Cardiopirin je lek koji sadrži acetilsalicilnu kiselinu u niskoj dozi i sprečava nagomilavanje trombocita, čime smanjuje rizik od nastanka tromba i srčanog ili moždanog udara.
Ovaj lek propisuje se pre svega pacijentima koji su već doživeli srčani ili moždani udar, kao i pacijentima kod kojih je urađena bajpas operacija.
Niske doze acetilsalicilne kiseline široko se primenjuju u prevenciji kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti, ali ne predstavlja lek koji treba uzimati samoinicijativno, kada to nije propisano od strane lekara.
Cardiopirin je jedan od brojnih dostupnih lekova koji sadrže ovu aktivnu supstancu, a dostupan je u obliku gastrorezistentnih tableta u dozama od 75 i 100 mg.
U ovom članku objasnićemo šta je Cardiopirin i kako deluje, kada i kako se koristi, kao i koji su rizici povezani sa upotrebom ovog leka.
Šta je Cardiopirin i kako deluje?
Cardiopirin je lek koji sadrži acetilsalicilnu kiselinu, koja spada u grupu nesteroidnih antiinflamatornih lekova.
Osim sposobnosti da ublaži bol i snizi povišenu temperaturu, acetilsalicilna kiselina u niskim dozama se koristi zbog svojstva da sprečava stvaranje krvnih ugrušaka.
U niskim dozama, acetilsalicilna kiselina ima dominantno antitrombocitno delovanje, dok su analgetički i antipiretički efekti slabiji, što znači da se primarno koristi za prevenciju stvaranja krvnih ugrušaka, a ne za ublažavanje bolova ili povišene temperature.
Acetilsalicilna kiselina deluje tako što ireverzibilno inhibira enzim ciklooksigenazu u trombocitima, smanjujući proizvodnju tromboksana A2, supstance koja podstiče lepljenje trombocita i sužavanje krvnih sudova.
Zahvaljujući ovom efektu, trombociti postaju manje skloni zgrušavanju, čime se smanjuje rizik od nastanka patoloških trombova u arterijama i venama, i smanjuje rizik od moždanog i srčanog udara.
Cardiopirin se proizvodi u obliku gastrorezistentnih tableta, u dozama od 75 i 100 mg.
Budući da su u pitanju tablete obložene filmom, odnosno zaštitnim omotačem koji omogućava da se acetilsalicilna kiselina oslobodi kasnije u crevima, a ne odmah u želucu, lek treba progutati ceo, bez lomljenja ili drobljenja.
Na ovaj način se smanjuje potencijalno iritirajuće dejstvo na sluzokožu želuca, koje može dovesti do gastritisa ili razvoja čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu.
Čemu je namenjen i za šta se koristi?
Cardiopirin je lek koji se koristi kao preventiva kod osoba koje imaju kardiovaskularna ili cerebrovaskularna oboljenja.
Najčešće se primenjuje kod pacijenata koji su već imali srčani ili moždani udar, kako bi se smanjio rizik od ponovnog događaja.
Osnovna uloga ovog leka je da smanji sklonost krvi ka zgrušavanju i time spreči formiranje novih trombova, zbog čega se propisuje pacijentima kod kojih je rizik od ponovnog stvaranja ugrušaka značajno povećan, kao što su osobe sa koronarnom bolešću, suženim arterijama, anginom pektoris ili oni koji su već preležali moždani ili srčani udar.
Cardiopirin se ne koristi kod osoba koje nemaju jasne medicinske indikacije, jer iako je reč o maloj dozi acetilsalicilne kiseline, lek i dalje nosi rizike, poput povećane sklonosti ka krvarenju, iritacije želuca ili interakcija sa drugim lekovima.
Iz ovog razloga, iako se izdaje bez lekarskog recepta, njegova upotreba se preporučuje isključivo kada postoji stvarna potreba i kada lekar proceni da su koristi veće od potencijalnih rizika.
Cardiopirin je takođe često deo terapije nakon ugradnje stenta ili bajpasa, kada je važno da krvni sudovi ostanu otvoreni i stabilni.
U ovoj dozi, acetilsalicilna kiselina nije namenjena ublažavanju bolova niti snižavanju telesne temperature, već je njena namena isključivo kardiovaskularna zaštita.
Treba napomenuti da je na tržištu dostupan veći broj lekova koji sadrže niske doze acetilsalicilne kiseline, koji se koriste u ovu svrhu, i to:
- Anbol Cardio, gastrorezistentne tablete u dozama od 75 mg i 100 mg
- Andol Protect, gastrorezistentne tablete u dozama od 75 mg i 100 mg
- Arteropirin, tablete u dozi od 100 mg
- Aspirin Protect, gastrorezistentne tablete u dozi od 100 mg
- Corasp, gastrorezistentne tablete u dozama od 75 mg i 100 mg
- Midol, gastrorezistentne tablete u dozama od 75 mg i 100 mg
- Rompirin Atb, gastrorezistentne tablete u dozi od 100 mg
- Vasopirin, gastrorezistentne tablete u dozama od 75 mg i 100 mg
Svi ovi lekovi sadrže istu aktivnu supstancu, deluju na isti način i mogu se koristiti kao međusobna zamena, uz poštovanje propisane doze.
Način primene
Cardiopirin uvek treba uzimati onako kako je lekar preporučio, jer se doza i dužina terapije razlikuju u zavisnosti od toga zbog čega se lek koristi.
Za osobe koje imaju srčana ili cerebrovaskularna oboljenja, standardna doza za dugotrajnu terapiju iznosi između 75 i 150 mg jednom dnevno.
Uzimanje ove doze podrazumeva uzimanje jedne do dve tablete leka Cardiopirin 75, ili jedne tablete leka Cardiopirin 100, u zavisnosti od preporuke lekara.
U određenim situacijama lekar može preporučiti i nešto višu dozu, najčešće kratkotrajno, do 300 mg dnevno.
Kada se koristi kao antitrombotička terapija, cilj je sprečavanje nastanka novih krvnih ugrušaka.
Preporučena doza u ovom slučaju je obično 100 do 150 mg u trenutku postavljanja dijagnoze, nakon čega se prelazi na dozu od 75 do 100 mg svakog dana.
Tablete koje se uzimaju u vreme postavljanja dijagnoze treba da se sažvaću kako bi se brže resorbovale.
Cardiopirin nije namenjen deci i adolescentima mlađim od 16 godina, osim u izuzetnim medicinskim situacijama koje određuje pedijatar, kao što je lečenje Kavasakijeve bolesti.
Poseban oprez neophodan je kod starijih pacijenata, dok ozbiljne bolesti bubrega i jetre mogu biti apsolutna kontraindikacija ili zahtevati primenu najmanje moguće doze uz strogi nadzor.
Tablete treba progutati cele, uz čašu vode, najbolje svakog dana u isto vreme, kako bi se postigao stabilan efekat.
Određena istraživanja sugerišu da je efikasnost leka i zaštita koju pruža najveća kada se pije uveče, redovno uzimanje leka, svakog dana u isto vreme, je važnije od toga u koje doba dana piti cardiopirin, te pacijenti mogu odabrati doba dana u skladu sa svojim obavezama i navikama.
Iako hrana ne utiče na efikasnost terapije, uzimanje leka pre obroka smanjuje rizik od iritacije želuca i digestivnih tegoba.
Rizici i moguće neželjene reakcije
Cardiopirin, kao i svi lekovi koji sadrže acetilsalicilnu kiselinu, može izazvati određene neželjene reakcije.
One se ne javljaju kod većine pacijenata, ali je važno znati koji rizici postoje, posebno tokom dugotrajne terapije.
Najznačajniji rizik je povećana sklonost krvarenju.
Acetilsalicilna kiselina usporava rad trombocita, pa se mogu pojaviti simptomi poput krvarenja iz nosa ili desni.
Pored toga, moguće je i krvarenje u sistemu za varenje, što se prepoznaje po tragovima krvi u stolici ili povraćanju tamne boje.
Duža primena može dovesti do iritacije sluzokože želuca i creva, pa se kod osetljivijih osoba mogu razviti upale ili čir, što dodatno povećava rizik od ozbiljnijih krvarenja.
Upotreba Cardiopirina može izazvati i blaže tegobe kao što su mučnina, gorušica, nadutost i bol u stomaku.
Kod nekih pacijenata može se javiti i zujanje u ušima ili vrtoglavica, što je poznata reakcija na lekove iz ove grupe.
Alergijske reakcije na acetilsalicilnu kiselinu su retke, ali moguće, i mogu dovesti do promena na koži, kao što je crvenilo, osip ili svrab.
Kod osoba koje imaju astmu ili su sklone bronhijalnim reakcijama, acetilsalicilna kiselina može izazvati stezanje disajnih puteva i pogoršanje simptoma.
U retkim situacijama može se javiti ozbiljna alergijska reakcija, anafilkatički šok, koja zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Acetilsalicilna kiselina može opteretiti bubrege, posebno kod pacijenata koji već imaju slabiju bubrežnu funkciju, a dugotrajna upotreba može dovesti do dodatnog pogoršanja.
Iako niske doze koje se koriste za prevenciju kardiovaskularnih komplikacija retko izazivaju blago oštećenje jetre, ono je moguće kod predisponiranih pacijenata.
Većina neželjenih reakcija na Cardiopirin su blage do umerene i prolaznog karaktera, no svaka nova tegoba tokom korišćenja ovog leka zahteva konsultaciju sa lekarom.
Interakcije sa drugim lekovima
Cardiopirin može stupati u interakcije sa različitim lekovima, što može pojačati neželjene efekte ili umanjiti efikasnost terapije.
Zbog toga je važno da lekar zna sve lekove koje pacijent koristi, uključujući i one koji se uzimaju bez recepta, kao i biljne dodatke.
Značajne interakcije uključuju:
- Antikoagulansi i trombolitici: Istovremena primena povećava rizik od krvarenja jer se efekti na sprečavanje zgrušavanja sabiraju.
- Nesteroidni antiinflamatorni lekovi: Lekovi poput ibuprofena, naproksena ili deksketoprofena, mogu oslabiti antitrombocitni efekat acetilsalicilne kiseline i dodatno povećati rizik od iritacije želuca i krvarenja.
- Antidepresivi iz grupe SSRI: Selektivni inhibitori preuzimanja serotonina sami po sebi mogu povećati rizik od krvarenja u digestivnom traktu, a istovremena primena sa acetilsalicilnom kiselinom dodatno pojačava ovj efekat.
- Metamizol: Kao jak analgetik i antipiretik, metamizol može smanjiti antitrombocitno dejstvo acetilsalicilne kiseline, pa se kombinovanje preporučuje samo uz nadzor lekara.
- Kortikosteroidi i alkohol: Obe supstance pojačavaju iritaciju sluzokože želuca, a u kombinaciji sa acetilsalicilnom kiselinom znatno povećavaju rizik od čira i gastrointestinalnog krvarenja.
- ACE inhibitori, diuretici i antidiabetici: Dugotrajna primena acetilsalicilne kiseline može uticati na rad bubrega kod pacijenata koji koriste ACE inhibitore ili diuretike, dok istovremeno može pojačati dejstvo insulina i oralnih antidiabetika, što povećava rizik od pada šećera u krvi.
Upotreba u trudnoći i dojenju
Primena acetilsalicilne kiseline tokom trudnoće zahteva poseban oprez, jer ovaj lek utiče na sintezu prostaglandina, supstanci koje su važne za normalan razvoj ploda.
Istraživanja ukazuju da upotreba aspirina može povećati rizik od spontanog pobačaja i pojedinih urođenih mana, posebno onih koje se odnose na građu i funkciju srca.
Iz ovog razloga, primena aspirina se obično izbegava tokom prvog i drugog trimestra, osim ako lekar proceni da je njegova primena neophodna.
U trećem trimestru upotreba Cardiopirina i drugih lekova koji sadrže acetilsalicilnu kiselinu je strogo kontraindikovana, zbog mogućih rizika po majku i plod, pre i tokom porođaja.
Acetilsalicilna kiselina prelazi u majčino mleko u malim količinama.
Povremena upotreba najčešće ne dovodi do neželjenih dejstava na odojče, te obično nije neophodno prekinuti dojenje.
Kada je neophodna produžena upotreba ili primena većih doza, lekar može savetovati prekid dojenja ili pronalaženje druge terapijske opcije koja je bezbednija za bebu.
Zaključak
Cardiopirin je lek koji sadrži malu dozu acetilsalicilne kiseline i predstavlja važan lek u prevenciji kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih događaja kod pacijenata kojima je takva terapija jasno medicinski indikovana.
Njegovo antitrombocitno dejstvo smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka i time doprinosi zaštiti srčanog i moždanog sistema, posebno kod osoba koje su već imale infarkt miokarda, moždani udar ili su podvrgnute bajpas operaciji.
Iako je efikasan i široko primenjivan, Cardiopirin nije lek koji treba koristiti samoinicijativno.
Njegovo delovanje nosi određene rizike, od gastrointestinalnih tegoba do mogućih ozbiljnijih komplikacija poput krvarenja, zbog čega je neophodno da terapija bude propisana i praćena od strane lekara.
Posebnu pažnju zahtevaju pacijenti koji već koriste druge lekove, trudnice i dojilje, kao i osobe sa hroničnim bolestima.
Pravilna doza, redovna upotreba i jasno praćenje preporuka lekara obezbeđuju maksimalan benefit uz minimalan rizik.
