Enzimi jetre, odnosno transaminaze, koji se nazivaju alanin aminotransferaza (ALT) i aspartat aminotransferaza (AST), su dva najčešće testirana jetrena enzima koja se koriste za procenu funkcije jetre.
Pored njih, mogu biti testirani nivoi i drugih enzima i proteina koji ukazuju na probleme sa jetrom, kao što su alkalna fosfataza (ALP), bilirubin, albumin, gama-glutamil transferaza (GGT) i drugi.
Povišene vrednosti ALT i AST enzima mogu biti znak bolesti jetre.
U ovom članku govorimo o jetrenim enzimima, kada se javljaju povišeni enzimi jetre, kako smanjiti njihove vrednosti i drugim važnim povezanim pitanjima, sa posebnim fokusom na enzime ALT i AST.
Šta su ALT i AST
ALT i AST su enzimi koji pripadaju grupi transaminaza i učestvuju u razmeni aminokiselina, odnosno u metabolizmu proteina u organizmu.
Osnovna uloga ovih enzima je omogućavanje hemijskih reakcija koje su neophodne za pravilno funkcionisanje ćelija, posebno ćelija jetre.
Alanin aminotransferaza, ili skraćeno ALT, nalazi se pretežno u ćelijama jetre, zbog čega se smatra relativno specifičnim pokazateljem oštećenja jetrenog tkiva.
Kada su ćelije jetre zdrave, ALT se nalazi unutar njih i u krv dospeva u veoma malim količinama.
U slučaju oštećenja jetre, dolazi do oslobađanja ALT u krvotok, što se registruje kao povišen ALT u krvi.
Aspartat aminotransferaza, ili skraćeno AST, nalazi se u većem broju tkiva i organa, pa se pored jetre u značajnim količinama nalazi i u srčanom mišiću, skeletnim mišićima, bubrezima, mozgu i pankreasu.
Zbog toga AST nije isključivo vezan za jetru, pa povišen AST može biti posledica i drugih stanja koja nisu direktno povezana sa bolestima jetre, poput povreda mišića ili intenzivne fizičke aktivnosti.
Važno je naglasiti da ALT i AST ne predstavljaju meru funkcije jetre u smislu njene sposobnosti da obavlja sve svoje zadatke, već su pokazatelji oštećenja jetrenih ćelija.
Drugim rečima, povišene vrednosti ovih enzima ukazuju na to da je došlo do oštećenja ćelija, ali ne govore direktno o stepenu očuvanosti ukupne funkcije jetre.
Zbog razlika u njihovoj rasprostranjenosti u organizmu, ALT i AST se najčešće posmatraju zajedno.
Njihove pojedinačne vrednosti, kao i međusobni odnos, mogu pružiti važne informacije o mogućem uzroku povišenih enzima i pomoći u daljoj dijagnostici.
Takođe, važno je znati da ne moraju istovremeno biti i AST i ALT uvećani.
Simptomi povišenih enzima jetre
Povišene vrednosti ALT i AST često ne izazivaju nikakve simptome, naročito u ranim ili blažim fazama oštećenja jetre.
Kada su simptomi prisutni, oni su uglavnom nespecifični i mogu se lako pripisati drugim stanjima, zbog čega povišeni jetreni enzimi često ostaju neotkriveni duži vremenski period.
Najčešći simptomi koji se mogu javiti kod povišenih enzima jetre uključuju:
- Umor i opšta slabost
- Nelagodnost ili tup bol u gornjem desnom delu stomaka
- Mučnina i smanjen apetit
- Žutica
- Taman urin i svetla stolica
U velikom broju slučajeva, naročito kod nealkoholne masne bolesti jetre ili hroničnih oblika hepatitisa, povišeni enzimi jetre mogu postojati bez ikakvih simptoma, što laboratorijske analize čini ključnim za rano otkrivanje poremećaja.
Kada se proveravaju vrednosti ALT i AST?
Analiza nivoa transaminaza, a posebno vrednosti ALT i AST u krvi obično je samo deo dijagnostičke procedure koja se naziva test ili provera funkcije jetre.
Funkcija jetre može se proveravati iz različitih razloga, kao što su:
- Prisutni simptomi bolesti jetre, uključujući žuticu, taman urin, mučninu, povraćanje ili stalan osećaj umora
- Praćenje stanja i toka već prisutne bolesti
- Praćenje efikasnosti primenjene terapije
- Prisutne bolesti žučne kese
Enzimi jetre se takođe mogu proveravati kako bi se utvrdilo da li upotreba leka za neko drugo stanje izaziva oštećenje jetre ili ne.
Nivo enzima ALT i AST se proverava uzimanjem uzorka krvi, a rezultati su obično gotovi za nekoliko sati.
ALT
Alanin aminotransferaza ili skraćeno ALT učestvuje u metabolizmu proteina.
Ukoliko je jetra oštećena ili ne funkcioniše pravilno, ALT se može naći u krvi u većoj količini, što dovodi do povišenog nivoa ALT.
Najčešće se kao normalna vrednost ALT smatra vrednost niža od 40 U/L, no ovo može varirati od vrste testa koji se koristi u laboratoriji.
AST
Aspartat aminotransferaza ili skraćeno AST je enzim koji se nalazi u različitim organima u ljudskom telu, uključujući srce, mozak, pankreas i mišiće.
Kada je jetra oštećena, AST može da se u većoj meri ispušta u krvotok.
Najčešće se kao normalna vrednost AST smatra vrednost niža od 41 U/L, no ovo može varirati od vrste testa koji se koristi u laboratoriji.
Povišen ALT ili AST u krvi
Povišen nivo ALT ili AST u krvi najčešće ukazuje na nepravilno funkcionisanje ili bolest jetre.
Uzroci povišenih transaminaza su mnogobrojni, a u nastavku slede najčešći uzroci.
Nealkoholna masna bolest jetre
Najčešći uzrok povišenih enzima jetre je nealkoholna masna bolest jetre. Između 25 i 50% ljudi sa povišenim jetrenim enzimima pati od ovog stanja.
Masna jetra je stanje kada se u jetri akumulira više masti nego što je to normalno.
Za razliku od alkoholne bolesti jetre, ovo stanje pogađa ljude koji ne konzumiraju ili umereno konzumiraju alkohol.
Iako nije u potpunosti jasno zašto se javlja ovo stanje, osnovni faktori rizika su metabolički poremećaji, kao što su gojaznost, dijabetes, povišen nivo šećera u krvi, visok pritisak ili povišen nivo masnoća u krvi.
Masna jetra najčešće ne izaziva nikakve simptome, no ponekad može biti uzrok umora ili bola u desnoj strani abdomena.
Metabolički sindrom
Metabolički sindrom uključuje različite simptome koji povećavaju rizik od srčanih oboljenja i drugih hroničnih bolesti.
Neki od ovih simptoma su visok nivo šećera u krvi, povišen krvni pritisak, višak kilograma ili gojaznost, i višak masnoća u krvi, a posebno triglicerida ili holesterola.
Prisustvo ovih simptoma može biti indikacija za proveru nivoa enzima jetre, i uzrok njihove povišene vrednosti.
BMI indeks može biti koristan alat za utvrđivanje zdravstvenog statusa telesne mase.
Hepatitis
Hepatitis je bolest koja dovodi do upale i oštećenja jetre, a postoji nekoliko vrsta hepatitisa, koji se nazivaju A, B, C, D i E.
Simptomi svih vrsta hepatitisa su slični, i mogu da uključuju umor, bol u mišićima i zglobovima, mučninu, gubitak apetita i druge tegobe.
Hepatitis je veoma često uzrok povišenih vrednosti AST i ALT u krvi.
Alkoholna bolest jetre
Za razliku od nealkoholne masne bolesti jetre, masna jetra koja se razvija usled prekomerne konzumacije alkohola u dužem vremenskom periodu ima jasan uzrok.
Upala jetre koja se javlja kao uznapredovalo stanje alkoholne bolesti jetre naziva se alkoholni hepatitis.
Ukoliko se ne prestane sa konzumacijom alkohola, i ne uvedu promene načina života i ishrane, mogu nastati oštećenja i ožiljci na jetri.
U prvoj fazi, ovi ožiljci ne utiču na pravilan rad jetre, i ovo stanje naziva se fibroza. Fibroza je stanje koje se može lečiti, i moguć je potpuni oporavak jetre.
Kada su ožiljci toliko rasprostranjeni da ometaju pravilan rad jetre, reč je o cirozi jetre, izuzetno opasnom stanju koje može biti opasno po život.
Ciroza
Ciroza jetre predstavlja trajno oštećenje jetre, koje karakteriše veliki broj ožiljaka koji sprečavaju normalno funkcionisanje jetre.
Ciroza jetre može dovesti do otkazivanja jetre i biti životno ugrožavajuće stanje.
Simptomi ciroze mogu uključivati umor i svrab kože, a ovo stanje razvija se usled nelečenog hepatitisa ili bolesti masne jetre.
Retko, može se javiti lokalizovan ili nelokalizovan bol jetre.
Druga stanja
Pored ovih uobičajenih stanja koje dovode do povećanih vrednosti enzima AST i ALT u krvi, i sledeća stanja mogu da budu uzrok:
- Autoimuni hepatitis
- Celijakija
- Infekcija Epstein-Barr virusom, vrstom herpes virusa koji je uzočnik pojave herpesa na usni, genitalnog herpesa ili herpes zostera
- Neželjeni efekat nekih lekova ili njihova dugotrajna upotreba
- Rak jetre
Povišen ili snižen nivo jetrenih enzima nije uvek znak zdravstvenog problema.
Faktori koji mogu privremeno uticati na nivo AST ili ALT uključuju vežbanje, trudnoću ili upotrebu lekova koji su toksični za jetru.
Odnos AST i ALT
Iako može delovati da je samo vrednost ALT dovoljna da se postavi dijagnoza bolesti jetre, odnos ovog enzima sa AST može pružiti širu sliku o zdravstvenom stanju.
Pored toga, ova dva parametra mogu se zajedno koristiti kako bi se ustanovilo da li je stanje akutno ili hronično.
Kod akutnih stanja, vrednost ALT naglo raste, dok se kod bolesti jetre postepeno povećava kako bolest napreduje i utiče i na druge organe, što dovodi do toga da raste i AST.
Ovo može biti slučaj kod bolesti poput hepatitisa C, koji uzrokuje dugoročno oštećenje jetre, a utiče i na bubrege, mozak, oči, kožu i zglobove.
Odnos između AST i ALT može se izračunati računskim deljenjem vrednosti AST i ALT u krvi i važan je u postavljanju dijagnoze.
Uopšteno, odnos AST i ALT može ukazivati na sledeće:
- Odnos AST/ALT manji od jedan, a ALT je značajno veći od AST ukazuje na nealkoholnu masnu bolest jetre.
- Odnos AST/ALT je jedan, odnosno vrednosti su jednake, mogu ukazivati na akutnu infekciju virusnog hepatitisa ili biti posledica upotrebe lekova.
- Odnos AST/ALT veći od jedan, odnosno AST je veći od ALT, može ukazivati na cirozu jetre.
- Odnos AST/ALT veći od dva, odnosno ukoliko je AST dvostruko veći od ALT, obično je znak alkoholne bolesti jetre.
Ipak, odnos AST i ALT ne može se koristiti samostalno za postavljanje dijagnoze, već se u obzir moraju uzeti i vrednosti ovih enzima.
Odnos ova dva enzima od koristi je samo ukoliko su vrednosti povišene.
Hronično povišeni enzimi bez simptoma
Hronično povišene vrednosti ALT i AST često se otkrivaju slučajno, tokom rutinskih laboratorijskih analiza, kod osoba koje nemaju izražene simptome bolesti jetre.
U ovim situacijama povišeni enzimi mogu biti prisutni mesecima ili godinama, bez pojave simptoma povišenih enzima jetre, kao što su bol, umor ili žutica.
Uvećane vrednosti AST i ALT bez simptoma ne treba automatski tumačiti kao bezazlene, jer pojedine bolesti jetre, naročito nealkoholna masna bolest jetre i hronični virusni hepatitis, mogu dugo proticati bez simptoma.
Jetra ima veliku sposobnost kompenzacije, pa se simptomi često javljaju tek u uznapredovalim fazama bolesti, kada je oštećenje već značajno.
Kod hronično povišenih jetrenih enzima bez simptoma važno je pratiti trend vrednosti kroz vreme i sagledati ih u kombinaciji sa drugim laboratorijskim parametrima, rezultatima radioloških pregleda i prisutnim faktorima rizika, kao što su telesna masa, nivo šećera i masnoća u krvi, upotreba alkohola i lekova.
Kada povišeni enzimi nisu opasni?
U određenim situacijama blago povišene vrednosti ALT i AST ne ukazuju na trajno oštećenje jetre i mogu biti prolaznog karaktera.
Privremeno povećanje enzima može se javiti nakon intenzivne fizičke aktivnosti, tokom akutnih virusnih infekcija koje nisu direktno povezane sa jetrom, u trudnoći ili kao reakcija na kratkotrajnu upotrebu pojedinih lekova.
U ovim slučajevima vrednosti jetrenih enzima se često spontano normalizuju nakon uklanjanja uzroka, bez potrebe za dodatnim terapijskim merama.
Uprkos tome, i ovakvi nalazi zahtevaju oprez i kontrolne analize, kako bi se isključila mogućnost da se iza prividno bezazlenog poremećaja krije hronično oboljenje jetre.
Kako smanjiti ALT ili AST
U slučajevima kada se primete odstupanja u laboratorijskim nalazima, pitanje koje se najčešće postavlja je kako smanjiti vrednosti ALT i AST, i da li postoji direktan lek za ALT i AST.
Nažalost, odgovor nije tako jednostavan, budući da smanjenje vrednosti ALT ili AST zahteva lečenje osnovnog stanja koje dovodi do povećanih nivoa enzima jetre u krvi.
Nealkoholna masna bolest jetre i metabolički sindrom pre svega zahtevaju promenu životnih navika i korekciju ishrane.
Ovo podrazumeva održavanje zdrave telesne mase i više fizičke aktivnosti, kao i pridržavanje zdravog načina ishrane.
Raznovrsna ishrana koja se bazira na voću, povrću, integralnim žitaricama, nemasnim izvorima proteina i dobrim mastima je ključna za održanje zdravlja jetre, ali i opšteg zdravlja.
Na ovaj način obezbeđuje se unos dovoljno vlakana, ali i vitamina i minerala koji su neophodni za pravilno funkcionisanje organizma.
Pored toga, trebalo bi izbegavati zasićene masti, koje se nalaze pre svega u mesu i punomasnim mlečnim proizvodima, kao i unos holesterola i naročito trans masti.
Izbegavanje alkohola, unos dovoljne količine tečnosti i držanje krvnog pritiska i šećera u krvi pod kontrolom takođe smanjuje rizik od razvoja bolesti jetre i komplikacija.
Na kraju, tretmane navodnog čišćenja jetre trebalo bi izbegavati, budući da ovi tretmani nisu naučno dokazani, i sa sobom nose više rizika nego potencijalnih koristi.
Niske vrednosti ALT i AST
Niske vrednosti enzima jetre se retko sreću, i obično su prolazne prirode te ne predstavljaju razlog za brigu.
Ipak, u nekim slučajevima niske vrednosti ALT i AST mogu ukazivati na smanjenu funkciju jetre, posebno kod pacijenata koji pate od ciroze jetre u uznapredovaloj fazi bolesti.
Niske vrednosti jetrenih enzima takođe se mogu javiti tokom trudnoće.
Drugi parametri i procedure za proveru funkcije jetre
ALT i AST su dva osnovna enzima jetre koja se koriste za proveru funkcije jetre.
Osim njih, i druge analize mogu biti od koristi kako bi se proverila funkcija jetre. Neki od testova uključuju:
- Alkalna fosfataza (ALP), enzim koji se nalazi u kostima, žučnim kanalima i jetri
- Gama-glutamil transferaza (gama-GT ili GGT), enzim koji se nalazi u membranama ćelija žučnih puteva i unutrašnjosti ćelija jetre
- Albumin, protein koji proizvodi jetra
- Bilirubin, nusprodukt razgradnje crvenih krvnih zrnaca koji se prerađuje u jetri
Pored ovih analiza, za pravilnu dijagnostiku mogu biti potrebni i ultrazvuk abdomena, rendgensko ili CT snimanje.
Ukoliko je prisutna fibroza ili ciroza jetre, biopsija je najbolji i najpouzdaniji način da se utvrdi stepen oštećenja jetre.
GGT i njegov dijagnostički značaj
Gama-glutamil transferaza ili skraćeno GGT, je enzim koji se pretežno nalazi u ćelijama jetre i žučnih puteva i često se koristi kao dopunski parametar u proceni zdravlja jetre.
Povišene vrednosti GGT najčešće ukazuju na poremećaje u radu žučnih puteva ili na oštećenje jetre povezano sa konzumacijom alkohola.
Za razliku od ALT i AST, GGT je posebno osetljiv na uticaj alkohola i određenih lekova, zbog čega se često koristi za razlikovanje alkoholne bolesti jetre od drugih uzroka povišenih jetrenih enzima.
Kada su ALT i AST blago povišeni, a GGT značajno povećan, to može ukazivati na hronično opterećenje jetre alkoholom ili lekovima.
GGT se retko posmatra samostalno, već u kombinaciji sa drugim enzimima jetre i kliničkim nalazima, jer pruža dodatne informacije o mogućem uzroku poremećaja i pomaže u preciznijoj dijagnostici bolesti jetre.
Kako smanjiti GGT u krvi
Budući da se povišen GGT u krvi najčešće javlja kao posledica zloupotrebe alkohola ili kao neželjen efekat lekova, njegovo smanjenje najčešće zahteva uticaj na ove uzroke.
Kada je prekomerna konzumacija alkohola uzrok visokog GGT u krvi, smanjenje GGT vrednosti najčešće zahteva prestanak ili značajno ograničenje konzumacije alkohola, budući da je GGT posebno osetljiv na njegov uticaj.
U slučajevima kada je povećan GGT posledica primene lekova, često je potrebno prilagoditi terapiju uz konsultaciju sa lekarom.
Redovna fizička aktivnost i održavanje zdrave telesne mase dodatno doprinose oporavku jetre, kao i praćenje zdrave i uravnotežene ishrane.
Zaključak
Enzimi jetre, koji se nazivaju i transaminaze, a pre svega ALT i AST, osnovni su način procene funkcije jetre.
Ovi testovi obavljaju se analizom uzorka krvi, a povišene vrednosti najčešće ukazuju na nepravilno funkcionisanje ili bolest jetre.
Uzroci povišene vrednosti ALT ili AST u krvi su masna jetra, hepatitis i metabolički sindrom, a u zavisnosti od uzroka koji dovodi do visokih vrednosti jetrenih enzima zavisi i način lečenja.
Promene životnih navika i režima ishrane, kao i prestanak konzumacije alkohola i održanje zdrave težine su prvi i osnovni vidovi lečenja bolesti jetre.
