Eritromicin je antibiotik iz grupe makrolida, koji efikasno deluje protiv brojnih bakterijskih infekcija.
Kao prvi makrolid otkriven sredinom 20. veka, eritromicin je zauzeo značajno mesto u terapiji, naročito kao alternativa za pacijente koji ne mogu da koriste penicilin ili druge uobičajene antibiotike.
Eritromicin je dostupan u obliku kapsula od 250 i 500 mg, pa se lek često naziva i Eritromicin 250 ili Eritromicin 500.
Ovaj lek koristi se za lečenje bakterijskih infekcija kože, respiratornog trakta i određenih seksualno prenosivih bolesti.
Iako su neki drugi antibiotici, poput azitromicina i klaritromicina, poznati po produženom trajanju dejstva i boljoj podnošljivosti, eritromicin i dalje ima značajnu ulogu u kliničkoj praksi.
U ovom članku objasnićemo šta je eritromicin, kako deluje, kada i kako se koristi, kao i koji su rizici na koje treba obratiti pažnju.
Šta je eritromicin i kako deluje?
Eritromicin je antibiotik koji pripada grupi makrolida i deluje tako što sprečava rast i razmnožavanje bakterija, blokiranjem sinteze proteina unutar bakterijske ćelije.
Ovaj lek se vezuje za ribozome, strukture koje su odgovorne za proizvodnju proteina, i time onemogućava bakteriji da stvara proteine koji su joj potrebni za opstanak.
Kada bakterija ne može da se razmnožava i funkcioniše, imuni sistem je lakše prepoznaje i uklanja infekciju iz organizma.
Eritromicin je antibiotik širokog spektra, a posebno je efikasan protiv gram-pozitivnih bakterija kao što su streptokoke i stafilokoke, koje su čest uzrok infekcija disajnih puteva i kože.
Takođe deluje na neke specifične mikroorganizme kao što je Treponema pallidum, bakterija odgovorna za sifilis.
Eritromicin se koristi i u lečenju infekcija izazvanih takozvanim atipičnim bakterijama, uključujući Legionella pneumophila, koja može izazvati težu upalu pluća poznatu kao legionarska bolest, zatim Mycoplasma pneumoniae, često odgovornu za blaže forme pneumonije, kao i određene vrste Chlamydiae.
Zahvaljujući ovako širokom spektru delovanja, eritromicin je često izbor u terapiji kada se ne mogu koristiti drugi antibiotici.
Posebno je važan za pacijente koji su alergični na penicilin, jer pruža sličan terapijski učinak bez rizika od alergijskih reakcija koje penicilin može izazvati.
Za šta se koristi?
Eritromicin se koristi za lečenje i prevenciju različitih bakterijskih infekcija.
Najčešće indikacije za upotrebu eritromicina uključuju:
- Infekcije disajnih puteva: Eritromicin se koristi za lečenje infekcija gornjih disajnih puteva kao što su upala krajnika, ždrela i sinusa, kao i donjih disajnih puteva, uključujući bronhitis, upalu pluća i legionarsku bolest.
- Infekcije uha: Može se primeniti kod zapaljenja srednjeg uha i spoljašnjeg ušnog kanala, kao i kod mastoiditisa, odnosno upale koštane izbočine iza uha.
- Infekcije usta: Koristi se za lečenje ozbiljne upale desni i težih stanja kao što je Vincentova angina, koja se odlikuje bolnim ranama i krvarenjem u ustima.
- Infekcije oka: Eritromicin se primenjuje kod zapaljenja očnih kapaka, poznatog kao blefaritis.
- Infekcije kože i potkožnog tkiva: Efikasan je u terapiji kožnih infekcija poput čireva, zapaljenja oko nokta, gnojnih kolekcija, zaraženih osipa, difuznih zapaljenja kože i crvenog vetra.
- Infekcije organa za varenje: Može se koristiti kod upale žučne kese i stafilokoknih infekcija creva, koje izazivaju grčeve, bolove u stomaku i dijareju.
- Prevencija infekcija i posebne situacije: Eritromicin se takođe primenjuje preventivno pre hirurških zahvata, kod opekotina i rana, kao i za prevenciju recidiva reumatske groznice nakon streptokoknih infekcija.
- Druge vrste infekcija: U pojedinim slučajevima koristi se i kod urinarnih infekcija kao što je uretritis, kod polno prenosivih bolesti uključujući gonoreju, sifilis i limfogranuloma venereum, kao i kod upala kostiju, prostate, difterije i šarlaha.
Doziranje i način upotrebe
Doza eritromicina zavisi od težine infekcije i starosti pacijenta.
Eritromicin je dostupan u obliku tableta od 250 mg i 500 mg, a tablete se uzimaju oralno, cele, sa dovoljnom količinom vode.
Lek je najbolje uzimati neposredno pre obroka ili uz obrok kako bi se smanjio rizik od problema sa varenjem.
Kao i svi drugi antibiotici, eritromicin se izdaje isključivo uz lekarski recept, i treba ga primenjivati tačno onako kako je to propisano od strane lekara.
Kod odraslih osoba i dece starije od osam godina, uobičajena dnevna doza za blage do umerene infekcije iznosi od jednog do dva grama, podeljeno u dve do četiri pojedinačne doze.
Kod težih oblika infekcija, doza se po potrebi može povećati do maksimalno četiri grama dnevno.
Za decu između dve i osam godina preporučena ukupna dnevna doza je oko jedan gram, takođe podeljeno u dve do četiri doze.
Kod novorođenčadi i odojčadi, najčešće se propisuje ukupna doza od 500 mg dnevno, raspoređena u više manjih doza tokom dana.
U slučaju ozbiljnijih infekcija, lekar može odlučiti da poveća dozu.
Kod starijih osoba obično nije potrebno prilagođavanje doze, osim ako ne postoji značajno oštećenje funkcije jetre ili bubrega, kada lekar procenjuje da li je potrebno smanjenje doze.
Važno je da se terapija eritromicinom završi, onako kako je propisano od strane lekara, bez samoinicijativnog prekidanja uzimanja leka.
Iako simptomi infekcije mogu nestati već nakon nekoliko dana, prerano prekidanje terapije može dovesti do nepotpunog izlečenja i povratka bolesti, kao i razvoja rezistentnosti na lek.
Neželjeni efekti i mere opreza
Eritromicin ne smeju da uzimaju osobe alergične na ovaj lek, osobe koje imaju snižene vrednosti kalijuma ili magnezijuma u krvi, kao i osobe sa aritmijama.
Pored toga, uzimanje sledećih lekova predstavlja kontraindikaciju za upotrebu eritromicina, budući da istovremeno uzimanje može povećati rizik od ozbiljnih poremećaja srčanog ritma:
- Simvastatin: Lek koji se koristi za snižavanje holesterola i triglicerida u krvi.
- Tolterodin: Lek koji se primenjuje kod problema sa bešikom, kao što su učestalo mokrenje, hitna potreba za mokrenjem i nemogućnost zadržavanja mokraće.
- Terfenadin, astemizol i mizolastin: Lekovi koji se često koriste za lečenje alergija i polenske groznice.
- Cisaprid: Lek za lečenje poremećaja varenja.
- Pimozid i amisulprid: Lekovi koji se koriste u terapiji mentalnih poremećaja.
- Domperidon: Lek koji se koristi za ublažavanje mučnine i povraćanja.
- Ergotamin i dihidroergotamin: Lekovi koji se koriste za lečenje migrene.
Kao i svaki lek, eritromicin može izazvati neželjene efekte kod nekih pacijenata, uprkos tome što ga većina pacijenata dobro podnosi.
Najčešće nuspojave su blage i prolazne, kao što su različiti problemi sa varenjem, poput mučnine, povraćanja, bolova u stomaku i dijareje.
Ozbiljniju neželjenu reakciju predstavlja pseudomembranozni kolitis, koji karakteriše dugotrajna krvava dijareja, koju često prati i sluz.
Uzrok je ozbiljna upala debelog creva koja zahteva lečenje, budući da ukoliko se ne leči, ovo stanje može biti opasno po život.
Pored toga, kod osetljivih pacijenata mogu se javiti koprivnjača i osip na koži, crvenilo, svrab ili otok.
U retkim slučajevima teške alergijske reakcije, može doći do anafilaktičkog šoka, koji karakteriše otežano disanje, nagli pad krvnog pritiska ili nesvestica, što zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Drugi neželjeni efekti koji se mogu javiti uključuju probleme sa jetrom i poremećaj jetrenih enzima, promene u krvnoj slici, nepravilan rad srca, zujanje u ušima i druge.
U slučaju da se jave bilo kakvi ozbiljni neželjeni efekti ili znaci preosetljivosti na lek, neophodno je prekinuti sa uzimanjem leka i potražiti lekarsku pomoć.
Interakcije sa drugim lekovima
Eritromicin može uticati na delovanje brojnih drugih lekova, pa je važno posavetovati se sa lekarom ili farmaceutom pre uzimanja kombinovane terapije.
Neke od najznačajnijih interakcija uključuju:
- Terfenadin, astemizol i mizolastin: Lekovi za lečenje alergija i polenske groznice, čija kombinacija sa eritromicinom može izazvati ozbiljne srčane poremećaje.
- Pimozid: Lek za lečenje psihičkih bolesti, potencijalno rizičan u kombinaciji sa eritromicinom zbog uticaja na srčani ritam.
- Domperidon: Lek protiv mučnine i povraćanja koji u kombinaciji sa eritromicinom može uticati na srčani ritam.
- Statini: Lekovi za snižavanje holesterola, poput simvastatina i lovastatina, čija istovremena upotreba sa eritromicinom povećava rizik od mišićnih oštećenja.
- Oralni kontraceptivi: Eritromicin može uticati na njihovu efikasnost, pa je potreban dodatni oblik kontracepcije tokom terapije.
- Cimetidin i omeprazol: Lekovi za smanjenje želudačne kiseline, koji mogu promeniti koncentraciju eritromicina u krvi.
- Flukonazol i ketokonazol: Antifungalni lekovi koji mogu pojačati dejstvo eritromicina i povećati rizik od neželjenih efekata.
- Varfarin: Lek za razređivanje krvi, čije dejstvo eritromicin može pojačati, što zahteva dodatno praćenje koagulacije.
- Teofilin: Lek za lečenje astme i bronhitisa, čija koncentracija u krvi može porasti ako se koristi zajedno sa eritromicinom.
- Kantarion: Biljni preparat koji može oslabiti dejstvo eritromicina i drugih lekova zbog uticaja na jetrene enzime.
- Verapamil: Lek za visok krvni pritisak i anginu pektoris koji može povećati koncentraciju eritromicina u organizmu.
Važno je imati u vidu da lista pomenutih interakcija nije konačna, već da sadrži lekove koji se često uzimaju.
Iz ovog razloga, izuzetno je važno da pacijent sa lekarom podeli informaciju o svim lekovima koji su uzimani nedavno ili koji se trenutno uzimaju, uključujući lekove koji se izdaju sa ili bez recepta, kao i biljne dodatke i suplemente.
Primena tokom trudnoće i dojenja
Upotreba eritromicina tokom trudnoće i dojenja zahteva oprez.
Iako se smatra da nije direktno štetan za fetus, lek se primenjuje samo ako je zaista neophodno, odnosno kada lekar proceni da li koristi lečenja majke prevazilaze eventualne rizike po plod.
Eritromicin prelazi kroz posteljicu, pa trudnice treba da ga uzimaju samo po preporuci lekara.
Takođe, eritromicin prelazi u majčino mleko, pa se preporučuje samo kada je to neophodno.
Tokom dojenja potrebno je pratiti bebu na promene, kao što su nadutost ili dijareja.
Kada je to neophodno, primena je moguća s obzirom na to da su količine leka u mleku male.
Zaključak
Eritromicin je antibiotik iz grupe makrolida koji deluje tako što sprečava rast i razmnožavanje bakterija blokiranjem sinteze proteina unutar ćelije.
Eritromicin je i dalje važan deo antibakterijske terapije, uprkos tome što su noviji makrolidi poput azitromicina i klaritromicina često bolje podnošljivi i imaju jednostavniji režim doziranja.
Zahvaljujući širokom dejstvu i efikasnosti protiv gram-pozitivnih bakterija i određenih atipičnih mikroorganizama, eritromicin i dalje ima značajnu primenu u kliničkoj praksi.
Posebno je koristan u situacijama kada drugi antibiotici nisu odgovarajući izbor zbog alergija, rezistencije ili specifičnog spektra delovanja.
