Neuropatija: Šta je, simptomi i šta je najbolji lek?

Neuropatija predstavlja oštećenje perifernog nervnog sistema koje dovodi do poremećaja normalne nervne provodljivosti.

Najčešće je posledica dugotrajnih bolesti ili izloženosti faktorima koji oštećuju nerve, a pogađa nerve koji prenose osećaje, pokrete i funkcije organa, čime uzrokuje raznovrsne simptome.

Najčešće se javljaju trnjenje, peckanje, slabost mišića, smanjen osećaj bola ili toplote i bol različitog intenziteta, takozvani neuropatski bol.

Iako se može javiti u bilo kom uzrastu, ovo stanje najčešće pogađa starije osobe, kao i pacijente sa dijabetesom ili autoimunim oboljenjima.

Lečenje zavisi od uzroka i može uključivati lečenje osnovne bolesti, upotrebu analgetika, lekova za neuropatski bol, fizikalnu terapiju i promene životnih navika.

U ovom članku objasnićemo šta je neuropatija i koje vrste postoje, koji su simptomi, uzroci, kao i kako se postavlja dijagnoza i leči ovo stanje.

Šta je neuropatija?

Neuropatija je pojam koji obuhvata bolesti i poremećaje perifernih nerava, koji se prostiru od kičmenih korenova do slobodnih nervnih nastavaka.

Oštećenje može da zahvati jedan nerv, što se naziva mononeuropatija, ili više nerava istovremeno, odnosno polineuropatije.

Neuropatija može biti akutna, kada simptomi nastaju iznenada, ili hronična, kada tegobe postepeno napreduju tokom meseci ili godina.

U zavisnosti od uzroka, neuropatije mogu biti nasledne ili stečene, a različiti tipovi bolesti imaju različitu kliničku sliku i simptome.

Vrste neuropatije

Postoji nekoliko različitih vrsta neuropatije, a glavne vrste čine periferna, autonomna, proksimalna i fokalna neuropatija.

Periferna neuropatija

Periferna neuropatija je najčešći oblik oštećenja nerava i zahvata nerve udova, odnosno nerve nogu i ruku, i periferne delove tela.

Oštećenja su često simetrična, pa se tegobe najpre javljaju na stopalima i kasnije šire prema kolenima i rukama.

Glavni simptomi obuhvataju peckanje, trnjenje ili gubitak osetljivosti u ekstremitetima, dok u kasnijim stadijumima bolesti ili kod ozbiljnijih slučajeva može doći i do mišićne slabosti ili atrofije u zahvaćenim predelima.

Autonomna neuropatija

Autonomna neuropatija pogađa nervne puteve koji regulišu nevoljne funkcije tela, kao što su rad srca, varenje ili mokrenje.

Na primer, oštećenje nervnih vlakana koja kontrolišu otkucaje srca može uzrokovati vrtoglavicu pri promeni položaja ili promene krvnog pritiska, dok oštećenje nervnih puteva u crevima može dovesti do problema sa varenjem, poput mučnine, nadimanja ili zatvora.

Simptomi autonomne neuropatije mogu biti vrlo raznovrsni i obuhvataju poremećaje regulacije krvnog pritiska, usporen ili ubrzan rad srca, ali i disfunkciju creva, probleme sa bešikom i seksualne poteškoće.

Ukoliko pogađa creva, neuropatija može izazvati zatvor, rektalni tenzemi ili dijareju, dok problemi sa bešikom mogu podrazumevati otežano pražnjenje bešike ili nekontrolisano mokrenje.

Proksimalna neuropatija

Proksimalna neuropatija zahvata gornje delove nogu, kukova, ramenog pojasa ili karlice.

Ovaj tip neuropatije je ređi i uključuje oštećenja nervnih pleksusa blizu trupa, a manifestuje se jakim bolom i oslabljenom funkcijom mišića u zahvaćenom predelu.

Primer takvog stanja je dijabetička lumbosakralna polineuropatija, koja se karakteriše bolom u kukovima i slabinom praćenim gubitkom snage u nogama, a ponekad kolokvijalno i neuropatija nogu.

Fokalna neuropatija

Fokalna neuropatija ili mononeuropatija podrazumeva oštećenje jednog živca ili grupe nerava u specifičnom delu tela.

Uobičajeni primeri su sindrom karpalnog tunela, kod kog dolazi do kompresije nerva medianusa u zglobu ruke, ili oštećenje nerva u zoni kolena, peronealna neuropatija, koja može izazvati hod sa padom stopala, takozvani papučasti hod.

Fokalna neuropatija izaziva lokalizovane tegobe koje su često praćene bolom, trnjenjem ili slabošću određenih mišića.

Mononeuropatija obično ima jasno uočljiv uzrok, kao što je pritisak na nerv ili povreda.

Simptomi neuropatije

Simptomi neuropatije zavise od toga koji nervi su zahvaćeni i koje funkcije obavljaju.

Ovi simptomi se mogu podeliti na senzitivne, motoričke i autonomne simptome:

• Senzitivni simptomi: Osećaj utrnulosti, trnjenja, peckanja ili žarenja u rukama i nogama je čest. Pacijenti mogu imati i pojačanu osetljivost na dodir ili obrnuto, smanjen osećaj bola, toplote ili hladnoće.
• Motorički simptomi: Slabost mišića u zahvaćenim ekstremitetima, otežano hodanje i problemi sa ravnotežom pojavljuju se kako oboljenje napreduje. U težim slučajevima može doći do spazama ili paralize određenih mišića.
• Autonomni simptomi: Uključuju tegobe kao što su vrtoglavica pri ustajanju, u slučajevima kada se javlja ortostatska hipotenzija, probavne smetnje, problemi sa mokrenjem i seksualna disfunkcija. Ovi simptomi nastaju ukoliko su zahvaćeni autonomni nervi koji kontrolišu unutrašnje organe.

Uzroci neuropatije

Uzroci neuropatije su raznoliki i mogu se podeliti u nekoliko grupa.

Neki od najčešćih faktora rizika i stanja povezanih sa neuropatijom su:

• Dijabetes i metabolički poremećaji: Dugotrajno povišene vrednosti glukoze u krvi često dovode do dijabetičke neuropatije. Pored toga, i poremećaji hormona, kao što je hipotireoza, ili bubrežna insuficijencija mogu oštetiti nerve.
• Nasledni poremećaji: Neke neuropatije nastaju usled genetskih mutacija. Ovakve neuropatije se obično manifestuju u mladosti i dovode do polineuropatije udova.
• Autoimuni procesi i infekcije: Autoimuni mehanizmi mogu uzrokovati neuropatiju, kao što je Guillain-Barré sindrom ili hronični inflamatorni demijelinizirajući poliradikuloneuritis. Kada je reč o infekcijama, HIV, herpes simplex, herpes zoster i lajmska bolest mogu izazvati oštećenje nerava.
• Toksini i lekovi: Hronična izloženost alkoholu je čest uzrok neuropatije. Takođe, neki lekovi, poput citostatika ili antibiotika iz grupe tetraciklina, mogu izazvati neuropatska oštećenja. Izloženost industrijskim otrovima takođe predstavlja rizik.
• Nedostatak nutrijenata: Nedostatak vitamina B12, B1 ili bakra može izazvati neuropatiju budući da ovi nutrijenti igraju ključnu ulogu u zdravlju nervnog sistema. Takođe, prekomeran unos vitamina B6, iako redak, može biti toksičan za nerve.
• Trauma i kompresija: Povrede tkiva, kao što su prelomi kostiju, diskus hernija ili išijas, mogu pritisnuti nerve, što dovodi do kompresivne neuropatije.
• Idiopatska neuropatija: U velikom broju slučajeva uzrok ostaje nepoznat uprkos detaljnim ispitivanjima, a ovakvi slučajevi nazivaju se idiopatskim neuropatijama.

Dijagnostika

Postavljanje dijagnoze neuropatije počinje detaljnom anamnezom i neurološkim pregledom.

Lekar ispituje trajanje i vrstu simptoma, kao i druge bolesti i moguće uzroke.

Tokom kliničkog pregleda procenjuje se mišićna snaga, refleksi i osetljivost na dodir i temperaturu u zahvaćenim udovima.

U zavisnosti od inicijalnog pregleda, dalja ispitivanja mogu uključivati specijalizovane i ciljane testove i dijagnostičke procedure:

• Elektromioneurografija: EMNG test meri brzinu i snagu nervnih impulsa. Tankim elektrodama koje se postavljaju na kožu i mišiće prati se odgovor nerva na stimulaciju, što pomaže u proceni stepena oštećenja živca.
• Laboratorijske analize: Često se proverava nivo glukoze, funkcija bubrega, hormoni štitne žlezde i TSH i nivo vitamina, a posebno vitamina B12. Ove analize mogu ukazati na osnovne uzroke neuropatije ili otkriti nutritivne deficite koji pogoršavaju stanje.
• Radiološke metode: Magnetska rezonanca ili ultrazvuk mogu se koristiti za identifikovanje pritiska na nerve, kao što su hernija diska, tumori ili promena u anatomiji koje utiču na nervne strukture.
• Biopsija živca: U retkim slučajevima, kada je dijagnoza nejasna, može se uzeti uzorak zahvaćenog nerva za mikroskopsku analizu. Ovo je najsloženiji postupak koji se sprovodi samo kada su potrebne dodatne informacije o prirodi oštećenja.

Lečenje neuropatije

Lečenje neuropatije u velikoj meri zavisi od uzroka i težine simptoma, kao i pogođenog dela tela, a može uključivati promene životnog stila, lekove, fizikalnu terapiju i druge metode.

Lekovi

Za ublažavanje neuropatskih simptoma koriste se različiti lekovi koji deluju na prenos nervnih impulsa i bol:

• Antikonvulzivi: Pregabalin, gabapentin i slični lekovi koriste se za kontrolu neuropatskog bola. Ovi lekovi deluju tako što smanjuju prekomernu aktivnost osetljivih nervnih završetaka i ublažavaju peckanje i bol u ekstremitetima.
• Antidepresivi: Neki antidepresivi, kao što su amitriptilin, duloksetin i venlafaksin, imaju analgetski efekat i mogu poboljšati raspoloženje. Oni pomažu kod hroničnog bola modulirajući nivo neurotransmitera u nervnom sistemu.
• Analgetici: Nesteroidni antiinflamatorni lekovi, kao što su ibuprofen, diklofenak, naproksen, ketoprofen, etorikoksib, Aflamil, Flenako (aceklofenak): Kako i za šta se koriste? ili deksketoprofen, i blagi opioidi ponekad se koriste za dodatno ublažavanje bola. Ipak, za neuropatske bolove često su efikasniji specijalizovani lekovi, pa se analgetici primenjuju ako je bol vrlo intenzivan.
• Topikalni preparati: Kreme i flasteri sa kapsaicinom ili lokalnim anesteticima, kao što je lidokain, mogu pomoći kod površinskih bolnih simptoma na koži.
• Imunosupresivi i kortikosteroidi: Ako je neuropatija prouzrokovana imunološkim poremećajem mogu se primeniti kortikosteroidi, intravenozni imunoglobulini ili plazmafereza kako bi se smanjila upala i oštećenje nerva.
• Vazodilatatori i lekovi za poboljšanje mikrocirkulacije: U određenim slučajevima, kao što su dijabetička neuropatija ili neuropatije praćene slabijom perifernom cirkulacijom, mogu se primenjivati lekovi poput pentoksifilina radi poboljšanja dotoka krvi i kiseonika u nervna vlakna, čime se pospešuje njihova regeneracija i ublažavaju simptomi oštećenja nerava.

Fizikalna terapija i rehabilitacija

Fizikalna terapija i različite vrste rehabilitacije mogu poboljšati funkciju zahvaćenih ekstremiteta i ublažiti simptome.

Ovakve mere mogu uključivati:

• Fizikalnu terapiju: Individualni treninzi i vežbe jačanja mišića poboljšavaju ravnotežu i snagu zahvaćenih udova. Fleksibilnost i istezanje doprinose održavanju pokretljivosti zglobova i sprečavaju nastanak kontraktura.
• Ergoterapiju: Tehnike i pomagala koja su usmerena na olakšavanje svakodnevnih aktivnosti. Ovo može uključivati ortotske uloške za obuću, pomagala za oblačenje ili prilagođenu, ergonomsku opremu.
• Fizikalne metode: Masaža, česti toplotni tretmani, poput toplih obloga, i stimulativne metode, kao što je TENS, transkutana električna stimulacija, mogu smanjiti bol i poboljšati cirkulaciju u mišićima.

Promene životnog stila

U zavisnosti od uzroka i težine simptoma, promene svakodnevnih navika i životnog stila mogu dovesti do manjeg ili značajnijeg poboljšanja, kao i usporavanja napredovanja neuropatije.

Neke od promena načina života uključuju:

• Kontrolu hroničnih bolesti: Redovno praćenje i lečenje osnovnih stanja kao što su dijabetes, hipertenzija ili poremećaji štitne žlezde. Održavanje optimalnih nivoa glukoze i hormona smanjuje rizik od dalje degeneracije nerava.
• Nutritivno bogata ishrana: Uravnotežen unos vitamina i minerala je ključan za zdravlje nervnog sistema. Ishrana bogata voćem, povrćem i integralnim žitaricama obezbeđuje antioksidanse i vitamine, a posebno vitamina B kompleksa, neophodne za regeneraciju nerava.
• Redovna fizička aktivnost: Umeren aerobni trening, odnosno aktivnosti kao što su brzi hod, lagano trčanje, vožnja bicikla ili plivanje, i vežbe snage poboljšavaju cirkulaciju i smanjuju bol. Fizička aktivnost takođe može ublažiti perifernu neuropatsku bol povećanjem lučenja endorfina.
• Izbegavanje štetnih supstanci: Prestanak pušenja i ograničavanje alkohola može biti značajno, budući da ove navike mogu doprineti oštećenju nervnih ćelija.
• Nega stopala: U slučajevima dijabetičke neuropatije, redovni pregledi nogu i nošenje odgovarajuće, udobne obuće mogu sprečiti povrede i infekcije koje prolaze nezapaženo zbog smanjenog osećaja.

Alternativne metode

Pored konvencionalnog lečenja, osobe koje pate od neuropatije mogu isprobati i alternativne pristupe za ublažavanje simptoma.

Iako su istraživanja ograničena ili su rezultati često različiti, neki pacijenti mogu unaprediti kvalitet života i smanjiti simptome neuropatije uz pomoć sledećih metoda:

• Akupunktura: Može dovesti do smanjenja bolova nakon akupunkturnih tretmana. Ova tradicionalna metoda može delovati na stimulaciju nervnih puteva, iako dokazi o njenoj efikasnosti kod neuropatije nisu dovoljno ujednačeni.
• Dodatni suplementi: Dodaci ishrani poput alfa-lipoinske kiseline, omega-3 masnih kiselina, vitamina B12 ili vitamina B kompleksa, mogu unaprediti zdravlje nervnih ćelija. Ipak, pre uvođenja suplemenata, preporučuje se konsultacija sa lekarom.
• Tehnike relaksacije: Tehnike opuštanja, uključujući meditaciju, jogu ili specijalizovane masažne tretmane, mogu pomoći u smanjenju napetosti mišića i ublažavanju bolova.

Moguće komplikacije

Neuropatija može uticati na različite aspekte zdravlja i funkcionisanja organizma.

Oštećenje perifernih nerava pored neuropatskog bola, osećaja trnjenja i drugih tegoba, ponekad dovodi do komplikacija koje zahvataju motorne, senzorne ili autonomne funkcije.

U zavisnosti od uzroka i toka bolesti, one se mogu manifestovati kroz promene u svakodnevnim aktivnostima, varenju, radu srca ili u osetljivosti kože.

Nelečena neuropatija može dovesti do komplikacija kao što su:

• Povrede i infekcije: Gubitak osećaja u rukama i nogama povećava rizik od posekotina, opekotina ili rana koje pacijent ne oseća. Takve povrede se lako inficiraju, što kod dijabetičara i drugih osetljivih grupa može dovesti do ozbiljnih rana i čak amputacija.
• Padovi i prelomi: Slaba koordinacija i slab osećaj u nogama mogu izazvati česte padove. Posledice mogu da uključuju prelome kostiju, a kod starijih osoba i ozbiljnije povrede glave, kičme i drugih delova tela.
• Kardiovaskularni problemi: Autonomna neuropatija može dovesti do ortostatske hipotenzije, naglog pada krvnog pritiska pri ustajanju, tahikardije i aritmija, što može izazvati nesvestice ili srčane probleme.
• Probavne smetnje: Oštećenje nerava koji kontrolišu creva i želudac može dovesti do hroničnog zatvora, nadutosti ili mučnine.
• Disfunkcija urinarnog i seksualnog sistema: Zahvaćeni autonomni nervi mogu izazvati zadržavanje mokraće, urinarne infekcije, kao i erektilnu disfunkciju kod muškaraca ili suvoću vagine kod žena.
• Psihički efekti: Hronični bol i nemogućnost obavljanja uobičajenih aktivnosti često vode ka anksioznosti, depresiji i smanjenom kvalitetu života.

Prevencija

Prevencija neuropatije podrazumeva brigu o zdravlju nerava kroz praćenje i kontrolu različitih faktora rizika.

Pravovremeno reagovanje na prve simptome i održavanje opšteg zdravlja mogu značajno doprineti smanjenju verovatnoće nastanka ili napredovanja ovog stanja.

Moguće mere prevencije uključuju zdravstvene, životne i higijenske navike koje zajedno pomažu očuvanju funkcije perifernog nervnog sistema.

One uključuju:

• Kontrolu osnovnih bolesti: Efikasno lečenje dijabetesa, poremećaja funkcije štitne žlezde ili drugih metaboličkih stanja može sprečiti nastanak oštećenja nerava.
• Redovni pregledi: Osobe sa faktorima rizika treba da redovno proveravaju šećer u krvi, nivo vitamina i posećuju neurologa. Pravovremeno otkrivanje prvih znakova neuropatije omogućava bržu intervenciju i sprečavanje pogoršanje stanja i komplikacije.
• Zdrav način života: Uravnotežena ishrana, redovna fizička aktivnost i izbegavanje alkohola i duvana pomažu očuvanju nervnog sistema, dok kontrola telesne težine smanjuje rizik od insulinske rezistencije.
• Nega stopala: Kod dijabetičara, svakodnevni pregled stopala, pravilna higijena i udobna obuća sprečavaju povrede i komplikacije pre nego što nastanu.
• Suplementacija: Redovna kontrola i suplementacija određenih nutrijenata u slučaju utvrđenih nedostataka, a najčešće vitamina B12 i minerala, može unaprediti zdravlje nervnog sistema.

Zaključak

Neuropatija obuhvata različita oštećenja perifernih nerava sa senzitivnim, motoričkim i autonomnim simptomima, čija se klinička slika i tok razlikuju u zavisnosti od uzroka i zahvaćenih struktura.

Najčešći simptomi neuropatije uključuju trnjenje, peckanje, žarenje, slabost mišića, gubitak osećaja u ekstremitetima, probleme sa ravnotežom i koordinacijom, a u nekim slučajevima i poremećaje rada unutrašnjih organa.

Najčešći razlozi su metabolički poremećaji, autoimune bolesti, infekcije, toksini, nedostaci nutrijenata, trauma i kompresija, uz nemali broj idiopatskih slučajeva.

Lečenje je individualno i ne postoji univerzalni lek za neuropatiju, a može da podrazumeva terapiju osnovne bolesti, lekove za neuropatski bol, fizikalnu terapiju, ergoterapiju i promene životnog stila.