruit, poslednjih godina postaje sve prisutnija na tržištima širom sveta, uključujući i naš region.
Upečatljiva spoljašnjost ovog voća sa jarko ružičastom ili žutom korom i kontrastnom unutrašnjošću privlači pažnju, ali interesovanje za ovo voće nije samo posledica atraktivnog izgleda.
Pitaja je cenjena zbog osvežavajućeg ukusa, niskog energetskog sadržaja i prisustva bioaktivnih jedinjenja koja mogu doprineti očuvanju zdravlja.
U tropskim i suptropskim krajevima pitaja ima dugu tradiciju upotrebe, dok je u Evropi relativno nov proizvod.
Kao posledica sve veće dostupnosti egzotičnih namirnica, pitaja se sve češće može pronaći i u bolje opremljenim supermarketima.
Osim što je u pitanju ukusna namirnica, pitaja je i nutritivno bogata, te sadrži vlakna, vitamin C, antioksidanse i minerale koji učestvuju u brojnim metaboličkim procesima.
U ovom članku objasnićemo šta je pitaja odnosno zmajevo voće, koje su njene nutritivne karakteristike, kako se jede, kao i koje koristi može da pruži po zdravlje, ali i kada je potreban oprez.
Šta je pitaja?
Pitaja, zmajevo voće ili dragon fruit, je plod kaktusa iz roda Hylocereus i Selenicereus, koji prirodno rastu u tropskim delovima Centralne i Južne Amerike.
Danas se pitaja komercijalno uzgaja i u drugim toplim krajevima sveta, posebno u Vijetnamu, Tajlandu, Maleziji, Izraelu i Nikaragvi, gde su uslovi pogodni za njen rast i razvoj.
Na tržištu se najčešće mogu pronaći tri komercijalne varijante pitaje koje se razlikuju po boji kore i unutrašnjosti, kao i po nijansama ukusa:
- Crvena pitaja sa belom pulpom: Ima ružičastu koru i belu, sočnu unutrašnjost prošaranu sitnim crnim semenkama koje su jestive.
- Crvena pitaja sa crvenom pulpom: Unutrašnjost je intenzivno crvene boje zahvaljujući prirodnim biljnim pigmentima, a ukus je nešto izraženiji u odnosu na sortu sa belom pulpom.
- Žuta pitaja sa belom pulpom: Obično je manja po veličini i ima slađi ukus u poređenju sa crvenim sortama.
Unutrašnjost ploda je mekana i sočna, sa mnogo sitnih crnih semenki koje se bez problema jedu.
Ukus je blag i prijatan, sa laganom slatkoćom i diskretnim notama koje podsećaju na kivi i krušku.
Zbog niske kiselosti i neutralnog ukusa, pitaja se lako kombinuje sa drugim namirnicama i često se koristi u voćnim salatama, smutijima i laganim desertima.
Sa nutritivnog aspekta, pitaja je posebno zanimljiva zbog prisustva biljnih pigmenata koji se nazivaju betalaini, a koji daju crvenu i ljubičastu boju pojedinim sortama i proučavaju se zbog mogućeg zaštitnog delovanja na ćelije.
Za razliku od mnogih drugih crvenih plodova, koji svoju boju duguju antocijanima, pitaja sadrži upravo betalain pigmente.
Takođe, pitaja je bogata vodom, što je čini osvežavajućim izborom tokom toplijih meseci, naročito kada se konzumira rashlađena.
Istovremeno, pitaja ima relativno mali broj kalorija i visok sadržaj vlakana.
Kalorije i nutritivne vrednosti
Pitaja ima relativno nisku energetsku vrednost u poređenju sa mnogim drugim vrstama voća.
U 100 grama svežeg ploda nalazi se oko 50 do 60 kalorija, u zavisnosti od sorte i stepena zrelosti, te se lako uklapa u jelovnik osoba koje vode računa o ukupnom unosu kalorija i žele lakšu užinu.
U proseku, u 100 grama sveže pitaje nalazi se:
- Kalorije: 57
- Ugljeni hidrati: 15 grama, uglavnom u obliku prirodnih šećera
- Vlakna: 3 grama
- Proteini: 0.36 grama
- Masti: 0.14 grama, praktično zanemarljivo
- Vitamin C: 5% preporučenog dnevnog unosa
- Magnezijum: 2% preporučenog dnevnog unosa
- Gvožđe: 1% preporučenog dnevnog unosa
Vlakna iz pitaje imaju važnu ulogu u regulaciji probave.
Rastvorljiva vlakna mogu usporiti apsorpciju šećera i tako doprineti stabilnijem nivou glukoze u krvi, dok nerastvorljiva vlakna podstiču rad creva i redovno pražnjenje.
Pitaja sadrži i vitamin C, koji učestvuje u stvaranju kolagena, proteina važnog za kožu, krvne sudove i vezivna tkiva, a takođe doprinosi i normalnoj funkciji imunog sistema i štiti ćelije od oštećenja.
Kada je reč o mineralima, posebno se izdvajaju gvožđe i magnezijum.
Gvožđe je neophodno za stvaranje hemoglobina, koji prenosi kiseonik kroz organizam, dok magnezijum učestvuje u radu mišića i nervnog sistema, kao i u procesima stvaranja energije, a takođe igra ulogu u održavanju normalnog krvnog pritiska.
Crvene sorte pitaje sadrže antioksidanse poznate kao betalaini, koje se proučavaju zbog svoje moguće uloge u zaštiti ćelija od oksidativnog stresa, koji se povezuje sa starenjem i razvojem hroničnih bolesti, uključujući bolesti srca, poremećaje metabolizma i rak.
Kako se jede pitaja?
Pitaja se najčešće jede sveža, tako što se plod preseče uzdužno na polovine, a mekana unutrašnjost se vadi kašikom ili se iseče na kockice.
Kora se ne jede, ali se lako odvaja kada je plod zreo.
Zrela pitaja je blago mekana na dodir, slično kao zreo avokado ili mango.
Zbog blagog i neutralnog ukusa, pitaja se dobro kombinuje sa drugim namirnicama, te može biti deo voćnih salata, smutija i laganih deserata.
U tropskim krajevima često se koristi za pripremu osvežavajućih napitaka, sokova i sorbeta, jer daje prijatnu teksturu i atraktivnu boju.
Najčešći načini konzumacije su:
- Sveža konzumacija: Unutrašnjost se jede direktno kašikom iz presečenog ploda.
- Smutiji: Česte su kombinacije sa bananom, mlekom, biljnim mlekom, jogurtom ili drugim voćem radi kremaste teksture i blage slatkoće.
- Voćne salate: Zmajevo voće ima neutralan ukus i odlično se kombinuje sa većinom drugog voća, kao što su jagode, jabuke, borovnice, kivi, ali i drugo tropsko voće, kao što je mango, papaja, marakuja ili kumkvat.
- Obrok salate: Pitaja se može koristiti i kao deo salata zelenom salatom, rukolom, orasima, indijskim orasima, sirom ili tofuom.
- Deserti: Koristi se kao dodatak pudinzima, chia pudingu i laganim kolačima.
Dragon fruit se retko termički obrađuje, jer visoka temperatura uništava teksturu, ukus i sadržaj vitamina C ovog voća.
Crvena pitaja sa intenzivnom bojom često se koristi kao prirodni izvor boje u pripremi jela i napitaka, budući da njena pulpa može obojiti smutije, pudinge i poslastice bez dodatka veštačkih boja.
Nezreo plod može stajati na sobnoj temperaturi nekoliko dana, dok se zrela pitaja čuva u frižideru i najbolje je pojesti je u roku od dva do tri dana.
Zdravstvene koristi
Pitaja, poznata i kao zmajevo voće, privlači pažnju ne samo egzotičnim izgledom već i bogatim nutritivnim sastavom.
Redovna i umerena konzumacija pitaje može doprineti boljem funkcionisanju digestivnog sistema, jačanju imuniteta i očuvanju kardiovaskularnog zdravlja.
Zahvaljujući niskoj energetskoj vrednosti i visokom sadržaju vode, često se uključuje u planove ishrane koje za cilj imaju održanje ili smanjenje telesne mase.
U nastavku slede najvažnije zdravstvene koristi pitaje.
Izvor vitamina i minerala
Pitaja je nutritivno vredna voćka sa relativno malim brojem kalorija.
Uobičajena porcija od 100 grama sadrži oko 60 kalorija, što je čini pogodnom za svakodnevnu konzumaciju bez velikog unosa kalorija.
Najveći deo dragon fruita čini voda, dok ostatak čine pre svega ugljeni hidrati, i u manjoj meri proteini i masti.
Iako je niskokalorična, pitaja obezbeđuje vlakna, vitamine i minerale, uključujući vitamin C, gvožđe, magnezijum, kao i manju količinu fosfora i kalcijuma koji su važni za zdravlje kostiju i zuba.
Pitaja se pre svega ističe po značajnom sadržaju vitamina C.
Ovaj vitamin deluje kao snažan antioksidans i pomaže u zaštiti ćelija od oksidativnog oštećenja, a takođe povećava apsorpciju gvožđa iz hrane biljnog porekla, što je posebno značajno kod osoba koje se hrane pretežno vegetarijanski ili veganski.
Antioksidativna svojstva
Oksidativni stres predstavlja stanje u kome dolazi do neravnoteže između slobodnih radikala i antioksidanasa u organizmu.
Slobodni radikali su nestabilni molekuli koji mogu oštetiti ćelijske membrane, proteine i DNK, a dugotrajna izloženost oksidativnom stresu povezuje se sa razvojem hroničnih bolesti, uključujući kardiovaskularne bolesti, dijabetes tipa 2 i određene vrste maligniteta.
- Betalaini: Prirodni biljni pigmenti koji daju plodu crvenu ili ružičastu boju, a poznati su po snažnom antioksidativnom dejstvu i doprinosu zaštiti ćelija od oštećenja.
- Polifenoli: Biljna jedinjenja koja imaju protivupalno delovanje i pomažu u smanjenju upalnih procesa u organizmu.
- Vitamin C: Vitamin rastvorljiv u vodi koji učestvuje u zaštiti ćelija, jača imunitet i doprinosi stvaranju kolagena, proteina važnog za zdravlje kože i krvnih sudova.
Betalaini, naročito prisutni u crvenoj varijanti pitaje, pokazuju sposobnost neutralisanja slobodnih radikala.
Istraživanja ukazuju na to da ova jedinjenja mogu smanjiti oksidaciju LDL holesterola, procesa koji je jedan od ključnih koraka u nastanku ateroskleroze.
Oksidovani LDL lakše se taloži na zidovima krvnih sudova i doprinosi formiranju aterosklerotskih plakova.
Polifenoli dodatno doprinose zaštiti organizma od hroničnih upalnih procesa.
Hronična upala je tihi faktor rizika za razvoj metaboličkog sindroma, gojaznosti i kardiovaskularnih oboljenja, a konzumacija hrane bogate antioksidansima može pomoći u ublažavanju ovog procesa.
Kombinacija različitih antioksidanasa u pitaji pruža sinergijski efekat, pri čemu se njihov ukupni zaštitni potencijal povećava.
Unapređenje varenja
Zdrav digestivni sistem ima centralnu ulogu u apsorpciji nutrijenata i održavanju opšteg zdravlja, a konzumacija pitaje ima veoma povoljan uticaj na rad creva.
Vlakna u pitaji doprinose pravilnoj peristaltici, odnosno talasastim pokretima creva koji omogućavaju kretanje hrane kroz digestivni trakt, što pomaže u prevenciji zatvora i osećaja nadutosti.
Osim vlakana, pitaja sadrži i prebiotičke komponente, odnosno vlakna koja služe kao hrana korisnim bakterijama u crevima.
Zdrava crevna mikrobiota povezuje se sa boljim varenjem, jačim imunitetom i smanjenim rizikom od inflamatornih stanja.
Fermentacijom prebiotičkih vlakana u debelom crevu nastaju kratkolančane masne kiseline, poput butirata, koje imaju važnu ulogu u očuvanju integriteta crevne sluzokože.
Ove masne kiseline služe kao izvor energije ćelijama debelog creva i doprinose smanjenju zapaljenskih procesa u crevima.
Takođe, pitaja ima blag i osvežavajući ukus, lako vari i retko izaziva digestivne tegobe kod zdravih osoba.
Pomoć kod niskog gvožđa
Gvožđe je mineral od presudnog značaja za formiranje hemoglobina, proteina u crvenim krvnim zrncima koji prenosi kiseonik iz pluća do tkiva.
Nedostatak gvožđa može dovesti do anemije, stanja koje karakterišu umor, slabost, bledilo i smanjena koncentracija.
Pitaja sadrži umerene količine gvožđa, ali njena prednost leži u kombinaciji gvožđa i vitamina C.
Vitamin C značajno povećava apsorpciju nehem gvožđa, oblika gvožđa koje se nalazi u biljnim namirnicama, a koje u prisustvu vitamina C prelazi u oblik koji se lakše apsorbuje u tankom crevu.
Uključivanje pitaje u obroke koji sadrže druge biljne izvore gvožđa, poput mahunarki ili zelenog lisnatog povrća, može doprineti boljoj iskoristivosti ovog minerala.
Ipak, treba imati u vidu da sama pitaja ne može nadoknaditi ozbiljan deficit gvožđa, ali može biti koristan dodatak ishrani kod blagih nedostataka ili povećanih potreba.
Podrška imunoj funkciji
Imuni sistem predstavlja složenu mrežu ćelija i molekula koji štite organizam od patogena poput bakterija, virusa i gljivica, za čije je pravilno funkcionisanje ključan adekvatan unos vitamina i minerala.
Pitaja doprinosi imunoj funkciji pre svega kroz sadržaj vitamina C, koji stimuliše proizvodnju belih krvnih zrnaca, koja su ključna u borbi protiv infekcija, ali takođe učestvuje u jačanju kožne barijere, prve linije odbrane organizma od patogena.
Pored vitamina C, antioksidansi prisutni u pitaji smanjuju oksidativni stres, koji može oslabiti imuni odgovor, što doprinosi efikasnijem reagovanju organizma na spoljašnje izazove.
Zdrava crevna mikrobiota, podržana unosom prebiotičkih vlakana iz pitaje, dodatno utiče na imunitet, budući da se značajan deo imunih ćelija nalazi upravo u crevima.
Dobar izvor magnezijuma i drugih elektrolita
Magnezijum je mineral koji učestvuje u velikom broju biohemijskih reakcija, uključujući sintezu proteina, regulaciju šećera u krvi i funkciju mišića i nerava.
Nedovoljan unos magnezijuma može dovesti do grčeva u mišićima, umora i poremećaja srčanog ritma.
Pitaja sadrži veću količinu magnezijuma u poređenju sa mnogim drugim vrstama voća, a pored magnezijuma sadrži i druge elektrolite poput kalijuma i manje količine kalcijuma.
Gde kupiti i cena
Pitaja se ređe pronalazi u stalnoj ponudi u lokalnim supermarketima i pijacama, ali se povremeno može naći, u zavisnosti od sezone.
Cena pitaje je relativno visoka u poređenju sa domaćim voćem, što je posledica troškova transporta i skladištenja.
Prilikom kupovine treba birati plodove koji su bez velikih oštećenja, sa ravnomerno obojenom korom.
Blaga mekoća na dodir ukazuje na zrelost, dok preterana mekoća može biti znak prezrelosti.
U prodavnicama se ponekad može naći zamrznuta pulpa pitaje, koja je pogodna za pripremu smutija.
Zamrzavanje može delimično uticati na teksturu, ali hranjive materije ostaju relativno očuvane, posebno vlakna i minerali.
Rizici
Pitaja se smatra bezbednim voćem za najveći broj ljudi, ali kao i svaka namirnica, može izazvati određene reakcije kod osetljivih osoba ili pri prekomernoj konzumaciji.
Mogući neželjeni efekti uključuju:
- Alergijske reakcije: Alergijske reakcije su retke, ali se mogu javiti kod određenih osoba. Simptomi mogu obuhvatiti svrab, osip ili blago oticanje.
- Probavne smetnje: Nadimanje, gasovi ili blaga dijareja mogu se javiti ako se unese veća količina, naročito kod osoba koje nisu navikle na hranu bogatu vlaknima.
- Promena boje urina i stolice: Pigmenti iz ploda mogu privremeno obojiti urin ili stolicu, što se najčešće javlja nakon konzumacije crvene sorte.
Promena boje urina ili stolice može izazvati zabrinutost, ali je bezopasna i prolazna, i slična efektu koji se može javiti nakon konzumiranja cvekle.
Osobe sa dijabetesom treba da vode računa o ukupnom unosu ugljenih hidrata.
Pitaja ima umeren glikemijski indeks i sadrži vlakna koja usporavaju rast nivoa šećera u krvi, ali veće količine ipak mogu uticati na glukozu, pa je važna kontrola porcija kod osoba sa dijabetesom.
Zaključak
Pitaja, poznata i kao zmajevo voće ili dragon fruit, je nutritivno vredna i vizuelno prepoznatljiva namirnica koja se sve češće nalazi u ponudi i na domaćem tržištu.
Dragon fruit ima nisku kaloričnu vrednost, visok sadržaj vode i vlakana, a istovremeno obezbeđuje vitamin C, minerale i antioksidanse.
Zahvaljujući ovakvoj kombinaciji hranljivih materija, pitaja može doprineti boljem varenju, jačanju imuniteta, podršci radu srca i krvnih sudova, kao i zaštiti ćelija od oksidativnog stresa.
Budući da ima blag ukus i jednostavno se priprema, zmajevo voće je lako uključiti u svakodnevnu ishranu.
Pitaja može da se jede samostalno, ili kao deo voćnih ili obrok salata, smutija ili dezerata, bez potrebe za termičkom obradom.
