Iako se najčešće pažnja usmerava na to da li su gornji ili donji pritisak povišeni ili sniženi, značajne informacije o zdravlju srca i krvnih sudova može pružiti i njihova međusobna razlika.
Razlika između gornjeg i donjeg pritiska predstavlja brojčanu razliku između sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska, odnosno između dve vrednosti koje se dobijaju prilikom merenja krvnog pritiska.
Na primer, krvni pritisak od 120/80 mmHg ima razliku od 40 mmHg, dok kod vrednosti 160/80 mmHg razlika iznosi 80 mmHg.
Ova razlika, koja se naziva pulsni pritisak, može pomoći lekarima u proceni stanja arterija, rada srca i ukupnog kardiovaskularnog rizika.
Mala ili velika razlika između gornjeg i donjeg pritiska ne mora uvek ukazivati na bolest, ali u određenim situacijama može biti povezana sa poremećajima koji zahtevaju dodatnu dijagnostiku.
Iz ovog razloga se prilikom procene krvnog pritiska ne posmatraju samo pojedinačne vrednosti, već i njihov međusobni odnos.
U ovom članku objasnićemo šta predstavljaju gornji i donji pritisak, kolika razlika između njih se smatra normalnom, koji su uzroci male, odnosno velike razlike između sistolnog i dijastolnog pritiska, te koji povišen pritisak je opasniji.
Šta je uopšte krvni pritisak?
Krvni pritisak predstavlja silu kojom krv pritiska zidove krvnih sudova dok cirkuliše kroz organizam.
Krvni pritisak je jedan od najvažnijih pokazatelja rada srca i krvotoka, a izražava se pomoću dve vrednosti:
- Gornjeg ili sistolnog pritiska
- Donjeg ili dijastolnog pritiska
Kada se govori o razlici između gornjeg i donjeg pritiska, misli se na brojčanu razliku između ove dve vrednosti, koja se u medicini naziva pulsni pritisak.
Merenje krvnog pritiska deo je rutinskih zdravstvenih pregleda jer može pružiti važne informacije o stanju srca, krvnih sudova i opštem zdravstvenom stanju.
Iako se najčešće pominju vrednosti gornjeg i donjeg pritiska, veoma je značajna i njihova međusobna razlika, budući da može ukazivati na određene poremećaje u radu kardiovaskularnog sistema.
Kako bi se bolje razumela važnost razlike između gornjeg i donjeg pritiska, potrebno je najpre znati šta predstavljaju ove dve vrednosti.
Šta je sistolni pritisak?
Sistolni ili gornji pritisak predstavlja pritisak u arterijama u trenutku kada se srce kontrahuje i potiskuje krv u krvne sudove.
Ujedno, to je najviša vrednost koja se registruje tokom jednog srčanog otkucaja.
Na primer, kod krvnog pritiska 120/80 mmHg, broj 120 predstavlja sistolni pritisak.
Ova vrednost pokazuje koliki pritisak krv stvara na zidove arterija tokom rada srca.
Na visinu sistolnog pritiska mogu uticati brojni faktori, uključujući starost, elastičnost krvnih sudova, fizičku aktivnost, stres, telesnu težinu i prisustvo određenih bolesti.
Sa starenjem arterije postaju manje elastične, zbog čega sistolni pritisak često raste čak i kada dijastolni ostaje relativno stabilan, što je stanje koje se naziva izolovana sistolna hipertenzija.
Povišen sistolni pritisak povezan je sa povećanim rizikom od srčanog udara, moždanog udara, srčane insuficijencije i drugih kardiovaskularnih komplikacija.
Šta je dijastolni pritisak?
Dijastolni ili donji pritisak predstavlja pritisak u arterijama između dva srčana otkucaja, odnosno tokom faze kada je srčani mišić opušten i puni se krvlju.
U primeru krvnog pritiska 120/80 mmHg, broj 80 označava dijastolni pritisak, a ova vrednost pokazuje koliki je stalni pritisak u krvnim sudovima kada srce trenutno ne izbacuje krv.
Dijastolni pritisak pruža važne informacije o otporu u krvnim sudovima i njihovom stanju.
Kada je značajno povišen, donji pritisak može ukazivati na povećan otpor protoku krvi kroz arterije, dok preniske vrednosti ponekad mogu biti povezane sa određenim srčanim ili cirkulatornim poremećajima.
Iako se često najveća pažnja posvećuje gornjem pritisku, i donji pritisak ima značajnu ulogu u proceni kardiovaskularnog rizika, naročito kod mlađih osoba.
Razlika između gornjeg i donjeg pritiska
Razlika između sistolnog i dijastolnog pritiska naziva se pulsni pritisak i dobija se jednostavnim oduzimanjem donjeg od gornjeg pritiska.
Na primer:
- 120/80 mmHg: Pulsni pritisak iznosi 40 mmHg.
- 130/80 mmHg: Pulsni pritisak iznosi 50 mmHg.
- 110/70 mmHg: Pulsni pritisak iznosi 40 mmHg.
Kod većine zdravih odraslih osoba normalna razlika između gornjeg i donjeg pritiska najčešće se kreće između 30 i 50 mmHg, pri čemu se vrednosti oko 40 mmHg smatraju uobičajenim i očekivanim.
Međutim, nije dovoljno posmatrati samo samu razliku već je potrebno uzeti u obzir i apsolutne vrednosti krvnog pritiska, starost osobe, prisustvo simptoma i eventualne pridružene bolesti.
Na primer, razlika od 50 mmHg može biti potpuno normalna kod osobe sa pritiskom 130/80 mmHg, dok ista razlika u kombinaciji sa veoma niskim ili veoma visokim vrednostima krvnog pritiska može zahtevati dodatnu procenu.
Povećana razlika između gornjeg i donjeg pritiska često se javlja kod starijih osoba zbog smanjene elastičnosti arterija.
S druge strane, neuobičajeno mala razlika može biti znak određenih kardiovaskularnih poremećaja.
Zbog toga lekari pri proceni krvnog pritiska posmatraju celokupnu sliku, a ne samo pojedinačne brojeve.
Mala razlika između gornjeg i donjeg pritiska
Mala razlika između gornjeg i donjeg pritiska označava stanje u kojem je pulsni pritisak manji od normalnog.
U praksi se obično smatra da razlika manja od oko 30 mmHg zahteva dodatnu pažnju i dijagnostiku, posebno ukoliko je prisutna tokom dužeg perioda ili je praćena simptomima.
Važno je naglasiti da pojedinačno merenje ne mora automatski značiti postojanje bolesti.
Krvni pritisak prirodno varira tokom dana pod uticajem fizičke aktivnosti, stresa, položaja tela, unosa tečnosti i brojnih drugih faktora.
Ipak, trajno nizak pulsni pritisak može ukazivati na određene poremećaje koje treba ispitati.
Uzroci
Mala razlika između gornjeg i donjeg pritiska može nastati iz različitih razloga, pri čemu su neki uzroci relativno bezazleni i prolazni, dok drugi mogu zahtevati detaljniju medicinsku obradu.
Jedan od mogućih uzroka jeste smanjen volumen krvi koji srce izbacuje pri svakom otkucaju.
Kada srce ne uspeva da efikasno pumpa krv, sistolni pritisak može biti niži nego što je očekivano, dok dijastolni ostaje relativno očuvan.
Srčana insuficijencija predstavlja jedan od poremećaja koji može dovesti do smanjenog pulsnog pritiska.
U ovom stanju srčani mišić ne može dovoljno efikasno da obavlja svoju pumpnu funkciju.
Suženje aortnog zaliska, poznato kao aortna stenoza, takođe može biti uzrok male razlike između gornjeg i donjeg pritiska, kada zbog otežanog protoka krvi iz srca sistolni pritisak može ostati niži od očekivanog.
Kod težih oblika gubitka krvi, dehidracije ili šoka može doći do značajnih promena krvnog pritiska, uključujući smanjenje pulsnog pritiska.
Ponekad se mala razlika javlja i kod osoba koje imaju izrazito povišen dijastolni pritisak.
U ovakvim slučajevima problem nije nužno nizak gornji pritisak, već visok donji pritisak koji smanjuje razliku između dve vrednosti.
Na kraju, treba pomenuti i da određene greške pri merenju takođe mogu dovesti do prividno male razlike.
Neodgovarajuća veličina manžetne, nepravilno postavljen aparat ili merenje neposredno nakon fizičkog napora mogu uticati na rezultat.
Simptomi
Mala razlika između gornjeg i donjeg pritiska nije simptom, već nalaz koji se dobija merenjem.
Međutim, ukoliko je posledica određenog zdravstvenog problema, mogu se javiti različiti simptomi.
Najčešći simptomi zavise od osnovnog uzroka, ali mogu uključivati:
- Vrtoglavicu: Posebno prilikom naglog ustajanja ili fizičkog napora.
- Malaksalost: Osećaj slabosti i nedostatka energije.
- Umor: Smanjena tolerancija i lako umaranje od svakodnevne aktivnosti.
- Kratak dah: Naročito tokom napora ili penjanja uz stepenice.
- Ubrzan rad srca: Osećaj lupanja ili preskakanja srca.
- Nesvesticu: U težim slučajevima kada je protok krvi ka mozgu smanjen.
Nizak pulsni pritisak kod nekih osoba nije praćen nikakvim simptomima, pa se promena otkrije slučajno tokom rutinskog merenja krvnog pritiska.
Lečenje
Lečenje male razlike između gornjeg i donjeg pritiska zavisi od uzroka koji je doveo do ovog nalaza, odnosno ne postoji jedinstvena terapija koja se primenjuje u svim slučajevima.
Prvi korak obično podrazumeva potvrdu da je rezultat tačan, što podrazumeva ponavljanje merenja u različitim terminima i pod odgovarajućim uslovima.
Ukoliko je uzrok dehidracija, nadoknada tečnosti može pomoći normalizaciji vrednosti krvnog pritiska, dok se u slučaju problema povezanih sa bolestima srca ili srčanih zalistaka lečenje usmerava na osnovno oboljenje.
Kod osoba sa srčanom insuficijencijom mogu biti potrebni lekovi koji poboljšavaju funkciju srca i smanjuju opterećenje kardiovaskularnog sistema.
U terapiji se koriste ACE inhibitori, među kojima su enalapril i ramipril, beta-blokatori, uključujući bisoprolol, propranolol i nebivolol, zatim diuretici kao što su furosemid i spironolakton, uz druge specifične lekove za lečenje srčane insuficijencije.
U slučaju da postoji značajno oštećenje srčanih zalistaka, ponekad se razmatraju i intervencione ili hirurške metode lečenja.
Redovne kontrole, pravilno praćenje krvnog pritiska i blagovremena dijagnostika imaju važnu ulogu u otkrivanju uzroka i sprečavanju mogućih komplikacija.
Velika razlika između gornjeg i donjeg pritiska
Velika razlika između gornjeg i donjeg pritiska označava stanje u kojem je pulsni pritisak veći od uobičajenih vrednosti.
Povišnim pulsnim pritiskom najčešće se smatraju razlike veće od oko 60 mmHg, budući da ovakve vrednosti mogu ukazivati na određene promene u kardiovaskularnom sistemu, naročito ukoliko su prisutne tokom dužeg perioda.
Velika razlika između gornjeg i donjeg pritiska ne znači automatski da postoji ozbiljna bolest, ali može predstavljati signal da je potrebna detaljnija dijagnostika.
Velika razlika između gornjeg i donjeg pritiska se češće javlja kod starijih osoba, a jedan od glavnih razloga je postepeni gubitak elastičnosti arterija koji nastaje tokom godina.
Kada krvni sudovi postanu tvrđi, sistolni pritisak ima tendenciju porasta, dok dijastolni može ostati isti ili čak blago opasti, što povećava razliku između ove dve vrednosti.
Brojna istraživanja pokazala su da veoma visok pulsni pritisak može biti povezan sa povećanim rizikom od srčanih i moždanih oboljenja, zbog čega se ovaj parametar sve češće uzima u obzir prilikom procene kardiovaskularnog rizika.
Uzroci
Najčešći uzrok velike razlike između gornjeg i donjeg pritiska jeste smanjena elastičnost arterija.
Tokom procesa starenja zidovi krvnih sudova postaju čvršći i manje sposobni da apsorbuju pritisak koji nastaje pri svakom otkucaju srca.
Ateroskleroza, odnosno nakupljanje masnih naslaga u arterijama, takođe može doprineti povećanju pulsnog pritiska, budući da suženi i manje elastični krvni sudovi otežavaju normalno prilagođavanje promenama protoka krvi.
Povišen sistolni pritisak kod starijih osoba često dovodi do izolovane sistolne hipertenzije, stanja koje karakteriše značajno povišen gornji pritisak, dok donji ostaje normalan ili blago snižen.
Određene bolesti srčanih zalistaka mogu biti povezane sa velikom razlikom između gornjeg i donjeg pritiska.
Posebno je poznata aortna insuficijencija, kod koje deo krvi nakon otkucaja srca vraća nazad kroz neadekvatno zatvoren zalistak, što može dovesti do veoma visokog sistolnog i nižeg dijastolnog pritiska.
Pojačan rad štitne žlezde, teži oblici anemije, hronične bolesti bubrega i neka druga medicinska stanja takođe mogu uticati na povećanje pulsnog pritiska.
U pojedinim slučajevima velika razlika može biti prisutna i bez ozbiljnog oboljenja, naročito kod starijih osoba kod kojih su promene na krvnim sudovima posledica prirodnog procesa starenja.
Simptomi
Kao i kod male razlike između gornjeg i donjeg pritiska, sam pulsni pritisak ne izaziva specifične simptome, veće su tegobe koje se javljaj povezane sa osnovnim uzrokom ili sa visokim krvnim pritiskom.
Mogući simptomi uključuju:
- Glavobolju: Naročito kod izraženog porasta sistolnog pritiska.
- Vrtoglavicu: Osećaj nestabilnosti ili omaglice.
- Lupanje srca: Subjektivni osećaj snažnih ili ubrzanih otkucaja.
- Kratak dah: Posebno tokom fizičkog napora.
- Zamor: Smanjena sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti.
- Bol ili pritisak u grudima: Kod pojedinih osoba sa pridruženim srčanim bolestima.
Važno je naglasiti da veliki broj osoba sa visokim krvnim pritiskom nema nikakve simptome godinama.
Upravo iz ovog razloga se hipertenzija često naziva tihim ubicom, jer oštećenja srca, mozga, bubrega i krvnih sudova mogu napredovati neprimećeno.
Lečenje
Lečenje velike razlike između gornjeg i donjeg pritiska prvenstveno zavisi od uzroka koji je doveo do ovog stanja.
Kada je prisutan povišen sistolni pritisak, cilj terapije jeste njegovo postepeno dovođenje u preporučene granice.
Ovo može uključivati promene životnih navika, smanjenje unosa soli i pridržavanje ishrane koja ima povoljan uticaj na krvni pritisak, održavanje zdrave telesne težine, redovnu fizičku aktivnost i primenu lekova za snižavanje krvnog pritiska.
Kod osoba sa aterosklerozom važnu ulogu imaju kontrola nivoa holesterola, regulacija šećera u krvi kod dijabetesa i prestanak pušenja.
Ukoliko je uzrok povezan sa bolestima srčanih zalistaka, lečenje može uključivati redovno praćenje, primenu lekova ili hirurške procedure, u zavisnosti od težine stanja.
Redovne kontrole krvnog pritiska imaju poseban značaj kod starijih osoba, jer pravovremeno otkrivanje povećanog pulsnog pritiska može pomoći u proceni ukupnog kardiovaskularnog rizika.
Da li je opasniji povišen gornji ili donji pritisak?
Jedno od najčešćih pitanja jeste da li je opasniji povišen gornji ili donji pritisak, ali odgovor nije jednostavan jer obe vrednosti imaju značaj za procenu zdravstvenog rizika.
Kod mlađih osoba povišen dijastolni pritisak može predstavljati važan pokazatelj povećanog rizika od razvoja hipertenzije i kardiovaskularnih bolesti u budućnosti.
Visok donji pritisak ukazuje da je otpor u krvnim sudovima povećan čak i kada je srce između otkucaja u fazi odmora.
S druge strane, brojna savremena istraživanja pokazala su da je kod osoba srednjeg i starijeg doba povišen sistolni pritisak često značajniji prediktor ozbiljnih komplikacija.
Visok gornji pritisak povezan je sa većim rizikom od moždanog udara, srčanog udara, srčane insuficijencije i smrti usled kardiovaskularnih bolesti.
Iz ovog razloga, danas se posebna pažnja posvećuje kontroli sistolnog pritiska, naročito kod osoba starijih od 50 godina.
Ipak, nije preporučljivo posmatrati samo jednu vrednost.
Lekari procenjuju gornji, donji i pulsni pritisak, uzimajući u obzir prisustvo drugih faktora rizika, uzrast i eventualno pridružene bolesti.
Iako se može reći da je trajno povišen gornji pritisak često opasniji u smislu dugoročnih komplikacija, povišen donji pritisak zahteva ozbiljan pristup i odgovarajuće lečenje.
Kada se javiti lekaru?
Povremene manje oscilacije krvnog pritiska nisu neuobičajene i često ne predstavljaju razlog za zabrinutost.
Ipak, određene situacije zahtevaju ozbiljniju medicinsku pažnju i detaljniju dijagnostiku.
Javljanje lekaru se preporučuje ukoliko se tokom više merenja primećuje izrazito mala ili velika razlika između gornjeg i donjeg pritiska, naročito ako je prisutna tokom dužeg perioda.
Takođe, stalno povišen ili snižen pritisak, nezavisno od razlike između vrednosti gornjeg i donjeg, zahteva posetu lekaru.
Pregled je posebno važan ukoliko postoje simptomi poput vrtoglavice, nesvestice, bola u grudima, ubrzanog rada srca ili kratkog daha.
Hitna medicinska pomoć potrebna je kod veoma visokih vrednosti krvnog pritiska, naročito kada su praćene jakom glavoboljom, poremećajem vida, otežanim govorom, slabošću jedne strane tela ili jakim bolom u grudima.
Ovi simptomi mogu ukazivati na ozbiljne komplikacije koje zahtevaju hitno lečenje.
Nakon pregleda, lekar može preporučiti dodatne dijagnostičke procedure kako bi se utvrdio uzrok promena krvnog pritiska i razlike između njegovih vrednosti.
Neke od uobičajenih procedura uključuju višestruka merenja krvnog pritiska, 24-časovni ambulatorni monitoring, takozvani Holter pritiska, laboratorijske analize krvi i urina, kao i elektrokardiogram, odnosno EKG.
Laboratorijske analize krvi i urina mogu obuhvatiti proveru funkcije bubrega, urea i kreatinin, nivoa elektrolita, šećera u krvi, lipidnog profila, koji uključuje holesterol i trigliceride, kao i prisustva proteina ili drugih promena u urinu. Ovi nalazi mogu pomoći u otkrivanju stanja i bolesti koje utiču na regulaciju krvnog pritiska i zdravlje srca i krvnih sudova.
Pored osnovnih analiza, u zavisnosti od simptoma i sumnje na određena oboljenja, lekar može preporučiti i specifične laboratorijske testove.
Neki od njih su određivanje indeksa ateroskleroze radi procene kardiovaskularnog rizika, troponina kod sumnje na oštećenje srčanog mišića, D-dimera kada postoji sumnja na poremećaje zgrušavanja krvi, kao i NT-proBNP-a ili BNP-a kod procene srčane slabosti.
U pojedinim slučajevima mogu se analizirati i markeri upale, poput CRP-a, hormona štitne žlezde i TSH, kao i mikroalbuminurija, koja može ukazivati na rano oštećenje bubrega povezano sa povišenim krvnim pritiskom.
Pored laboratorijskih analiza, lekar može obaviti i ultrazvučni pregled srca i krvnih sudova ili druge kardiološke i internističke pretrage, u zavisnosti od prisutnih simptoma i procene.
Zaključak
Razlika između gornjeg i donjeg pritiska predstavlja važan pokazatelj koji može pružiti dodatne informacije o stanju srca i krvnih sudova.
Kod većine zdravih odraslih osoba ona se najčešće kreće između 30 i 50 mmHg, dok značajno manja ili veća odstupanja ponekad mogu ukazivati na određene zdravstvene probleme.
Mala razlika može biti povezana sa smanjenom sposobnošću srca da pumpa krv ili sa povišenim dijastolnim pritiskom, dok se velika razlika često javlja usled smanjene elastičnosti arterija i izraženog porasta sistolnog pritiska.
Savremeni dokazi ukazuju da povišen gornji pritisak kod sredovečnih i starijih osoba ima posebno značajnu ulogu u nastanku ozbiljnih kardiovaskularnih komplikacija, dok povišen donji pritisak kod mlađih osoba može ukazivati na predisponiranost ka kardiovaskularnim bolestima.
Ipak, obe vrednosti krvnog pritiska imaju dijagnostički značaj i treba ih posmatrati zajedno.
