Bol u bubrezima je simptom koji može ukazivati na različita stanja, od relativno bezazlenih infekcija do ozbiljnih stanja koja zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.
Za razliku od uobičajenog bola u donjem delu leđa, bol u bubrezima obično se oseća dublje, u gornjem delu slabina, sa jedne ili obe strane kičme.
Može biti blag i tup, ali i veoma jak, probadajući ili pulsirajući, zavisno od uzroka.
Najčešći uzroci bola u bubrezima uključuju infekcije mokraćnih puteva, upalu bubrega, prisustvo kamena u bubregu, ciste, kao i različite traume ili opstrukcije.
U nekim slučajevima, bol koji deluje kao bol bubrega zapravo potiče iz mišića, nerava ili drugih organa u blizini.
Lečenje zavisi od uzroka i može podrazumevati različite pristupe, od pojačanog unosa tečnosti i analgetika, preko antibiotske terapije, pa sve do invazivnijih procedura poput razbijanja ili uklanjanja kamena.
U ovom članku objasnićemo kako prepoznati da bol zaista potiče iz bubrega, koji su najčešći uzroci ovakvog bola, kako se postavlja dijagnoza i koji su dostupni načini lečenja.
Gde i kako boli bubreg i koji su simptomi
Bol u bubrezima najčešće se oseća duboko u slabinskom predelu, ispod zadnjeg rebra, a može se širiti duž bočne strane stomaka ili ka preponi.
Bol se češće javlja samo s jedne strane, u jednom bubregu, što je tipično za stanja poput kamena u bubregu, pijelonefritisa ili hidronefroze.
Bol u oba bubrega istovremeno je ređi, ali moguć, naročito kod sistemskih infekcija, hroničnih bubrežnih bolesti ili kada su oba bubrega pogođena istovremeno, na primer kod bilateralne opstrukcije ili policistične bolesti bubrega.
U većini slučajeva, jednostrani bol je češći i klinički karakterističniji, no iako se javlja u oba bubrega istovremeno, u pitanju je dubok bol, koji se razlikuje od površinskog bola u mišićima.
U zavisnosti od uzroka, bol može biti tup i stalan, što je tipično za upale ili oticanje bubrežnog tkiva, ili oštar i talasast, u slučaju prolaska kamena kroz mokraćne kanale.
Kada se kamen u bubregu pokrene, bol koji izaziva najčešće je intenzivan, osoba je nemirna i često menja položaj tela u potrazi za olakšanjem.
Prateći simptomi mogu pomoći u razumevanju uzroka bola.
Povišena temperatura i groznica često prate infekcije bubrega ili mokraćnih puteva.
Krv u urinu i peckanje pri mokrenju javljaju se i kod kamena i kod upalnih procesa, dok zamućen urin neprijatnog mirisa ukazuje na bakterijsku infekciju.
Pored ovih simptoma, mogu se javiti i oticanje nogu i kapaka, do čega dolazi zbog smanjene sposobnosti bubrega da izlučuje tečnost.
Na kraju, kod hroničnih bolesti bubrega često se javlja i povišen krvni pritisak.
Uzroci bola u bubrezima
Najčešći uzroci uglavnom spadaju u četiri velike grupe:
Evo preformulisanih stavki u jasnijoj i čitljivijoj formi, uz prirodniji izraz za „tumorska oboljenja“:
- Infekcije mokraćnih puteva i bubrega
- Mehaničke prepreke, poput kamena u mokraćnim kanalima
- Tumori bubrega ili okolnih struktura
- Fizičke povrede
Takođe je važno razlikovati bol koji zaista potiče iz bubrega od bola koji nastaje u mišićima, kičmi ili organima za varenje, a koji se često pogrešno pripisuje bubrezima.
Infekcije mokraćnih puteva i pijelonefritis
Infekcija gornjih mokraćnih puteva nastaje kada bakterije iz bešike dospeju do bubrega, i naziva se pijelonefritis.
Najčešći uzrok je bakterija Escherichia coli, koja prirodno živi u debelom crevu, ali pod određenim uslovima može dospeti do bubrega, i to češće kod žena, trudnica i osoba koje imaju smetnje u protoku mokraće.
Pijelonefritis, odnosno upala bubrega, obično se ispoljava visokom temperaturom, groznicom, bolnim mokrenjem i osećajem nelagode u stomaku.
Lečenje uključuje upotrebu antibiotika u trajanju od sedam do četrnaest dana, a u težim slučajevima, kada su prisutni jaki bolovi, mučnina ili postoji rizik od širenja infekcije kroz krv, može biti potrebna i bolnička terapija.
Kamen u bubregu
Kamen u bubregu se formira kada koncentracija minerala i soli u mokraći postane toliko visoka da dolazi do stvaranja kristala.
Najčešći su kameni od kalcijum oksalata, ali mogu biti sastavljeni i od mokraćne kiseline, fosfata ili cistina.
Manji kameni često ostaju neprimećeni i spontano se izbacuju, dok veći, kada se pokrenu niz mokraćovod, mogu izazvati bubrežnu koliku, iznenadan, veoma jak bol u slabini koji se javlja u talasima i može se širiti ka preponi.
Ovaj bol često prati znojenje, mučnina i osećaj nemira.
Dijagnoza se postavlja ultrazvukom ili skenerom, a lečenje obuhvata upotrebu analgetika, lekova koji opuštaju mokraćne puteve, povećan unos tečnosti, a u pojedinim slučajevima i medicinske procedure kao što su ultrazvučno razbijanje ili endoskopsko uklanjanje kamena.
Ciste i tumori
Bubrežna cista je šupljina ispunjena tečnošću.
Jednostavne ciste su uglavnom benigne, asimptomatske i otkrivaju se slučajno.
Međutim, ako dostignu veliku veličinu, ciste u bubrezima mogu pritiskati funkcionalno tkivo i izazvati bol.
Policistična bolest bubrega, nasledni poremećaj sa brojnim cistama u oba bubrega, tokom vremena dovodi do hronične bubrežne slabosti.
Maligni tumori, poput karcinoma bubrežnih ćelija, često dugo ne daju simptome, a kad se javi bol, uglavnom je udružen s pojavom krvi u mokraći i gubitkom telesne mase.
Traume i povrede bubrega
Udarac u slabinski deo leđa, pad s visine, saobraćajna nezgoda ili sportska povreda može izazvati nagnječenje ili čak pucanje bubrežnog tkiva, što dovodi do oštrog bola, ponekad praćenog pojavom krvi u mokraći.
Dijagnostika obuhvata ultrazvuk i CT abdomena kako bi se procenio stepen povrede i eventualni izlazak mokraće u okolno tkivo.
Manji hematomi se leče konzervativno, mirovanjem i ledom, dok ozbiljne rupture mogu zahtevati operaciju.
Drugi uzroci bola u leđima koji se pogrešno pripisuju bubrezima
Bol u donjem delu leđa ne potiče uvek iz bubrega.
Napetost ili grč lumbalnih mišića, diskus hernija, pa čak i nagomilani gasovi u crevima mogu izazvati sličan osećaj nelagodnosti.
Pritisak na išijadični nerv može izazvati dubok bol u slabini koji se može lako pomešati i pogrešno protumačiti kao bol u bubrezima.
Takođe, kamen u žuči i upala pankreasa ponekad izazivaju bol u istoj regiji.
Budući da različiti uzroci mogu podsećati na bol u bubrezima, precizna dijagnostika je od velikog značaja.
Kombinacijom laboratorijskih analiza i radioloških pregleda, kao što su ultrazvuk, skener ili rendgen, lekar može utvrditi da li je uzrok bola problem sa bubrezima, ili drugo stanje koje zahteva drugačiji pristup lečenju.
Više o problemima sa žučnom kesom, kao i tome kako boli pankreas, može se pročitati u odvojenim člancima.
Kako se postavlja dijagnoza
Prvi korak u dijagnostici bola u bubrezima je klinički pregled, tokom kog lekar opipava i kucka slabinsku regiju.
Ukoliko postoji bol pri blagom udarcu u toj zoni, to može ukazivati da je uzrok tegoba povezan sa bubregom.
Analiza urina pruža uvid u prisustvo bakterija, leukocita, eritrocita, hemoglobina ili kristala.
Po potrebi, može biti obavljena i urinokultura, kako bi se utvrdilo koje su tačno bakterije prisutne, ali i procenila efikasnost određenih antibiotika kod prisutnih bakterija.
Pored analiza urina, analizama krvi proveravaju se vrednosti kreatinina i uree, koje se koriste za procenu funkcije bubrega.
Više o tome kako prirodno sniziti vrednosti uree i kreatinina može se pročitati u članku koji se bavi ovom temom.
Ultrazvuk je jednostavna i bezbolna metoda koja brzo otkriva veličinu bubrega, kao i eventualno prisustvo kamena, cisti ili znakova opstrukcije.
Kada ultrazvučni pregled nije dovoljan, lekar može tražiti snimanje CT skenerom ili CT urografiju, koji daju detaljniji prikaz eventualnih kamena, tumora ili povreda.
Kod osoba kod kojih se ponavlja razvoj kamena u bubregu, kada je to moguće, analizira se njihov hemijski sastav kako bi se terapija i način ishrane prilagodili uzroku.
Lečenje bola u bubrezima
Lečenje zavisi od konkretnog uzroka bola, a terapija ima za cilj da se istovremeno otkloni bol, ali i osnovni uzrok, bilo da je reč o infekciji, kamenu u mokraćnim putevima, cisti ili tumoru.
Dok se ne utvrdi tačan uzrok, kao prva pomoć može se koristiti paracetamol i povećan unos tečnosti, uz izbegavanje lekova koji mogu dodatno opteretiti bubrege bez prethodne konsultacije sa lekarom.
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi, poput ibuprofena, deksketoprofena ili diklofenaka, ne treba koristiti kao prvu pomoć kod bola u bubrezima.
Ovi lekovi mogu smanjiti dotok krvi u bubrege, pogoršavati funkciju bubrega kod nekih infekcija i pri opstrukciji mokraćnih puteva, te maskirati ozbiljne simptome dok uzrok nije poznat.
U nastavku slede uobičajeni načini lečenja i oblažavanja bola kada je uzrok poznat.
Ublažavanje bola i simptomatska terapija
Kod bubrežne kolike, koja predstavlja iznenadan i veoma jak intenzivan bol do kog dolazi usled kretanja kamena kroz mokraćne puteve, prva izbor su nesteroidni antiinflamatorni lekovi, kao što je diklofenak.
Ovi lekovi ne samo da ublažavaju bol, već deluju i spazmolitički, odnosno opuštaju glatke mišiće mokraćovoda i smanjuju grčeve.
Uobičajeno se uzimaju oralno, ali u hitnim situacijama mogu se primeniti putem injekcije, intramuskularno ili intravenski.
Ako bol ne popušta, lekar može kratkoročno primeniti opioidne analgetike poput tramadola ili morfina.
Kod infekcija, kada je bol umeren, koristi se paracetamol, dok se nesteroidni lekovi izbegavaju ako postoji rizik od smanjene prokrvljenosti bubrega.
Antibiotici i terapija infekcija
Blagi pijelonefritis može se lečiti kod kuće oralnim antibioticima iz grupe fluorohinolona, kao što je ciprofloksacin, ili cefalosporina, obično u trajanju od sedam do deset dana.
Teži oblici često zahtevaju hospitalizaciju i intravensku primenu jakih antibiotika poput ceftriaksona, ponekad uz aminoglikozide.
Kod rezistentnih sojeva, terapija se prilagođava antibiogramu.
Posebno je važno da se obezbedi dodatna hidratacija kako bi se ubrzalo izbacivanje bakterija.
Lečenje kamena u bubregu
Kamen do 6 mm često može spontano proći uz uzimanje analgetika i alfa-blokatora, lekova koji opuštaju zid mokraćovoda.
Hidratacija je od ključnog značaja, budući da unos najmanje dva do tri litra tečnosti dnevno ubrzava prolaz kamena.
Veći kamen zahteva ozbiljnije pristupe, kao što su:
- Litotripsija: Usmereni udarni talasi razbijaju kamen na manje fragmente, olakšavajući njegovo izbacivanje prirodnim putem.
- Ureterorenoskopija: Minimalno invazivna procedura u kojoj urolog endoskopom ulazi kroz mokraćnu cev i mehanički izvlači kamen iz mokraćnog sistema.
- Perkutana nefrolitotomija: Koristi se kod veoma teških slučajeva, gde je kamen velike veličine, ili koji se nalaze na lošem mestu, poput čaše bubrega. Ova procedura podrazumeva da se kroz mali rez na leđima uvode instrumenti kojima se kamen razbija i uklanja direktno iz bubrega.
Hirurški zahvati i druge intervencije
Tumori bubrega se u većini slučajeva leče hirurški.
U zavisnosti od veličine tumora i njegovog položaja, može se sprovesti parcijalna resekcija, pri čemu se uklanja samo deo bubrega, ili totalna nefrektomija, odnosno potpuno uklanjanje bubrega, što se najčešće primenjuje kod tumora većih od četiri centimetra.
Laparoskopske tehnike se sve češće koriste jer omogućavaju brži oporavak i manji rez.
Teže ciste koje izazivaju pritisak na okolna tkiva leče se drenažom ili se u potpunosti uklanjaju laparoskopskom procedurom.
Kod ozbiljnih trauma bubrega, naročito ako je došlo do rupture, može biti potrebna rekonstruktivna operacija.
U retkim slučajevima, kada je oštećenje veliko, bubreg se uklanja.
Ako je bubrežna funkcija znatno smanjena i ne može da se oporavi, uvodi se hemodijaliza kao mera podrške.
Prirodni načini za ublažavanje tegoba
Prirodni pristupi ne mogu zameniti medicinsku terapiju, ali mogu biti korisni kod blagih tegoba ili kao podrška hroničnim stanjima.
Neki od prirodnih lekova za probleme sa bubrezima uključuju:
- Adekvatna hidratacija: Dovoljan unos tečnosti, ravnomerno raspoređen tokom dana razređuje mokraću i smanjuje rizik od stvaranja kristala.
- Biljni čajevi: Čajevi od peršuna i brusnice deluju blago diuretički i otežavaju bakterijama da se zadrže na sluzokoži mokraćnih puteva.
- Sok od limuna: Bogat je citratom, koji može sprečiti formiranje kalcijum oksalatnih kamenaca.
- Tople obloge: Kada se postave u lumbalni deo, mogu pomoći u opuštanju mišića i lokalno smanjiti bol.
- Izbegavanje iritansa: Tokom infekcije treba izbegavati kafu, alkohol i gazirana pića koja dodatno iritiraju mokraćnu bešiku.
- Prilagođena ishrana: Osobama sklonim razvoju kamena u bubregu preporučuje se ishrana s manje soli i životinjskih proteina, koji se mogu zameniti kvalitetnim biljnim proteinima.
- Fizička aktivnost i kontrola težine: Redovno vežbanje i održavanje zdrave telesne mase poboljšavaju cirkulaciju i smanjuju opterećenje bubrega.
Kada se treba javiti lekaru
Odlaganje pregleda u slučaju bola u bubrezima može dovesti do ozbiljnih posledica, posebno u slučajevima infekcija ili brzo napredujućih tumora.
Potrebno je obratiti se lekaru ako se bol naglo pojača, traje duže od dvadeset četiri sata, ako se jave visoka temperatura, groznica ili krv u urinu, ili ako se bol širi prema preponi i ometa mokrenje.
Osobe koje već imaju hroničnu bolest bubrega, funkcionišu sa jednim bubregom ili su na terapiji koja slabi imunitet, trebalo bi da potraže pomoć i kod blažih simptoma, jer kod njih komplikacije mogu brže napredovati.
Kada se dijagnoza postavi na vreme i započne odgovarajuće lečenje, većina uzroka bola u bubrezima može se uspešno izlečiti ili držati pod kontrolom, čime se sprečavaju trajna oštećenja i čuva kvalitet života.
Zaključak
Bol u bubrezima nije dijagnoza, već signal koji može ukazivati na čitav spektar stanja, od jednostavnih, lako izlečivih do ozbiljnih i potencijalno opasnih po život.
Uzroci mogu uključivati infekcije mokraćnih puteva, upalu bubrega, kamen u mokraćnim kanalima, ciste, tumore, ali i fizičke povrede ili stanja koja ne potiču iz samih bubrega, poput bola u mišićima, problema sa kičmom ili crevima.
Kao prva pomoć kod blagog bola preporučuje se mirovanje, povećan unos tečnosti i upotreba paracetamola, dok se nesteroidni antiinflamatorni lekovi izbegavaju dok se ne utvrdi uzrok.
Bol u donjem delu leđa za koji se sumnja da potiče od bubrega ne treba zanemarivati, te treba posetiti lekara ukoliko bol traje duže od dvadeset četiri sata ili se pojačava, širi ka preponi, remeti mokrenje.
Pored toga, ako je bol praćen temperaturom, mučninom ili pojavom krvi u mokraći, ne treba odlagati posetu lekaru.
