Da li je anemija opasna?

Anemija, ili malokrvnost, je jedan od najčešćih poremećaja krvi u svetu, a definiše se kao stanje u kojem je broj crvenih krvnih zrnaca ili koncentracija hemoglobina ispod normalnog.

Anemija je posebno česta kod dece i žena u reproduktivnom dobu, te se procenjuje da oko 40% dece uzrasta od šest meseci do pet godina, kao i 37% trudnica globalno ima anemiju.

U mnogim slučajevima anemija je blaga i može proći nezapaženo, ali ako ostane neotkrivena ili nelečena, može ozbiljno narušiti zdravlje.

Dugotrajna ili teška anemija iscrpljuje organizam i izaziva niz simptoma i komplikacija, pa je važno prepoznati je i lečiti na vreme.

Najčešći simptomi anemije uključuju umor, bledilo, vrtoglavicu, lupanje srca, zaduhu i smanjenu koncentraciju.

Postoji više vrsta anemije koje nastaju usled različitih uzroka, kao što su nedostatak gvožđa, vitamina B12, hronične bolesti ili genetski poremećaji.

U ovom članku objasnićemo šta je anemija i koje vrste postoje, kako je prepoznati, te dati odgovor na pitanje da li je anemija opasna.

Šta je anemija

Anemija ili malokrvnost je medicinski pojam koji označava smanjen broj eritrocita, odnosno crvenih krvnih zrnaca, ili hemoglobina u krvi.

Hemoglobin u eritrocitima je glavni protein za prenos kiseonika iz pluća do svih tkiva u telu.

Kada krv sadrži premalo eritrocita ili hemoglobina, organizam ne dobija dovoljno kiseonika, što za posledicu ima opšte slabljenje organizma.

Tkiva i organi ne funkcionišu optimalno, što dovodi do pojave različitih tegoba. Najčešći simptomi anemije uključuju:

• Ekstreman umor i slabost: Nedostatak kiseonika u mišićima i organima otežava obavljanje svakodnevnih aktivnosti.
• Bleda koža i sluzokoža: Smanjen broj eritrocita čini da koža i vidljive sluznice postanu blede.
• Kratak dah i tahikardija: Organizam pokušava da kompenzuje nedostatak kiseonika tako što srce brže pumpa krv, odnosno dolazi do ubrzanog rada srca.
• Vrtoglavica i glavobolja: Posebno pri naglom ustajanju, zbog manjeg dovoda krvi u mozak.
• Hladne ekstremitete i zujanje u ušima: Posledica slabije cirkulacije.
• Problemi sa koncentracijom i pamćenjem: Do takozvane moždane magle dolazi zbog manjka kiseonika u mozgu. Hronična anemija kod dece može dovesti do kašnjenja u razvoju.

Simptomi anemije se obično javljaju postepeno kako se anemija razvija, dok komplikacije nastaju kad anemija postane teška ili hronična.

Na primer, ozbiljna anemija dovodi do snažnijeg kardiovaskularnog odgovora, kada srce radi gotovo neprekidno u urzanom ritmu, što vremenom može dovesti do preopterećenja srca, srčanog zatajivanja ili šoka.

Vrste anemije

Postoji više vrsta anemije, koje se razlikuju po uzroku i kliničkoj slici.

Najčešći oblici anemije su:

• Sideropenična anemija (anemija nedostatka gvožđa): Predstavlja najčešću vrstu malokrvnosti, do koje dolazi kada organizam nema dovoljno gvožđa za proizvodnju hemoglobina. Uzroci mogu biti nedovoljan unos gvožđa hranom, obilno menstruacijsko krvarenje ili hronični gubici krvi, poput krvarenja iz digestivnog trakta, kao i loša apsorpcija gvožđa u crevima. U rizične grupe spadaju deca u fazi rasta i žene reproduktivnog doba. Simptomi obično uključuju umor, slabost, bledilo kože, ubrzan rad srca, kratak dah i vrtoglavicu.
• Megaloblastična anemija (anemija nedostatka B12): Javlja se usled nedostatka vitamina B12, što može biti zbog siromašne ishrane, loše apsorpcije u crevima ili drugih bolesti koje smanjuju B12. Nedostatak B12 vodi do stvaranja velikih, nezrelih eritrocita. Simptomi su umor, trnjenje u rukama i nogama, problemi sa pamćenjem i koncentracijom, a mogu se javiti i problemi sa varenjem.
• Anemija nedostatka folata (vitamina B9): Nastaje kada je unos folne kiseline nizak ili su potrebe povećane, posebno u trudnoći. Folat je neophodan za deobu ćelija i stvaranje zdrave krvi, pa nedostatak folata može izazvati usporen razvoj ploda tokom trudnoće. Klinički se javlja umor, slab apetit, glavobolje i promene raspoloženja.
• Hemolitična anemija: Obuhvata stanja u kojima se eritrociti razgrađuju brže nego što ih koštana srž proizvodi. Autoimuna hemolitična anemija nastaje kada imuni sistem pogrešno napada sopstvene eritrocite. Pored toga, uzrok može biti nasleđeni hemolitički poremećaj poput srpaste anemije ili talasemije. Srpasta anemija je nasledna bolest hemoglobina u kojoj ćelije poprimaju srpast oblik i lako pucaju, a talasemija je nasledni poremećaj sinteze hemoglobina. Hemolitične anemije često prate žutica, uvećanje slezine, intenzivan umor i ubrzan rad srca.
• Aplastična anemija: Retko, ali veoma ozbiljno stanje koje nastaje kada je koštana srž oštećena i ne proizvodi dovoljno krvnih ćelija, poput eritrocita, leukocita i trombocita. Uzroci mogu biti određeni lekovi, toksini, virusne infekcije ili autoimuni procesi. Kod aplastične anemije javljaju se ekstreman umor, bledilo, češće infekcije i sklonost krvarenju usled nedostatka svih krvnih elemenata.
• Anemija hroničnih bolesti: Razvija se kao posledica hroničnih upalnih ili bolesnih stanja, poput teških infekcija, reumatskih bolesti, kancera ili hronične bolesti bubrega, kada hronična inflamacija smanjuje stvaranje eritrocita. Klinička slika podseća na blagu sideropeničnu anemiju sa umorom i slabošću.
• Anemija bubrežne insuficijencije: Kod hroničnih oboljenja bubrega bubrezi ne proizvode dovoljno eritropoetina, hormona koji stimuliše stvaranje eritrocita. Posledica je postepen pad broja crvenih zrnaca, a pored simptoma malokrvnosti, javljaju se i simptomi bolesti bubrega.
• Anemija u trudnoći: Nastaje zbog povećanih potreba za gvožđem i drugim nutrijentima za rast ploda, pa se blaga do umerena anemija vrlo često sreće kod trudnica. Ukoliko nivo hemoglobina znatno padne, raste rizik od komplikacija kao što su prevremeni porođaj ili mala porođajna težina.

Pored navedenih, postoje i druge manje česte vrste, kao što su sideroblastična ili Fanconi anemija i druge, no opisane vrste obuhvataju većinu kliničkih situacija.

Kada anemija može postati opasna?

Anemija može biti opasna posebno ako ostane nedijagnostikovana i nelečena.

Stepen opasnosti zavisi od više faktora, a pre svega od uzroka anemije, brzine njenog razvoja i opšteg zdravlja pacijenta.

Težina se obično procenjuje analizom nivoom hemoglobina u krvi.

Anemija može postati ozbiljno stanje kada vrednosti hemoglobina padnu ispod kritičnog nivoa, pri čemu tkiva više ne dobijaju dovoljno kiseonika.

U takvim slučajevima, organizam ne uspeva da nadoknadi manjak kiseonika ubrzanim radom srca i disanja, što može dovesti do srčane slabosti, problema sa disanjem ili čak šoka.

Posebno je opasna situacija kada anemija brzo napreduje, kao što je slučaj kod akutnog gubitka krvi ili nagle razgradnje crvenih krvnih zrnaca.

U ovim slučajevima organizam ne stiže da se adaptira, pa dolazi do naglog pogoršanja opšteg stanja.

Anemija takođe može biti znak ozbiljne osnovne bolesti, poput aplastične anemije, malignih hematoloških bolesti, uznapredovalog karcinoma ili teških autoimunih poremećaja.

U tim slučajevima, malokrvnost ne samo da slabi organizam, već i otežava tok osnovne bolesti i može biti deo procesa opasnog po život.

Pored toga, kod rizičnih grupa i blaži stepen anemije može izazvati komplikacije.

Osobe sa srčanom insuficijencijom, anginom pektoris ili drugim oblicima kardiovaskularnih bolesti, teže tolerišu i blagi pad hemoglobina jer njihovo srce već radi pod opterećenjem.

Trudnice sa teškom anemijom izložene su većem riziku od komplikacija, uključujući prevremeni porođaj, zastoj u rastu ploda i veći rizik tokom samog porođaja.

Uticaj na organe i celokupno zdravlje

Anemija utiče na rad gotovo svih organa, jer smanjena oksigenacija tkiva narušava njihovu funkciju.

Najznačajniji uticaj anemije uključuje uticaj na:

• Srce i krvne sudove: Anemija primorava srce da pumpa više krvi u jedinici vremena da bi nadoknadilo manjak kiseonika. Hronično pojačan rad srca može dovesti do aritmija, hipertrofije srca, odnosno uvećanja srčanog mišića, i na kraju do srčane slabosti. Osobe sa anemijom mogu osećati palpitacije i bolove u grudima, naročito pri naporu.
• Moždane funkcije: Mozak je vrlo osetljiv na nedostatak kiseonika, pa se često javlja loša koncentracija, poteškoće u razmišljanju i pamćenju. Deca su posebno ugrožena, budući da teška anemija može izazvati slabiju kognitivnu i motoričku funkciju kod dece. Moždana magla i razdražljivost su česti kod odraslih, dok hronična anemija kod dece može uzrokovati kašnjenje u razvoju i trajne probleme sa učenjem.
• Respiratorni sistem: Nizak hemoglobin smanjuje unos kiseonika u pluća, pa se javlja otežano disanje pri naporu i kašalj, dok dugotrajna anemija može oslabiti plućnu funkciju.
• Imuni sistem: Anemija slabi odbrambene mehanizme tela. Nedostatak gvožđa posebno smanjuje sposobnost belih krvnih zrnaca da se bore protiv infekcija, no otpornost organizma se smanjuje i kod anemija uzrokovanih deficitima vitamina B kompleksa. Iz ovog razloga ljudi koji pate od anemije češće oboljevaju i sporije se oporavljaju.
• Trudnoća i plod: Kod trudnica smanjeni hemoglobin ugrožava snabdevanje kiseonikom i hranljivim materijama za fetus, a posledice mogu biti prevremeni porođaj, niska porođajna težina bebe i urođene mane. Dugotrajna anemija kod trudnica može pogoršati postporođajni oporavak zbog gubitka krvi.
• Rast i razvoj dece: Eritrociti prenose kiseonik neophodan za rast tkiva. Hronična anemija kod dece može usporiti rast i razvoj kostiju i mišića, ali i problema sa kognitivnim funkcijama.

Kao što se iz prethodnog može videti, anemija dovodi do toga da vitalni organi rade sa smanjenom količinom kiseonika, što postepeno dovodi do njihove disfunkcije.

Posebne grupe sa povećanim rizikom

Neke osobe imaju povećan rizik od razvoja anemije zbog svojih fizioloških karakteristika, životnog stila, ishrane ili prisustva hroničnih bolesti.

Svest o faktorima rizika pomaže u ranijem prepoznavanju i pravovremenom lečenju, što može sprečiti ozbiljne posledice i poboljšati kvalitet života.

Rizične grupe koje su posebno podložne razvoju anemije čine:

• Žene u reproduktivnom dobu: Zbog menstrualnih gubitaka krvi žene češće razvijaju sideropeničnu anemiju. Teški menstrualni ciklusi i trudnoća značajno povećavaju potrebu za gvožđem i vitaminom B9. Prema podacima SZO, anemija je naročito rasprostranjena kod adolescentkinja i trudnica.
• Deca i tinejdžeri: Brzi rast u detinjstvu i adolescenciji povećava potrebe za gvožđem. Istovremeno, izbirljivost u ishrani, vegetarijanstvo i veganstvo, kao i prisustvo bolesti creva, poput gastritisa, Kronove bolesti ili ulceroznog kolitisa, povećavaju rizik od anemije.
• Trudnice: Tokom trudnoće telo majke deli gvožđe sa plodom, pa ukoliko žena ne uzima dodatno gvožđe i folnu kiselinu, rizik od anemije značajno raste. Trudnice spadaju u rizičnu grupu sa visokom učestalošću anemije.
• Osobe sa hroničnim bolestima: Pacijenti sa hroničnim bubrežnim, jetrenim, infektivnim ili autoimunim oboljenjima često imaju anemiju kao prateći problem. Na primer, gotovo svaki bolesnik sa hroničnom bolešću bubrega razvija anemiju zbog manjka eritropoetina. Dugotrajne upalne bolesti, poput reumatoidnog artritisa i Kronove bolesti, takođe ometaju sintezu eritrocita.
• Starije osobe: Ljudi preko 65 godina su generalno podložniji anemiji zbog lošije apsorpcije nutrijenata i češćih hroničnih stanja.
• Loša ishrana: Odsustvo ključnih nutrijenata, a pre svega gvožđa, folata i vitamina B12, u ishrani povećava verovatnoću anemije. Veganska ishrana bez upotrebe suplemenata vitamina B12 ili ishrana siromašne gvožđem, poput nekih oblika vegetarijanske ishrane, mogu izazvati deficit i malokrvnost.
• Nasledne predispozicije: Porodična anamneza anemije, kao što su srpasta anemija, talasemija ili Fanconi anemija, značajno povećava rizik. Nasledne hemoglobinopatije mogu se ispoljiti u svakom uzrastu i zahtevaju specifično lečenje.

Kod osoba koje su pod povećanim rizikom od anemije važno je važno redovno proveravati krvnu sliku i pravovremeno pristupiti lečenju kada je to potrebno.

Lečenje i prevencija

Lečenje anemije zavisi od njenog uzroka i težine, a osnovni cilj terapije je otkriti i ukloniti uzrok malokrvnosti.

Kod sideropenične anemije najčešće se primenjuju oralni ili intravenski preparati gvožđa, a terapija se kombinuje sa ishranom bogatom namirnicama koje sadrže gvožđe, poput crvenog mesa, pasulja, tamnozelenog lisnatog povrća i obogaćenih žitarica.

Pored toga, važan je adekvatan unos vitamina C ili upotreba suplemenata ovog vitamina, budući da vitamin C poboljšava apsorpciju gvožđa u crevima.

U slučajevima kada je anemija izazvana nedostatkom vitamina B12 ili folata, terapija uključuje primenu oralnih ili injekcionih suplemenata.

Istovremeno se povećava unos hrane bogate ovim vitaminima, uključujući crveno meso, ribu, jaja i mlečne proizvode za B12, kao i zeleno povrće i citrusno voće za folat.

Osobe na striktnoj biljnoj ishrani moraju koristiti dodatke vitamina B12 kako bi obezbedile potrebne količine.

Kod teških i akutnih oblika anemije, poput masivnog krvarenja ili aplastične anemije, može biti neophodna transfuzija krvi.

Ova intervencija brzo povećava nivo hemoglobina i može biti neophodna kako bi se sprečile ozbiljne komplikacije opasne po život.

A u slučajevima kada je anemija posledica druge bolesti, kao što su hronične infekcije, autoimunski poremećaji ili bubrežna insuficijencija, lečenje je fokusirano na lečenje osnovne bolesti.

Kod bubrežne anemije često se koriste lekovi koji stimulišu proizvodnju eritropoetina, dok je u najtežim slučajevima neophodna transplantacija bubrega.

Kontrolisanje osnovne bolesti obično doprinosi poboljšanju krvne slike.

Prevencija anemije posebno je važna kod osoba koje pripadaju rizičnim grupama.

Uravnotežena ishrana sa dovoljnim unosom esencijalnih nutrijenata, vitamina i minerala, ključna je za očuvanje normalnog nivoa hemoglobina.

Trudnicama se savetuje uzimanje prenatalnih suplemenata koji sadrže folnu kiselinu i gvožđe.

Više o najvažnijim vitaminima i mineralima za trudnice može se pročitati u odvojenom članku.

Takođe, važno je redovno obavljati laboratorijske kontrole, posebno kod dece i žena u reproduktivnom dobu, kako bi se na vreme otkrili i lečili blagi oblici anemije.

Zaključak

Anemija je rasprostranjeno, ali često potcenjeno stanje koje može imati ozbiljne posledice po zdravlje ukoliko se ne prepozna i ne leči na vreme.

Iako mnogi oblici anemije u početku deluju blago, njihov uticaj na organizam može biti ozbiljan, sa značajnim oštećenjem vitalnih funkcija ako se zanemari.

Ozbiljnost anemije zavisi ne samo od nivoa hemoglobina, već i od uzroka, brzine razvoja i opšteg zdravstvenog stanja osobe.

U posebnim okolnostima i kod rizičnih grupa, čak i blaži oblici anemije mogu ugroziti srce, mozak, trudnoću ili dečji razvoj, što redovne kontrole i pravovremeno lečenje čine posebno važnim.