Salmonela je jedna od najčešćih bakterija koje uzrokuju bolesti prenosive hranom, odnosno trovanja hranom, širom sveta.
Ova bakterija je široko rasprostranjena u prirodi i može se naći u mnogim namirnicama koje se svakodnevno koriste, kao i u životinjama i njihovoj okolini.
Zbog svoje sveprisutnosti, infekcije salmonelom nisu retkost, te se procenjuje da svake godine milioni ljudi obole od salmoneloze konzumiranjem kontaminirane hrane ili vode.
Iako mnoge infekcije prolaze relativno blago, salmonela je značajna jer često dovodi do masovnih trovanja hranom i može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme kod osetljivih grupa ljudi.
U ovom članku objasnićemo šta je salmonela, koji su simptomi, kako se prenosi i leči, kao i koje su mere prevencije.
Šta je salmonela?
Salmonela predstavlja rod gram-negativnih štapićastih bakterija iz porodice Enterobacteriaceae.
Ove bakterije su vrlo otporne i mogu preživeti nedeljama u suvoj sredini, kao i mesecima u vodi ili zemljištu.
Poznato je preko 2,500 različitih serotipova salmonele, pri čemu većina pripada vrsti Salmonella enterica.
Kod ljudi, najčešći uzročnici infekcije su Salmonella enterica serotip Enteritidis i Salmonella enterica serotip Typhimurium, koji su rasprostranjeni u životinjama i hrani.
Različiti sojevi salmonele mogu izazvati različite oblike bolesti.
Neinvazivni sojevi, poput pomenutih Enteritidis i Typhimurium, uglavnom ostaju lokalizovani u crevima i izazivaju gastroenteritis, infekciju ograničenu na digestivni sistem sa simptomima poput dijareje i bola u želucu.
Nasuprot tome, invazivni sojevi, kao što su Salmonella Typhi i Salmonella Paratyphi, koji izazivaju trbušni tifus, mogu prodreti kroz crevnu sluznicu u krvotok i izazvati sistemsku infekciju opasnu po život.
Takve invazivne infekcije su ređe, ali mnogo ozbiljnije, jer bakterija cirkuliše po čitavom telu i može zahvatiti različite organe.
Za razliku od stomačnih virusa poput rotavirusa ili norovirusa, koji se takođe šire fekalno-oralnim putem i izazivaju slične simptome, salmonela je bakterijska infekcija koja može da zahteva drugačiji dijagnostički i terapijski pristup.
Simptomi
Trovanje hranom, odnosno infekcija salmonelom, najčešće dovodi do gastroenteritisa, odnosno akutne upale creva sa naglim pojavom simptoma.
Najčešći simptomi uključuju dijareju, gotovo vodenastu, bol i grčeve u stomaku, povišenu telesnu temperaturu i mučninu, često praćenu povraćanjem.
Takođe se mogu javiti glavobolja i osećaj malaksalosti usled gubitka tečnosti i elektrolita.
Simptomi se najčešće javljaju 12 do 48 sati nakon konzumiranja kontaminirane hrane ili pića, a bolest obično traje nekoliko dana, najviše do jedne nedelje, u zavisnosti od težine infekcije.
Simptomi kod odraslih
Kod zdravih odraslih osoba salmoneloza najčešće izaziva blage do umerene gastrointestinalne tegobe.
Većina simptoma nastaje naglo i može trajati nekoliko dana, a dijareja je osnovni simptom.
Dijareja koja se javlja više puta dnevno, može biti praćena grčevima u stomaku i opštom slabošću.
Telesna temperatura je obično blago do umereno povišena, a mučnina i povraćanje su češći u prvim danima infekcije.
Ako se ne nadoknadi izgubljena tečnost, može doći do dehidracije i pogoršanja tegoba, te je neophodno obratiti pažnju na adekvatan unos tečnosti tokom oporavka, naročito ukoliko su prisutni dijareja ili povraćanje.
Simptomi salmonele kod odraslih uključuju:
- Dijareja: Učestala, neformirana, a veoma često vodenasta stolica
- Bol u stomaku: Bol u želucu ili drugim delovima stomaka veoma često je praćen grčevima
- Povišena telesna temperatura: U nekim slučajevima može se javiti povišena temperatura, oko 38°C
- Mučnina i povraćanje: Ovi simptomi obično se javljaju na početku infekcije
- Malaksalost: Osećaj iscrpljenosti i umora
- Simptomi dehidracije: Žeđ, suva usta, smanjeno mokrenje
Simptomi kod dece
Deca obolela od infekcije salmonelom ispoljavaju slične simptome kao i odrasli, te se javljaju dijareja, bol u stomaku, grčevi, povišena temperatura i povremeno povraćanje.
Kod male dece simptomi su često izraženiji i mogu brže dovesti do dehidracije, naročito kod dojenčadi i dece mlađe od pet godina.
Gubitak tečnosti kroz stolicu i povraćanje može biti značajan, a dečji organizam je osetljiviji na te promene, pa je kod dece ključno voditi računa o pravilnoj nadoknadi tečnosti.
Pored uobičajenih simptoma, kod male dece mogu se javiti i febrilne konvulzije usled visoke temperature.
Simptomi salmonele kod dece uključuju:
- Dijareju: Vodenasta stolica, koju ponekad prati pojava sluzi u stolici
- Bol u stomaku i grčevi: Ovi simptomi su često izraženiji kod dece nego kod odraslih
- Povišena telesna temperatura: Povišena temperatura se češće javlja kod dece nego kod odraslih, i može biti viša od 38°C
- Povraćanje: Povraćanje je prisutno kod mnoge dece, naročito na početku infekcije
- Znaci dehidracije: Suva usta, plač bez suza, pospanost, smanjeno mokrenje
- Febrilne konvulzije: Napadi do kojih dolazi kod dece do pet godina usled povišene temperature
Kako se prenosi salmonela?
Salmonela se najčešće prenosi unosom kontaminirane hrane ili vode.
Bakterija prirodno živi u crevima životinja i može dospeti u namirnice tokom uzgoja, prerade ili pripreme hrane.
Najveći rizik predstavljaju nedovoljno termički obrađene namirnice životinjskog porekla, posebno živinsko meso kao što su piletina i ćuretina, kao i jaja.
Sirova jaja mogu sadržati salmonelu i spolja i iznutra, zbog čega su posebno rizični domaći proizvodi poput majoneza, krema i kolača sa sirovim jajima.
Nepasterizovano mleko i mlečni proizvodi takođe mogu biti izvor infekcije, a salmonela se može preneti i putem svežeg voća i povrća, naročito ako su zalivani zagađenom vodom ili došli u kontakt sa izmetom na farmama.
Do prenošenja može doći i usled loše higijene u kuhinji i između ljudi.
Na primer, ako se iste daske za sečenje ili noževi koriste za sirovo meso i zatim za gotovu hranu bez prethodnog pranja, bakterija se može preneti na hranu koja se neće dalje kuvati.
Takođe, osobe zaražene salmonelom mogu fekalno-oralnim putem preneti bakteriju drugima.
Neoprane ruke posle korišćenja toaleta mogu kontaminirati predmete, hranu ili vodu.
Na kraju, direktan kontakt sa zaraženim životinjama može biti izvor infekcije.
Kućni ljubimci kao što su kornjače, gušteri, ptice ili glodari ponekad nose salmonelu bez znakova bolesti i mogu je preneti na ljude dodirom.
Iako svako može oboleti od salmoneloze, određene populacije imaju veći rizik od teških oblika bolesti i komplikacija.
Rizične grupe uključuju:
- Decu mlađu od pet godina: Zbog nerazvijenog imunog sistema i bržeg nastanka dehidratacije.
- Starije osobe: Usled oslabljenog imuniteta i čestih pridruženih hroničnih bolesti.
- Imunokompromitovani pacijenti: Osobe sa oslabljenim imunim sistemom, poput obolelih od HIV/AIDS-a, osoba na hemoterapiji ili nakon transplantacije organa, sklonije su težim infekcijama.
- Trudnice: Infekcija salmonelom u trudnoći može dovesti do teže kliničke slike i rizika i za majku i za plod.
Dijagnoza
Da bi se potvrdila infekcija salmonelom, najčešće se radi laboratorijska analiza uzorka stolice, odnosno koprokultura.
Uzorak stolice se zasejava na hranljive podloge u mikrobiološkoj laboratoriji kako bi se izolovala bakterija Salmonella.
Ovaj postupak se naziva kultura stolice i obično zahteva dva do tri dana da bi bakterija porasla i bila identifikovana.
Ponekad se izolovana Salmonella dalje tipizuje, odnosno se utvrđuje koji je serotip, što može dodatno potrajati, ali za lečenje je važna sama potvrda prisustva bakterije.
U težim slučajevima, kada postoji sumnja da se infekcija proširila van creva, rade se i krvne kulture.
Uzimanje hemokulture, koja podrazumeva uzimanje uzorka krvi radi mikrobiološkog pregleda, može pokazati prisustvo salmonele u krvotoku, što je znak invazivne infekcije.
Rezultati krvne kulture dostupni su za nekoliko dana.
Modernije metode dijagnostike uključuju molekularne testove poput PCR-a, koji mogu direktno detektovati genetski materijal salmonele u uzorku stolice.
PCR testovi daju rezultate brže, obično unutar 24 časa i vrlo su osetljivi, ali nisu uvek rutinski dostupni u svim laboratorijama.
Pored ovih, lekar može zatražiti i osnovne laboratorijske analize krvi kako bi procenio stepen dehidratacije i upale, što pomaže u proceni ozbiljnosti stanja pacijenta.
Lečenje
Lečenje salmoneloze zavisi od težine infekcije, starosti pacijenta i opšteg zdravstvenog stanja.
U najvećem broju slučajeva, bolest prolazi spontano uz simptomatsku terapiju i dobru hidrataciju.
Ipak, način lečenja može se razlikovati kod odraslih i kod dece, posebno kada je reč o sprečavanju dehidracije i proceni potrebe za antibioticima.
Lečenje kod odraslih
Kod većine odraslih osoba salmoneloza ima blag ili umeren tok i prolazi spontano, bez potrebe za specifičnom terapijom.
Lečenje se uglavnom svodi na ublažavanje simptoma, sprečavanje dehidracije i mirovanje.
Najvažniji korak je nadoknada izgubljene tečnosti i elektrolita, naročito ako su izražena dijareja i povraćanje.
Voda, blagi čajevi, supe i oralni rehidratacioni rastvori pomažu u stabilizaciji stanja.
Ishrana tokom oporavka treba da bude lagana i lako svarljiva.
Dok traju akutni simptomi, savetuje se BRAT dijeta, koja uključuje namirnice poput pirinča, prepečenog hleba, banana i kuvane jabuke ili šargarepe.
Teška, masna, začinjena hrana, kao i mleko i mlečni proizvodi, obično se izbegavaju, jer ovakve namirnice mogu iritirati digestivni trakt i dovesti do tegoba.
U slučaju da su prisutni bol ili grčevi u stomaku, određeni biljni čajevi i prirodni lekovi za grčeve mogu biti od koristi i olakšati tegobe.
Većina slučajeva su relativno blagi i ne zahtevaju upotrebu antibiotika,a imuni sistem odrasle osobe uspešno se izbori sa infekcijom u roku od nekoliko dana.
Rutinska upotreba antibiotika kod salmonele se ne preporučuje, jer može produžiti prisustvo bakterije u organizmu i doprineti razvoju rezistencije.
Ipak, u težim slučajevima ili kod osoba sa povećanim rizikom, poput starijih ljudi ili onih sa oslabljenim imunitetom, lekar može odlučiti da uvede antibiotsku terapiju.
U takvim situacijama najčešće se primenjuju fluorohinoloni, kao što je ciprofloksacin, dok su moguće alternative trimetoprim-sulfametoksazol, amoksicilin ili cefalosporini treće generacije, kao što je cefiksim.
Trajanje terapije zavisi od kliničke slike i može varirati od nekoliko dana do dve nedelje.
Važno je izbegavati lekove koji usporavaju rad creva, poput loperamida. Iako mogu privremeno zaustaviti dijareju, ovi lekovi zadržavaju bakterije u organizmu i mogu pogoršati tok bolesti.
Lečenje kod dece
Lečenje salmoneloze kod dece zasniva se na istim osnovnim principima kao i kod odraslih, ali zahteva više pažnje zbog povećane osetljivosti dečijeg organizma na gubitak tečnosti.
Deca, posebno ona mlađa od pet godina, brže razvijaju znake dehidracije, što zahteva bržu i pažljiviju reakciju.
Blagi oblici infekcije kod starije dece mogu se lečiti kod kuće, uz konsultaciju sa pedijatrom.
Ključna mera je obezbeđivanje dovoljne količine tečnosti, a najbolji izbor su oralni rehidratacioni rastvori koji sadrže optimalan odnos elektrolita i glukoze.
Ukoliko dete ne može da zadrži tečnost zbog učestalog povraćanja, potrebno je razmotriti bolničku rehidraciju putem infuzije.
Ishrana tokom oporavka mora biti prilagođena, i obično podrazumeva lako svarljive i blage namirnice poput pirinča, kuvanog krompira, tosta i slanih supa, dok se kod odojčadi preporučuje nastavak dojenja.
Slatki napici i gazirani sokovi nisu poželjni jer šećeri mogu pogoršati dijareju.
Lekovi za ublažavanje simptoma koriste se pažljivo.
Antipiretici, poput paracetamola, primenjuju se samo kada temperatura značajno poraste, dok se lekovi koji zaustavljaju dijareju ne preporučuju, budući da mogu usporiti izbacivanje bakterije iz organizma.
Antibiotici se, kao ni kod odraslih, ne koriste rutinski, i većina dece se oporavlja bez njih.
Međutim, kod odojčadi mlađe od tri meseca, kao i u slučajevima sa teškim simptomima ili oslabljenim imunitetom, antibiotici su neophodni kako bi se sprečilo širenje infekcije.
Pedijatar će odlučiti o vrsti i dozi leka, pri čemu se najčešće koriste cefalosporini ili azitromicin, prilagođeni uzrastu deteta.
Ukoliko postoji sumnja na sistemsku, invazivnu, infekciju, dete se upućuje na bolničko lečenje.
Dodatna podrška u lečenju salmonele
Pored osnovnih mera, kod nekih pacijenata se mogu koristiti i pomoćna sredstva koja mogu doprineti ublažavanju simptoma i podršci oporavku.
- Probiotici: Mogu pomoći u obnovi crevne mikroflore narušene infekcijom, a pojedine vrste, poput Saccharomyces boulardii, pokazale su posebno korisne u skraćenju trajanja dijareje.
- Dismektit: Proizvodi kao što su Smecta i Smecta Go sadrže mineralni prah koji se naziva dismektit, a koji ima sposobnost da veže toksine i oblaže crevnu sluzokožu, te može ublažiti simptome poput dijareje i grčeva bez ometanja izbacivanja bakterije.
- Aktivni ugalj: Koristi se za vezivanje gasova i toksina, ali treba ga uzimati s oprezom jer može smanjiti apsorpciju drugih lekova ako se uzima istovremeno s terapijom.
- Cink: Posebno kod dece, može skratiti trajanje dijareje i smanjiti njenu učestalost.
- Elektrolitski rastvori: Gotove mešavine ili praškovi za oralnu rehidrataciju sadrže optimalan odnos elektrolita i šećera, i predstavljaju osnovu terapije kod izražene dehidracije.
- Biljni čajevi: Čajevi od đumbira, nane, kamilice ili komorača mogu imati umirujuće dejstvo na digestivni trakt, ali se koriste isključivo kao dopuna terapiji.
- Glutamin: Aminokiselina koja može pomoći u obnavljanju sluzokože creva, iako se ne koristi rutinski kod akutnih slučajeva.
Komplikacije
Najveći broj infekcija salmonelom prolazi bez posledica, ali u određenim slučajevima mogu se javiti komplikacije.
Najčešća neposredna komplikacija je dehidracija, do koje dolazi kao posledica obilne dijareje i povraćanja, tokom čega telo gubi veliku količinu vode i soli.
Ukoliko se izgubljena tečnost ne nadoknadi, može doći do teške dehidracije koja se manifestuje slabošću, ubrzanim pulsom, vrtoglavicom, pa čak i kolapsom kod najtežih slučajeva.
Dehidratacija je posebno opasna za odojčad i malu decu, kod kojih može brže nastupiti i dovesti do akutnog zatajenja bubrega ili čak do pojave konvulzija zbog poremećaja elektrolita.
Druga ozbiljna komplikacija je širenje infekcije van crevnog sistema.
Salmonela može prodreti u krvotok, izazivajući stanje koje se naziva bakterijemija, i putem krvi dospeti do različitih organa.
To može izazvati upale različitih organa kao što su upala moždanih ovojnica odnosno meningitis, infekcija kostiju, upala zglobova ili infekcija srčanih zalistaka.
Ovako rasprostranjena infekcija može dovesti do sepse, koje zahteva hitno bolničko lečenje intravenoznim antibioticima i podršku funkcijama organa.
Pored akutnih komplikacija, salmoneloza može imati i posledice koje se javljaju nedeljama nakon preležane infekcije, što se naziva Reiterov sindrom.
Jedna od njih je reaktivni artritis, upala zglobova koje nastaje nekoliko nedelja posle crevne infekcije, tokom kog pacijent može osećati bol i otok u zglobovima, najčešće kolenima ili skočnim zglobovima.
U određenim slučajevima javljaju se konjunktivitis ili tegobe prilikom mokrenja.
Takođe, kod nekih pacijenata može doći do postinfektivnog sindroma nervoznih creva.
U ovim slučajevima, čak i nakon eliminacije bakterije, creva ostaju osetljiva, pa se javljaju naizmenični periodi dijareje i zatvora, bolovi u stomaku i nadimanje tokom više nedelja ili meseci.
Infekcija salmonelom izuzetno retko može biti opasna po život.
Do ovoga dolazi pre svega kod težih oblika bolesti koji su praćeni teškom dehidracijom ili kod invazivnih sojeva koji izazivaju sepsu.
Pored toga, osobe sa oslabljenim imunitetom mogu razviti ozbiljnu sistemsku infekciju koja, ukoliko se ne leči pravovremeno, može dovesti do stanja opasnog po život.
Prevencija
Osnovni vid smanjenja rizika od infekcije je pridržavanje higijenskih mera i pravilno rukovanje namirnicama.
Posebno su važne sledeće mere:
- Pravilno termičko obrađivanje hrane: Hranu životinjskog porekla, a posebno meso, živinu i jaja, treba uvek dobro skuvati ili ispeći na dovoljno visokoj temperaturi da se unište štetne bakterije. Meso treba da bude ispečeno i u unutrašnjosti, a jaja ne treba konzumirati živa ili nedovoljno termički obrađena.
- Izbegavanje sirovih jaja i nepasterizovanih proizvoda: Treba izbegavati konzumaciju jela koja sadrže sirova jaja, kao što su domaći majonez ili tiramisu sa sirovim jajima, kao i nepasterizovanog mleka i svežeg sira.
- Pranje ruku i higijena u kuhinji: Temeljno pranje ruku sapunom i toplom vodom pre i posle rukovanja hranom, posle korišćenja toaleta i nakon dodirivanja životinja je osnovna mera prevencije. Takođe, kuhinjske površine, noževe i daske za sečenje koje su bile u dodiru sa sirovim mesom treba dobro oprati deterdžentom i toplom vodom pre nego što se koriste za druge namirnice.
- Bezbedno rukovanje sirovim mesom: Sirovo meso treba čuvati odvojeno od gotove hrane. U frižideru ga treba držati u zatvorenim posudama na najnižoj polici kako sokovi od mesa ne bi kapali na druge namirnice. Takođe, preporučljivo je koristiti odvojene daske za sečenje i kuhinjski pribor za sirovo meso i posebno za namirnice koje se jedu sirove, kako bi se izbegla unakrsna kontaminacija.
- Upotreba čiste vode za piće: Treba koristiti ispravnu, higijenski ispitanu vodu za piće i pripremu hrane. Ako postoji sumnja u bezbednost vode, na primer na putovanju ili van gradskog vodovoda, vodu je potrebno prokuvati ili koristiti flaširanu vodu kako bi se eliminisao rizik od infekcije salmonelom i drugim patogenima.
Zaključak
Salmonela je bakterija koja se lako prenosi putem kontaminirane hrane i vode, a najčešće uzrokuje gastrointestinalne tegobe kod ljudi svih uzrasta.
Iako infekcija kod većine zdravih osoba prolazi spontano i bez komplikacija, može biti opasna za decu, starije osobe, trudnice i imunokompromitovane pacijente.
Dijagnoza se postavlja analizom uzorka stolice, dok se lečenje bazira na simptomatskoj terapiji, hidrataciji i pravilnoj ishrani, uz primenu antibiotika samo u težim slučajevima.
Pravilnom higijenom ruku, termičkom obradom hrane i izbegavanjem sirovih proizvoda životinjskog porekla, značajno se smanjuje rizik od infekcije i komplikacija povezanih sa salmonelom.
