Ishrana i prva stolica nakon kolonoskopije

Kolonoskopija je dijagnostička procedura koja omogućava pregled unutrašnjosti debelog creva, a nakon ovog pregleda, organizam prolazi kroz kratak period oporavka tokom koga je važno posvetiti pažnju ishrani i funkcionisanju sistema za varenje.

Tokom pripreme za kolonoskopiju creva se u potpunosti prazne, što može dovesti do privremene neravnoteže crevne flore i osetljivosti digestivnog trakta.

Istovremeno, sedativi ili anestetici korišćeni tokom zahvata mogu prouzrokovati blagu pospanost, mučninu ili smanjenje apetita neposredno nakon procedure.

Zbog toga je adekvatna ishrana posle kolonoskopije, ali i razumevanje kada se očekuje i kakva može biti prva stolica nakon kolonoskopije je od velikog značaja za brz, bezbedan i miran oporavak.

U ovom članku podelićemo preporuke o ishrani nakon pregleda, primer jelovnika za prvi dan koji može biti dati i deju šta jesti posle kolonoskopije, kao i objašnjenja o prvoj stolici i oporavku posle kolonoskopije.

Ishrana posle kolonoskopije

Odmah nakon kolonoskopije digestivni sistem se postepeno vraća u uobičajeni ritam.

U prvim satima savetuje se oprez sa unosom hrane, jer su creva prethodno potpuno ispražnjena, a dejstvo sedacije može privremeno umanjiti osećaj gladi.

Iz ovog razloga se u prvih nekoliko sati nakon zahvata preporučuje izbegavanje čvrste hrane i da se počne sa vrlo malim količinama lakih, bistrih tečnosti, poput vode ili blagog čaja.

Ovakav oprezan pristup pomaže da se izbegne naglo opterećenje creva i smanji rizik od mučnine ili nelagodnosti.

Kako se dejstvo sedativa povlači i apetit postepeno vraća, ishrana može da se uvodi pažljivo i postepeno, a najbolje je krenuti sa namirnicama koje su lako svarljive i blage za digestivni trakt.

Budući da debelo crevo nakon pregleda može biti osetljivije nego inače, masna, začinjena ili teška hrana mogu izazvati nadimanje i iritaciju, pa ih je u prvim danima najbolje izbegavati.

Pored toga, s obzirom na to da su pacijenti pred pregled bili na restriktivnoj dijeti i koristili laksative, česta je blaga dehidratacija i gubitak elektrolita.

Zato je rehidratacija važan deo oporavka, te se preporučuje postepeno uzimanje vode, razblaženih sokova poput soka od jabuke ili rastvora obogaćenih elektrolitima.

Tokom narednih 24 do 48 sati preporučuje se postepeni povratak na uobičajenu ishranu.

Većina ljudi u roku od jednog do dva dana može nastaviti da jede kao i pre pregleda, osim u situacijama kada je tokom kolonoskopije urađena biopsija ili uklanjanje polipa, kada lekar može savetovati produženi period lakše ishrane.

Najvažnije je pratiti reakcije sopstvenog organizma, te ako se jave nadutost, grčevi ili slab apetit, najbolje je ostati na laganoj hrani dok se stanje potpuno ne normalizuje.

U nastavku ovog članka slede detaljnije preporuke o vrstama hrane koje je najbolje unositi nakon kolonoskopije, onima koje treba izbegavati, kao i primer jelovnika za prvi dan oporavka.

Preporučena ishrana nakon pregleda

Nakon kolonoskopije preporučuje se ishrana koja će pomoći crevima da se oporave bez dodatne iritacije.

Ovo podrazumeva biranje namirnica koje su blage, lako svarljive i nutritivno dovoljno bogate da organizmu pruže energiju i tečnost posle zahtevne pripreme za pregled.

U ovoj fazi oporavka osnovni cilj je da se nadoknadi izgubljena tečnost i elektroliti, kao i da se postepeno aktivira rad creva bez naglog opterećenja.

Namirnice koje su lake za varenje

U prvim obrocima posle kolonoskopije najbolje je birati hranu koja će se lako svariti i koju će creva lako podneti.

Sledeće namirnice čine dobre opcije nakon pregleda:

• Bistre supe i bujoni: Pileća supa sa rezancima ili bujon od povrća obezbeđuju tečnost i elektrolite, a lako se vare.
• Kuvano povrće: Šargarepa, krompir, batat ili tikvica kuvani dok ne omekšaju. Temeljno skuvano povrće se lakše varli od svežeg i sirovog.
• Pirinač i krompir pire: Beli pirinač je tipičan primer hrane koja ne opterećuje stomak, dok krompir pire, bez puno mleka ili maslaca, takođe pruža skrob koji se lako vari i pruža dosta energije.
• Beli hleb ili tost: Proizvodi od belog brašna, poput tostiranog belog hleba, lakše se vare jer sadrže manje vlakana od integralnih varijanti. Mali komad tosta može biti dobar deo prvih čvrstih obroka.
• Banane i pire jabuke: Zrela banana je meka, bogata kalijumom, koji je važan elektrolit, i laka za stomak. Pire od pečene ili kuvane jabuke bez dodanog šećera takođe je blag za digestivni sistem i sadrži pektin koji može pomoći crevnoj funkciji.
• Mlečni proizvodi niskog sadržaja masti: Jogurt sa probioticima može biti koristan za obnovu crevne flore, pod uslovom da je nezaslađen i da ga osoba dobro podnosi. Takođe, svež sir ili niskomasni sir u malim količinama mogu biti laki za varenje.
• Nemasni izvori proteina: Kuvana piletina ili ćuretina bez kože i jakih začina, bela riba pripremljena na pari ili kuvan tofu ili tempeh predstavljaju izvore proteina koji ne opterećuju creva. Ovi nemasni proteini pomažu oporavku organizma bez rizika od iritacije.
• Jaja: Kuvana ili blago pržena jaja, kao što je kajgana bez dodatka mleka i sa minimalno začina, su lako svarljiv izvor proteina i mogu se uvesti u ishranu ubrzo nakon pregleda.
• Puding ili griz: Blagi mlečni puding, griz na vodi ili mleku sa niskim sadržajem masti može prijati stomaku i obezbediti energiju, pod uslovom da osoba nema intoleranciju na laktozu. Alternativno, mogu se koristiti biljna mleka.
• Krekeri i dvopek: Obični, neslani krekeri ili dvopek mogu poslužiti kao lagana užina. Oni su suvi i blagi i pomažu da se postepeno pređe sa tečne ishrane na čvršću hranu.

Ove namirnice pomažu da se creva umire i ponovo pokrenu nakon intenzivnog pražnjenja, a istovremeno doprinose nadoknadi energije bez rizika od naglog pokretanja creva ili pojave jakih gasova.

Hrana blagog ukusa i teksture smanjuje rizik od mučnine, koja se ponekad javlja posle sedacije.

Na kraju, veoma je važno piti dovoljno tečnosti dok se konzumiraju ovi lagani obroci.

Voda, biljni čajevi, poput čajeva od kamilice ili nane, kao i rastvori sa elektrolitima mogu pomoći u sprečavanju dehidratacije.

Namirnice koje treba izbegavati

Iako posle kolonoskopije nema strogo zabranjene hrane na duži vremenski period, preporučuje se da se u prvim danima nakon pregleda izbegavaju određene namirnice koje bi mogle da iritiraju osetljiva creva ili otežaju varenje.

To su pre svega teška hrana, teško svarljivi sastojci i sve ono što bi moglo izazvati pojačane gasove ili nelagodnost, kao što su:

• Hrana bogata vlaknima: Iako su dijetetska vlakna inače vrlo korisna za varenje i opšte zdravlje, odmah nakon kolonoskopije velike količine vlakana mogu biti opterećujuće. Iz tog razloga bi privremeno trebalo izbegavati integralne žitarice i proizvode od celog zrna, sirovo povrće, mahunarke, orašaste plodove i semenke. Ove namirnice mogu pojačati gasove i nadimanje u već osetljivim crevima.
• Masna i pržena hrana: Teško svarljiva hrana bogata mastima može izazvati nelagodnost i usporiti oporavak digestivnog trakta. U prvih dan ili dva najbolje je izbegavati prženu hranu, brzu hranu, slaninu, kobasice i jela sa puno ulja ili putera.
• Jako začinjena i ljuta jela: Začini poput čilija, karija, bibera ili prezačinjenih soseva mogu iritirati sluzokožu creva. Ukoliko se unose neposredno nakon kolonoskopije, mogu dovesti do osećaja pečenja ili bolova u stomaku. Prvog dana najbolje je birati blago začinjenu ili potpuno nezačinjenu hranu.
• Sveže voće i povrće sa ljuskom: Iako je voće i povrće sa ljuskom inače izuzetno zdrav izbor, sveža jabuka sa korom, krastavac sa korom, grožđe, bobičasto voće ili slično, mogu biti teži za varenje odmah nakon pregleda zbog sadržaja vlakana i mogućnosti da dovedu do fermentacije u crevima. Voće bi tokom prvog dana nakon kolonoskopije trebalo konzumirati u oljuštenom, kuvanom ili pasiranom obliku.
• Crveno meso i teške proteine: Veće količine crvenog ili masnijeg mesa mogu biti veoma opterećenje za sistem organa za varenje. Ove namirnice se sporije vare i mogu doprineti osećaju težine. Takođe, mesne prerađevine poput suhomesnatih proizvoda ili kobasica trebalo bi odložiti za par dana.
• Gazirana pića i kofein: Gazirani napici mogu pojačati nadimanje i gasove u crevima koja se već šire zbog vazduha ubačenog tokom kolonoskopije. Kafa i drugi napici sa kofeinom mogu imati iritirajući efekat, posebno ako se kombinuju sa mlekom. Pored toga, kofein može doprineti dehidrataciji, pa je bolje fokusirati se na vodu i čajeve barem prvih 24 sata.
• Alkohol: Alkoholna pića treba potpuno izbegavati najmanje 24 sata nakon kolonoskopije. Alkohol može iritirati sluzokožu digestivnog trakta i doprineti daljoj dehidrataciji. Još važnije, tragovi sedativa posle pregleda mogu ostati u organizmu nekoliko sati, sa kojima alkohol može stupiti u interakciju, pojačavajući pospanost ili druge neželjene efekte.

Ograničavanje pomenutih namirnica u prvim danima nakon pregleda omogućava se oporavak i smirenje creva.

Prateći oporavak i reakciju organizma, obično nakon jednog do tri dana, ove vrste hrane mogu se ponovo uvoditi u ishranu, a naročito hrana bogata vlaknima koja je važna za normalnu funkciju creva.

Ipak, važno je namirnice uvoditi postepeno, tako da se prvo vraćaju manji obroci i manje porcije do potpunog vraćanja na uobičajeni režim ishrane.

Primer jelovnika za prvi dan

Kao što je već objašnjeno, prvi dan nakon kolonoskopije preporučuje se lagan raspored obroka koji će obezbediti dovoljno energije i tečnosti, a istovremeno biti blag za sistem za varenje.

U nastavku je primer jednodnevnog jelovnika koji ilustruje kako mogu izgledati obroci tog dana:

• Doručak, nekoliko sati nakon pregleda: Šolja mlakog biljnog čaja od kamilice ili nane uz par komada dvopeka ili parče tostiranog belog hleba. Po želji se može dodati i mala količina blagog namaza poput tanjeg sloja marmelade bez komadića voća. Alternativno, može se pojesti jedna zrela banana umesto hleba, što obezbeđuje kalijum i lako svarljive ugljene hidrate.
• Užina: Čaša bistrog soka od jabuke razblaženog vodom ili domaći bistri kompot od oljuštene jabuke i nekoliko neslanih krekera kao grickalica. Ova užina pomaže da se održi nivo energije, a tečnost doprinosi hidrataciji.
• Ručak: Mala porcija bistre supe sa povrćem. Na primer, pileća supa proceđena od većih komadića, sa par sitnih kuvanih šargarepa i testeninom. U supu se može dodati malo sitno iseckanog belog mesa iz supe, kako bi obrok sadržao i protein. Uz supu se može uzeti parče belog hleba ili dvopek ako prija. Nakon supe, kao dezert može poslužiti par kašika pudinga od vanile ili griza, koji su lagani za stomak. Osobe koje ne jedu meso, piletinu mogu zameniti tofuom.
• Užina: Jogurt bez šećera sa probioticima, ukoliko ga pacijent dobro podnosi, što može pomoći u uspostavljanju ravnoteže dobrih bakterija u crevima. Uz jogurt se može pojesti i mekani keks ili pirinčana galeta. Osobe koje ne konzumiraju mlečne proizvode, mogu mlečni jogurt zameniti nezaslađenim biljnim jogurtom, ili čajem od đumbira ili nane koji pomaže varenju.
• Večera: Fino pasiran krompir pire skuvan na vodi ili uz malo nemasnog mleka. U pire se može dodati par kašika skuvane i dobro izgnječene šargarepe ili tikvice, kako bi se obezbedili dodatni vitamini i minerali. Pored toga, trebalo bi uzeti manji komad nemasnog mesa, nemasne ribe, tofua ili tempeha, pripremljenog na pari sa minimalno začina.

Naravno, ovaj jelovnik je samo primer i može se prilagoditi ličnim preferencijama i savetima lekara.

Važno je da obroci budu manji, a češći tokom prvog dana, kako bi se zadovoljile potrebe organizma za hranljivim materijama bez opterećenja sistema za varenje.

Takođe, između obroka treba piti vodu ili razređene napitke kako bi se obezbedila adekvatna hidratacija.

Već narednog dana, ako se osoba oseća dobro, može se početi uvoditi čvršća hrana i veća raznovrsnost namirnica, vodeći računa o signalima sopstvenog tela.

Prva stolica posle kolonoskopije

Zbog intenzivne pripreme i pražnjenja creva pre kolonoskopije, normalna crevna aktivnost se uspostavlja tek nakon određenog vremena.

Prva stolica posle kolonoskopije može se pojaviti sa malim zakašnjenjem i može imati nešto drugačije karakteristike nego uobičajeno.

Uobičajeno je da prođe dan ili dva pre nego što dođe do prvog pražnjenja creva nakon zahvata.

Neki pacijenti će imati stolicu već narednog dana, dok drugi možda neće osetiti potrebu za pražnjenjem čak 48 sati, što zavisi od toga koliko je crevo bilo ispražnjeno, koliko hrane je uneto posle pregleda i individualne pokretljivosti creva.

Kada se stolica pojavi, često je prva stolice manja količinski i mekše strukture.

Nije neuobičajeno da prva stolica bude skoro tečna ili veoma mekana, što je rezultat preostalih tečnosti iz pripreme i činjenice da je sluzokoža creva i dalje pod uticajem laksativa koji su korišćeni pre pregleda.

Takođe, neki ljudi mogu doživeti kratkotrajnu dijareju posle kolonoskopije, što se dešava dok se creva potpuno ne oslobode preostalog sredstva za čišćenje i dok ishrana ne povrati normalan ritam.

Ovo prolazno stanje obično se smiruje u roku od jednog do dva dana.

Važan aspekt na koji treba obratiti pažnju jeste prisustvo krvi u stolici nakon kolonoskopije.

Mala količina sveže krvi, poput nekoliko kapljica svetlocrvene krvi na toalet papiru ili tragovi krvi u stolici, može biti normalna pojava, naročito ako je tokom kolonoskopije rađena biopsija ili uklanjanje polipa.

Ove intervencije mogu ostaviti sitne ranice na sluzokoži creva koje blago prokrvare, a ovakvo blago krvarenje obično prestaje samo od sebe vrlo brzo.

Prva stolica može da sadrži te tragove krvi i to samo po sebi nije razlog za paniku, pod uslovom da je količina krvi mala i da pacijent nema druge simptome.

Međutim, postoje situacije kada je potrebno odmah se javiti lekaru nakon kolonoskopije u vezi sa stolicom.

Upozoravajući znaci uključuju:

• Obilno ili kontinuirano krvarenje iz rektuma, ukoliko je stolica puna krvi ili se cedi krv u wc šolju
• Pojavu krupnijih krvnih ugrušaka tamnije boje
• Intenzivan bol debelog creva ili u stomaku tokom ili nakon pražnjenja creva
• Osećaj vrtoglavice ili slabosti uz krvarenje
• Izostanak stolice duže od tri do pet dana praćen nelagodom ili nadutošću

U ovim slučajevima neophodno je potražiti lekarsku pomoć, budući da ovi simptomi mogu ukazivati na komplikacije, kao što su krvarenje na mestu biopsije ili, veoma retko, perforacija creva.

Statistički gledano, ozbiljne komplikacije posle kolonoskopije su retke, ali je važno biti oprezan.

Za većinu pacijenata, prva stolica će se normalizovati u roku od nekoliko dana.

U tom periodu moguće su i promene u učestalosti i izgledu stolice.

Na primer, stolice mogu biti ređe nego inače prvih par dana jer je crevo bilo potpuno prazno, ili će u početku biti mekše pa postepeno prelaziti u uobičajenu konzistenciju kako se ishrana normalizuje.

Važno je nastaviti sa unosom tečnosti i postepenim dodavanjem hrane bogate vlaknima posle jedan do dva dana, kako bi se podstakla normalna pokretljivost creva.

U slučaju da je pacijent sklon zatvoru, lekar može propisati blagi laksativ ili povećan unos probiotika i rastvorljivih vlakana da bi se pražnjenje što pre regulisalo.

U svakom slučaju, važno je da se prate saveti datih od strane lekara nakon pregleda, koji mogu uključivati posebna uputstva u zavisnosti od toga šta je obavljeno tokom kolonoskopije.

Oporavak posle kolonoskopije

Oporavak nakon kolonoskopije je obično brz i ne zahteva poseban medicinski tretman, ali pridržavanje određenih preporuka omogućava da ovaj period prođe što udobnije i bezbednije.

Odmah posle završetka pregleda, pacijent ostaje kratko vreme u ambulanti ili bolnici dok sedativi ne počnu da popuštaju, a tokom ovog vremena medicinsko osoblje prati osnovne parametre i uverava se da je pacijent spreman za odlazak kući.

Pacijent bi na kolonoskopiju trebalo da dođe u pratnji, budući da zbog primenjene sedacije ili kratkotrajne anestezije nije bezbedno voziti niti se samostalno kretati odmah nakon zahvata.

U prvim satima nakon kolonoskopije, normalno je da se oseća nadutost i potreba za ispuštanjem gasova.

Tokom pregleda u crevo se ubacuje vazduh ili ugljen-dioksid kako bi se ono raširilo i omogućio bolji pregled sluzokože, a ovaj vazduh ostaje zarobljen dok se procedura ne završi, pa nakon buđenja pacijenti često osećaju pritisak u stomaku i grčeve zbog nakupljenih gasova.

Ovo može biti neprijatno, ali je prolazno i preporučuje se da pacijent pusti gasove čim oseti potrebu, jer će tako nadutost brže proći.

Blaga fizička aktivnost, poput kratke šetnje po hodniku ili kod kuće, može pomoći da se creva pokrenu i oslobode preostalog vazduha, čime se smanjuje osećaj naduvenosti.

U slučaju grčeva, prirodni lekovi za grčeve u stomaku, a pre svega različiti biljni čajevi, mogu biti od koristi.

Već nakon nekoliko sati do jednog dana, ovi simptomi se spontano povlače.

Većina ljudi se oseća dovoljno dobro da se sutradan vrati uobičajenim aktivnostima.

Ipak, poželjno je prvi dan provesti u odmoru ili barem bez težih fizičkih napora.

Pored ishrane i praćenja stolice, deo oporavka je i praćenje svog opšteg stanja.

Temperatura tela treba da ostane normalna.

Blago povišena temperatura neposredno posle zahvata može biti posledica stresa organizma, ali svako značajnije ili produženo povišenje temperature može ukazivati na infekciju ili drugu komplikaciju i zahteva pregled lekara.

Takođe, iako se nakon pregleda očekuje blaga nelagodnost ili grčevi koji prolaze, intenzivani bolovi posle kolonoskopije nisu uobičajeni, te ukoliko se javi jak bol neophodno je javiti se lekaru.

U slučaju da je tokom kolonoskopije rađena biopsija ili uklanjanje polipa, lekar može dati posebna uputstva, što može uključivati izbegavanje određenih lekova, poput nesteroidnih antiinflamatornih lekova.

Na primer, trebalo bi izbegavati lekove kao što su aspirin, ibuprofen ili ketoprofen, budući da ovi lekovi mogu povećati rizik od krvarenja.

Za kontrolu eventualnog bola ili neprijatnosti, bezbednija opcija je paracetamol, koji ne utiče na zgrušavanje krvi.

Ipak, svaku terapiju nakon kolonoskopije treba sprovoditi uz konsultaciju sa lekarom, a ukoliko je pacijent već na terapiji određenim lekovima, lekar će dati instrukcije kako da ih nastavi ili privremeno prilagodi.

Zaključak

Oporavak posle kolonoskopije je najčešće brz uz postepeno uvođenje ishrane i adekvatnu rehidrataciju.

Tokom prvih nekoliko sati preporučuju se bistre tečnosti i mali, laki obroci, a tokom narednih 24 do 48 sati povratak uobičajenoj ishrani uz izbegavanje masne, začinjene i teško svarljive hrane.

Prva stolica posle kolonoskopije može kasniti dan do dva i najčešće je mekša ili tečnija, a manji tragovi sveže krvi mogu se javiti nakon biopsije ili uklanjanja polipa, a nadutost i grčevi su uobičajeni zbog vazduha unetog tokom pregleda i obično prolaze uz kratke šetnje i ispuštanje gasova.

Hitnu procenu zahtevaju obilno ili kontinuirano krvarenje, ugrušci tamnije krvi, intenzivan bol u stomaku, značajnije ili produženo povišena temperatura, kao i izostanak stolice praćen nelagodom tokom nekoliko dana.