Stent je mali cilindrični implant koji održava unutrašnji prostor krvnog suda ili drugog kanala u telu otvorenim nakon mehaničkog proširenja balonom ili uklanjanja opstrukcije.
U kardiovaskularnoj medicini ugradnja stenta predstavlja ključni deo savremenih minimalno invazivnih procedura i omogućava obnavljanje protoka krvi kroz sužene ili zapušene arterije.
Primena stenta ublažava simptome smanjenog dotoka krvi, smanjuje rizik od naglog zakrčenja krvnog suda i doprinosi boljem kvalitetu života kod osoba sa koronarnom bolešću, perifernom arterijskom bolešću i drugim stanjima praćenim suženjem arterija.
Pored kardiologije, stentovi se koriste i u gastroenterologiji, urologiji i pulmologiji, gde obezbeđuju prohodnost žučnih, mokraćnih ili disajnih puteva.
Osnovni cilj ugradnje stenta je trajno održavanje prohodnosti i stabilnosti segmenta koji je bio sužen, uz minimizaciju rizika od ponovnog suženja i tromboze.
U ovom članku objasnićemo šta je stent, koje vrste postoje, kada se koristi, kako izgleda postupak ugradnje stenta, kao i kako izgleda i koliko traje oporavak posle ugradnje stenta.
Šta je stent?
Stent je mrežasta konstrukcija izrađena od metala ili polimernih materijala, oblikovana tako da se širi i prilagođava unutrašnjem prečniku krvnog suda ili drugog kanala u telu.
Postoje dve osnovne vrste stentova.
Jedni se šire zahvaljujući posebnom svojstvu materijala od koga su napravljeni, dok se drugi šire mehanički tokom naduvavanja balona.
Kvalitetan stent odlikuje se dobrom potpornom snagom, fleksibilnošću, preciznim postavljanjem, biološkom prihvatljivošću i malom sklonošću stvaranju krvnih ugrušaka.
Oblik i raspored malih otvora na stentu utiču na to koliko se on može savijati i prilagoditi zakrivljenim delovima krvnih sudova, kao i na to da li može ostaviti dovoljno prostora za protok krvi u manje bočne ogranke arterije.
Savremeni stentovi razvijeni su tako da obezbede ravnotežu između potpore i elastičnosti, uz što manju debljinu svojih niti, čime se smanjuje oštećenje zida arterije i podstiče brže zarastanje unutrašnjeg sloja krvnog suda.
Ugradnja stenta brzo ublažava simptome smanjenog protoka krvi u srcu i drugim tkivima i smanjuje rizik od ponovnog zatvaranja krvnog suda nakon širenja balonom.
Stent se ugrađuje endovaskularnim zahvatom, što je minimalno invazivna procedura koja se izvodi unutar krvnih sudova pomoću katetera i drugih instrumenata vođenih kroz arterije ili vene, bez klasičnog hirurškog otvaranja grudnog koša ili abdomena.
Ovakav pristup omogućava lečenje suženja ili proširenja krvnih sudova uz manji rizik, kraći boravak u bolnici i brži oporavak u odnosu na tradicionalnu hirurgiju.
Vrste stentova
Vrste stentova razlikuju se prema materijalu, načinu oslobađanja aktivnih supstanci i trajanju njihove potpore.
Svaka od ovih kategorija ima svoje prednosti i ograničenja, pa se izbor stenta prilagođava stanju pacijenta i karakteristikama krvnog suda.
Metalni stent
Metalni ili goli stent predstavlja prvu generaciju ovih implantata i izrađuje se od legura kao što su nerđajući čelik, kobalt-hrom ili platina-hrom.
Ova vrsta stenta ima jednostavnu konstrukciju i pruža pouzdanu potporu zidovima arterije, ali je njegova glavna slabost povećana verovatnoća ponovnog suženja krvnog suda usled prekomernog rasta unutrašnjeg sloja ćelija, što se češće javlja kod manjih arterija i dužih lezija.
Ipak, u određenim situacijama, kao kod pacijenata koji ne mogu da primaju produženu antiagregacionu terapiju, metalni stent i dalje ima svoju primenu.
Debljina njegovih žica, način oblikovanja mrežaste strukture i preciznost postavljanja značajno utiču na krajnji ishod, posebno kod krvnih sudova koji imaju izražene krivine ili naslage kalcijuma.
Stent obložen lekovima
Stent obložen lekovima ima površinski sloj koji sadrži antiproliferativni lek i oslobađa ga postepeno, čime se smanjuje rizik od ponovnog suženja arterije usled prekomernog rasta tkiva.
Savremeni polimerni premazi omogućavaju kontrolisano oslobađanje leka i bolju stabilnost, dok tanji strutovi, odnosno tanke žice koje čine mrežastu konstrukciju stenta, umanjuju oštećenje zida krvnog suda.
Ova vrsta stenta danas se smatra zlatnim standardom u većini intervencija na koronarnim arterijama, posebno kod pacijenata sa faktorima rizika za restenozu, odnosno ponovno suženje arterije na mestu gde je prethodno postavljen stent.
Do restenoze dolazi zbog prekomernog rasta tkiva unutar krvnog suda tokom procesa zarastanja, što može ograničiti protok krvi i dovesti do povratka simptoma poput bola u grudima ili otežanog disanja.
Faktore rizika za restenozu predstavljaju duže lezije, arterije manjeg prečnika, prisustvo dijabetesa i složena anatomija sa grananjem krvnih sudova.
Nakon ugradnje ovih stentova neophodna je dvostruka antiagregaciona terapija, jer polimer i lek utiču na proces zarastanja i povećavaju rizik od stvaranja tromba u ranim fazama oporavka.
Bioresorptivni stent
Bioresorptivni stent predstavlja privremenu potporu izrađenu od polimera ili posebnih legura koje se tokom vremena razgrađuju i potpuno resorbuju, tako da nakon završetka perioda potpore u arteriji ne ostaje trajni implantat.
Prednost ovakvog pristupa je mogućnost očuvanja prirodne sposobnosti krvnog suda da se širi i skuplja, kao i smanjena smetnja za buduće intervencije ili dijagnostička snimanja.
Ipak, u praksi postoje izazovi poput debljih strutova kod ranijih generacija, dužeg perioda potrebnog za potpuno oblaganje unutrašnjim slojem ćelija i povećanog rizika od stvaranja tromba ukoliko nisu pažljivo odabrane lezije i primenjena precizna tehnika postavljanja.
Razvoj ovih stentova i dalje traje sa ciljem unapređenja mehaničkih osobina i sigurnosti njihove primene.
Indikacije za ugradnju stenta
Ugradnja stenta predstavlja jednu od najvažnijih metoda u savremenoj kardiologiji i vaskularnoj medicini.
Cilj ove procedure je da se omogući protok krvi kroz sužene ili zakrčene krvne sudove, čime se ublažavaju simptomi i smanjuje rizik od ozbiljnih komplikacija.
Indikacije za postavljanje stenta obuhvataju različita oboljenja i stanja koja dovode do poremećaja cirkulacije, a među najčešćima su:
- Koronarna bolest srca: Suženja ili zakrčenja koronarnih arterija uzrokuju anginu pektoris i povećavaju rizik od infarkta. Stent omogućava ponovnu prohodnost arterije i obnavlja dotok krvi do srčanog mišića.
- Akutni infarkt miokarda: Hitna ugradnja stenta u potpuno zapušenu koronarnu arteriju predstavlja standardnu terapiju kojom se spašava ugroženo srčano tkivo i smanjuje smrtnost, nakon čega se sprovodi oporavak posle infarkta koji može biti duži ili kraći, u zavisnosti od težine stanja.
- Periferna arterijska bolest: Suženja arterija nogu dovode do bola pri hodu i rizika od gangrene. Stent poboljšava cirkulaciju i smanjuje simptome, posebno kada lekovi koji sadrže diosmin, kao što su Phlebodia ili Detralex, ne pružaju olakšanje.
- Renovaskularna hipertenzija: Suženje bubrežnih arterija može izazvati teško kontrolisani visok krvni pritisak. Stent obezbeđuje bolji protok krvi u bubrezima i olakšava regulaciju pritiska.
- Karotidna bolest: Suženje karotidnih arterija povećava rizik od moždanog udara. Ugradnja stenta smanjuje mogućnost nastanka tromba i poboljšava prokrvljenost mozga.
- Aneurizme: U određenim situacijama stent-graftovi, koji predstavljaju kombinaciju metalnog stenta i sintetičkog krvnog suda od materijala poput poliestera ili politetrafluoroetilena, koriste se za učvršćivanje zida krvnog suda i smanjenje rizika od pucanja aneurizme.
Zahvaljujući svom mehanizmu delovanja, stentovi imaju ključnu ulogu u lečenju bolesti srca i krvnih sudova, jer obezbeđuju nesmetan protok krvi kroz arterije i time štite rad vitalnih organa čija bi funkcija mogla biti ozbiljno ugrožena smanjenim dotokom kiseonika i hranljivih materija.
Postupak ugradnje
Ugradnja stenta spada u endovaskularne procedure, što znači da se intervencija izvodi unutar krvnog suda bez potrebe za velikim hirurškim rezom.
Najčešće se pristupa arteriji na ruci ili preponi, kroz koju se uvodi kateter i drugi tanki instrumenti koji se potom vode do mesta suženja.
Pre samog postavljanja stenta suženje se procenjuje kontrastnim snimanjem, a po potrebi i dodatnim metodama koje detaljno prikazuju unutrašnjost krvnog suda, kako bi se tačno odredila dužina, širina i osobine promene.
Ukoliko je neophodno, arterija se najpre proširi balonom ili se specijalnim tehnikama uklone naslage kalcijuma, nakon čega se stent pažljivo pozicionira tako da potpuno pokrije problematični segment.
Sam stent se širi balonom ili spontano, ako je samorastegljiv, a dodatna dilatacija visokim pritiskom osigurava da se dobro prilagodi zidu krvnog suda i smanji rizik od komplikacija.
Na kraju procedure obavlja se kontrolno snimanje kako bi se proverilo da je protok krvi uspostavljen i da nema oštećenja zida.
Postupak ugradnje stenta obavlja se u sali za interventnu kardiologiju i traje u proseku između 30 minuta i sat vremena, u zavisnosti od složenosti slučaja.
Najčešće se koristi lokalna anestezija na mestu punkcije, a pacijent je tokom celog zahvata svestan.
Ugradnju stenta izvodi tim specijalista, među kojima su interventni kardiolog ili vaskularni hirurg, uz asistenciju anesteziologa i medicinskog osoblja.
U određenim slučajevima procedura se može izvesti i u opštoj anesteziji.
Oporavak nakon ugradnje stenta
Jedno od najčešćih pitanja koje se može čuti jeste kako izgleda i koliko traje oporavak posle ugradnje stenta.
Oporavak posle endovaskularne ugradnje stenta je obično brz, sa ranom mobilizacijom i kratkim bolničkim zadržavanjem, posebno kada se koristi radijalni pristup.
Radijalni pristup podrazumeva izvođenje procedure kroz arteriju na ručnom zglobu, takozvanu radijalnu arteriju.
Ovaj način ulaska u krvni sud omogućava brži oporavak, jer je mesto punkcije manje podložno krvarenju i komplikacijama nego femoralna arterija u preponi, pa pacijenti često mogu da ustanu i kreću se ubrzo nakon zahvata.
Farmakoterapija uključuje antiagregacionu osnovu sa jednom ili dve komponente tokom unapred definisanog vremenskog okvira koji zavisi od tipa stenta, anatomije i kliničkog scenarija.
Antiagregaciona terapija podrazumeva upotrebu lekova koji sprečavaju zgrušavanje krvi blokiranjem aktivacije i nakupljanja trombocita, čime se smanjuje rizik od tromboze u stentu.
U ovu svrhu najčešće se koriste aspirin i klopidogrel, a u određenim situacijama mogu se propisati i noviji lekovi poput prasugrela ili tikagrelora.
Kontrola faktora koji povećavaju rizik od ateroskleroze počinje odmah, što može uključivati kontrolu lipidnog profila statinima, poput rosuvastatina, ili drugim lekovima, kontrolu glikemije, regulaciju krvnog pritiska, redukciju telesne mase i prestanak pušenja.
Redovne kontrole nakon ugradnje podrazumevaju kliničke kontrole, EKG i, po potrebi, testove opterećenja ili radiološke preglede, poput ultrazvuka srca i drugih procedura.
Bolovi posle ugradnje stenta
Bol na mestu samog stenta nije uobičajen, jer u krvnim sudovima nema receptora za bol.
Međutim, kod nekih pacijenata može se javiti osećaj pritiska ili nelagodnosti u grudima neposredno nakon procedure, što je uglavnom posledica iritacije zida arterije tokom postavljanja.
Ovakvi simptomi obično brzo prolaze i ne znače da stent ne funkcioniše, ali ukoliko bol potraje ili se pogorša, potrebno je isključiti komplikacije poput spazma arterije, tromboze ili restenoze.
Značajno češći su blagi bolovi ili osećaj nelagodnosti na mestu uboda, ali oni najčešće prolaze u kratkom roku i ne zahtevaju posebnu terapiju.
Život nakon ugradnje stenta
Život nakon ugradnje stenta zasniva se na dugoročnoj kontroli faktora rizika i usvajanju zdravih navika koje podržavaju rad srca i krvnih sudova.
Pacijenti se najčešće vrlo brzo vraćaju svakodnevnim aktivnostima, a mnogi opisuju i značajno olakšanje simptoma poput bola u grudima ili zamaranja.
Redovna fizička aktivnost prilagođena mogućnostima organizma doprinosi boljem opštem stanju, jačanju izdržljivosti i većoj sigurnosti u obavljanju svakodnevnih obaveza.
Veoma važan segment je i ishrana, koja treba da bude raznovrsna, minimalno prerađena, o čemu će biti više reči nešto kasnije.
Programi kardiološke rehabilitacije, koji se ponekad mogu sprovesti i u banjama, dodatno pomažu u oporavku, vraćanju kondicije i povećanju tolerancije na napor, smanjenju osećaja anksioznosti i boljoj prilagođenosti na terapiju.
Takođe, veoma je važno strogo pridržavanje propisane antiagregacione terapije, budući da je ovo ključno za bezbedno funkcionisanje stenta.
Planiranje bilo kakvih novih medicinskih intervencija zahteva prethodnu konsultaciju sa lekarom kako bi se terapija pravilno uskladila.
Ishrana posle ugradnje stenta
Pravilna ishrana posle ugradnje stenta ima značajnu ulogu u očuvanju zdravlja krvnih sudova i smanjenju rizika od ponovnih intervencija ili drugih kardiovaskularnih bolesti.
Dugoročno pridržavanje raznovrsne ishrane, sa što manje industrijski prerađene hrane, zasićenih i trans masti, pržene hrane, crvenog mesa, šećera i soli od velikog je značaja za uspešan oporavak i smanjenje rizika od daljeg napretka bolesti ili komplikacija.
Preporučuje se da svakodnevna ishrana sadrži velike količine voća, povrća, integralnih žitarica, mahunarki, orašastih plodova i semenki, kao i nemasnih izvora proteina, poput belog pilećeg mesa, nemasne ribe, tofua i tempeha.
Pored toga, unos omega-3 masnih kiselina iz masne ribe jednom ili dva puta nedeljno, ili korišćenjem suplemenata na bazi ribljeg ulja ili ulja algi, može biti veoma korisno za zdravlje kardiovaskularnog sistema.
Naime, istraživanja pokazuju da se omega-3 masne kiseline ponašaju kao prirodni statini, te adekvatan unos može smanjiti indeks ateroskleroze, odnosno unaprediti lipidni profil smanjenjem lošeg holesterola, povećanjem dobrog holesterola, kao i smanjenjem triglicerida.
U nastavku sledi kako može izgledati dnevni jelovnik posle ugradnje stenta:
- Doručak: Ovsene pahuljice sa crvenim voćem poput malina, borovnica ili jagoda, semenkama i biljnim ili niskomasnim mlekom
- Užina: Šaka oraha i sveža jabuka ili banana
- Ručak: Integralni pirinač ili kinoa sa povrćem na pari i pečenim fileom lososa ili biljnim proteinskim izvorom poput tofua
- Užina: Jogurt sa probioticima i kašikom mlevenih lanenih semenki
- Večera: Kuvano jelo od pasulja ili sočiva sa salatom od svežeg povrća i integralnim hlebom
Rizici i moguće komplikacije
Komplikacije povezane sa ugradnjom stenta mogu se podeliti na one koje nastaju tokom samog zahvata i one koje se javljaju kasnije.
Tokom procedure moguće su komplikacije poput krvarenja na mestu punkcije, stvaranja hematoma ili pseudoaneurizme, kao i oštećenja zida krvnog suda u vidu disekcije ili perforacije.
Pored toga, može doći do pomeranja i odvajanja sitnih delova koji završavaju u krvotoku, što se naziva embolizacija materijala, koji kako se kreću kroz krvotok mogu zapušiti manje krvne sudove.
Takođe, postoji rizik od naglog stvaranja ugruška unutar samog stenta, što se zove akutna tromboza stenta, i taj događaj može ozbiljno ugroziti protok krvi i dovesti do srčanog udara.
Kasnije komplikacije obuhvataju ponovno suženje u samom stentu usled prekomernog rasta unutrašnjeg sloja ćelija, kao i kasnu ili vrlo kasnu trombozu stenta.
U segmentima izloženim većem mehaničkom opterećenju može doći do pucanja strutova, a ateroskleroza može napredovati i van segmenta gde je postavljen stent.
Dvostruka antiagregaciona terapija značajno smanjuje rizik od tromboze, ali istovremeno povećava rizik od krvarenja, pa je važno pažljivo određivanje doze.
Kada se stent ugrađuje u drugim sistemima organa, mogu se javiti i komplikacije poput pomeranja stenta, pojave čira, bola ili infekcija.
Prevencija i preporuke
Prevencija ponovnog suženja krvnih sudova i očuvanje dobrih rezultata nakon ugradnje stenta bazira se na sveobuhvatnoj kontroli faktora rizika.
Najvažnije mere uključuju prestanak pušenja, održavanje normalnog krvnog pritiska, snižavanje LDL holesterola do i stabilnu regulaciju šećera u krvi kod osoba sa poremećajem metabolizma glukoze.
Vakcinacija protiv respiratornih infekcija kod kardiovaskularno osetljivih pacijenata dodatno smanjuje rizik pogoršanja srčanog stanja usled infekcija.
Pored toga, neophodno je redovno praćenje laboratorijskih nalaza, kao što su lipidni profil, funkcija bubrega i parametri zgrušavanja, što omogućava pravovremene korekcije terapije.
U pojedinim slučajevima koriste se i neinvazivne metode za procenu protoka krvi i otkrivanje ranih znakova ponovnog suženja ili napredovanja bolesti izvan segmenta sa stentom.
Fizička aktivnost i ishrana su od neprocenjivog značaja za prevenciju daljih komplikacija i napredovanja bolesti.
Postepeno povećanje telesne aktivnosti i uravnotežena ishrana sa što manje trans masti i rafinisanih šećera doprinose dugoročnoj stabilnosti.
Zaključak
Stent obezbeđuje trajnu potporu unutrašnjem prostoru krvnog suda ili drugog kanala i time održava prohodnost nakon širenja balonom ili uklanjanja prepreke.
U kardiovaskularnoj medicini predstavlja ključni alat minimalno invazivnog lečenja suženja arterija, a primenu nalazi i u drugim granama gde je potrebno brzo uspostaviti protok ili drenažu.
Izbor između metalnog, stenta obloženog lekom i bioresorptivnog stenta zavisi od anatomije, rizika za ponovno suženje i terapijskih ciljeva.
Ugradnja se izvodi endovaskularno pod radiološkom kontrolom, što znači da je postupak kratkotrajan, a oporavak najčešće brz.
Dugoročni uspeh ne zavisi samo od odabranog stenta i tehnike ugradnje već i od dosledne farmakoterapije i kontrole faktora rizika.
Statini, regulisanje lipidnog profila, pritiska i glikemije, prestanak pušenja i prilagođena ishrana i fizička aktivnost čine okosnicu sekundarne prevencije.
Iako su ozbiljne komplikacije retke, važno je prepoznati rane znake problema i sprovoditi redovne kontrole.
