Nexium i Emanera su lekovi čiji je aktivni sastojak esomeprazol, koji pripada grupi inhibitora protonske pumpe.
Ovi lekovi se koriste za lečenje problema nastalih usled prekomerne kiseline u želucu, kao što su gastroezofagealna refluksna bolest, čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, a koristi se i tokom lečenja heliko bakterije.
Esomeprazol deluje tako što smanjuje lučenje želudačne kiseline i na taj način ublažava simptome poput gorušice i omogućava zarastanje oštećene sluzokože jednjaka i želuca.
Esomeprazol je dostupan pod različitim proizvođačkim nazivima, a lekovi Nexium i Emanera su neki od najpopularnijih, koji se najčešće koriste u obliku tableta od 20 ili 40 mg esomeprazola.
U ovom članku objasnićemo šta su Nexium i Emanera, kako deluju i kada se primenjuju, kako se koriste, kao i koji su potenzijalni rizici povezani sa ovim lekovima.
Šta su Nexium i Emanera i kako deluju?
Nexium i Emanera su zaštićeni nazivi lekova koji kao aktivnu supstancu sadrže esomeprazol, inhibitor protonske pumpe, i izdaju se isključivo uz lekarski recept.
Inhibitori protonske pumpe blokiraju enzime u ćelijama želuca koje stvaraju kiselinu, čime značajno smanjuju lučenje želudačne kiseline.
Zahvaljujući ovom mehanizmu delovanja, esomeprazol, kao i drugi lekovi iz ove grupe, veoma efikasno ublažavaju simptome gorušice i refluksa kiseline i omogućavaju da oštećena sluzokoža zaraste.
Oba leka dostupna su u vidu gastrorezistentnih tableta, koje sadrže 20 ili 40 mg esomeprazola, i koje se uobičajeno koriste.
Pored toga, Nexium je dostupan i u obliku praška za injekciju ili infuziju, koji se koristi kada oralna primena nije moguća.
Ipak, intravenska terapija obično traje kratko i čim je to moguće prelazi se na oralni način primene, pa će fokus ovog članka biti upravo na Nexium i Emanera tabletama.
Kada se koriste?
Nexium, Emanera i drugi lekovi na bazi esomeprazola se koriste za lečenje različitih stanja povezanih sa prekomernom želudačnom kiselinom.
Glavne indikacije za upotrebu ovih lekova čine:
- Gastroezofagealna refluksna bolest: GERB je stanje kod kog kiselina iz želuca dolazi nazad u jednjak, što izaziva simptome kao što su gorušica, bol u grudima i oštećenje sluzokože jednjaka. Nexium i Emanera pomažu u smanjenju tegoba, lečenju i zarastanju erozivnog ezofagitisa izazvanog ovim refluksom.
- Peptički ulkusi: Ovi lekovi se koriste za lečenje čireva na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, posebno kada je potrebno ublažiti bolove i podstaći zarastanje, a takođe se primenjuju u kombinaciji sa antibioticima za heliko bakteriju, koja je čest uzročnik čira.
- Čirevi izazvani NSAIL: Kod pacijenata koji dugotrajno koriste nesteroidne antiinflamatorne lekove, kao što su ibuprofen ili diklofenak, može doći do razvoja čira na želucu, pa se Nexium i Emanera koriste kako za njihovo lečenje, tako i za prevenciju kada je produžena upotreba NSAIL neophodna.
- Zolinger-Elisonov sindrom: U pitanju je retko oboljenje kod kog tumor u pankreasu ili drugom delu tela luči velike količine gastrina, hormona koji podstiče stvaranje kiseline, a esomeprazol se tada primenjuje u većim dozama kako bi se regulisala prekomerna proizvodnja kiseline i sprečilo stvaranje čireva.
- Dugotrajno lečenje: Nakon uspešnog lečenja akutnih tegoba, Nexium i Emanera se kod određenih pacijenata koriste u produženoj terapiji kako bi se sprečio povratak simptoma i održala stabilnost stanja.
Budući da su pomenuta stanja prilično česta, ne čudi da ovi lekovi za želudac spadaju u red veoma često propisivanih.
Nexium i Emanera namenjeni su lečenju odraslih osoba, i dece starije od 12 godina.
Lek ne treba primenjivati kod dece mlađe od 12 godina.
Doziranje i način primene
Inhibitori protonske pumpe, uključujući i lekove Nexium i Emanera, izdaju se isključivo uz lekarski recept, i treba ih uzimati tačno onako kako je lekar to propisao.
Oba leka dostupna su u obliku tableta od 20 i 40 mg, i mogu se koristiti na isti način, pa smernice koje slede važe za oba leka.
Lek se može uzimati u bilo koje doba dana, sa hranom, ili na prazan stomak.
Ipak, često se preporučuje uzimanje ujutro, na prazan stomak, kako bi se postigli maksimalni efekti leka.
Nexium i Emanera tablete obložene su gastrorezistentnim filmom koji sprečava da želudačna kiselina razloži lek.
Iz ovog razloga, veoma je važno da se tableta proguta cela, bez žvakanja ili drobljenja, sa dovoljnom količinom vode.
Lomljenje i žvakanje leka uništava ovaj zaštitni film i u velikoj meri negativno utiče na efikasnost leka.
Doziranje zavisi od indikacije i ozbiljnosti stanja, kao i opšteg stanja pacijenta, a smernice koje slede treba uzeti isključivo u informativne svrhe.
Lečenje GERB-a
Za lečenje gorušice i drugih tegoba izazvanih gastroezofagealnom refluksnom bolešću, kada je prisutno oštećenje sluzokože jednjaka, najčešće se primenjuje jedna tableta leka od 40 mg jednom dnevno.
Lečenje jednjaka obično traje četiri do osam nedelja, nakon čega se doza smanjuje na 20 mg jednom dnevno.
Ista doza od 20 mg esomeprazola jednom dnevno propisuje se i u slučaju prisustva GERB-a, ali koje ne prati oštećenje jednjaka.
Kada se postigne kontrola bolesti, lekar može propisati upotrebu leka po potrebi, a najviše do jedne tablete od 20 mg dnevno.
Lečenje heliko bakterije
Infekcija heliko bakterijom jedan od najčešćih uzroka razvoja čira na želucu.
Budući da Nexium i Emanera smanjuju lučenje želudačne kiseline, ovi lekovi su često deo kombinovane terapije za lečenje heliko bakterije kako bi se smanjio rizik od razvoja čira, odnosno kada je čir već prisutan, kako bi se omogućilo njegovo zarastanje.
Zajedno sa ovim lekovima, najčešće se propisuje kombinacija dva antibiotika, obično amoksicilin i klaritromicin, no izbor antibiotika se može razlikovati u zavisnosti od rezistencije i individualnih potreba pacijenta.
U nekim slučajevima, lekar može propisati i druge antibiotike, uključujući metronidazol, levofloksacin i tinidazol.
Kada se uzimaju kao deo kombinovane terapije za heliko bakteriju, preporučena doza leka Nexium i Emanera je jedna tableta leka od 20 mg, dva puta dnevno, tokom nedelju dana.
Tokom lečenja, korisno je pridržavati se delimično izmenjenog režima ishrane, što podrazumeva izbegavanje namirnica koje mogu iritirati želudac i pogoršati tegobe.
Više o ishrani kod heliko bakterije, može se pročitati u odvojenom članku.
Prevencija i lečenje čireva uzrokovanih NSAIL
Zajedno sa heliko bakterijom, prekomerna ili dugotrajna upotreba lekova iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova, kao što su ibuprofen, diklofenak, naproksen, ketoprofen i deksketoprofen, predstavlja vodeći uzrok pojave čira na želucu i gastritisa.
Nexium i Emanera često se koriste za lečenje čireva na želucu i dvanaestopalačnom crevu sa ovim uzrokom, pri čemu je preporučena doza jedna tableta 20 mg, jednom dnevno, tokom četiri do osam nedelja.
Najbolji način prevencije razvoja čira na želucu je izbegavanje prekomerne upotrebe lekova iz ove grupe, no kod određenih upalnih stanja to nije moguće, pa se esomeprazol koristi i za smanjenje rizika od razvoja čira.
I u ovom slučaju, preporučena doza je jedna tableta leka od 20 mg, jednom dnevno.
Kad dođe do pucanja čira na želucu i krvarenja, često je neophodna intravenska primena esomeprazola.
Nakon stabilizacije stanja, prelazi se na oralno uzimanje leka, pri čemu se obično uzima jedna tableta leka od 40 mg, jednom dnevno, tokom četiri nedelje.
Lečenje Zolinger-Elisonovog sindroma
U slučajevima kada je potrebno smanjenje prekomerne količine kiseline u želucu prouzrokovane tumorom u pankreasu, uobičajena doza je jedna tableta leka od 40 mg, dva puta dnevno.
U zavisnosti od stanja pacijenta sa Zolinger-Elisonovim sindromom i individualnih potreba i reakcije na lek, lekar može prilagoditi dozu i odrediti dužinu trajanja terapije.
Ipak, treba imati u vidu da je maksimalna doza 80 mg dva puta dnevno.
Neželjeni efekti i mere opreza
Kao i svi lekovi, Nexium i Emanera mogu izazvati neželjena dejstva, iako se ne javljaju kod svih pacijenata.
Najčešći neželjeni efekti su obično blagi i prolazni, kao što su glavobolja, bol u stomaku, dijareja i mučnina, zatvor ili nadimanje.
Ređe, mogu se javiti oticanje stopala i članaka, problemi sa spavanjem, vrtoglavica ili suva usta, kao i promene enzima jetre.
Kada se koriste duže vreme u visokim dozama, obično duže od godinu dana, može doći do povećanog rizika od preloma kostiju, posebno kod osoba koje su pod povećanim rizikom od osteoporoze ili uzimaju kortikosteroide.
Ozbiljnije nuspojave su retke, a mogu uključivati promene u krvnoj slici i smanjenje natrijuma, promene raspoloženja, pojačano znojenje i druge.
Ukoliko dođe do pojave ozbiljnijih neželjenih efekata, ili se jave znaci alergijske reakcije poput koprivnjače, problema sa disanjem, oticanjem lica i drugi, neophodno je prekinuti sa uzimanjem leka i neodložno potražiti pomoć lekara.
Dugotrajna upotreba inhibitora protonske pumpe kao što je esomeprazol može imati dodatne posledice na zdravlje, pa je važno koristiti najnižu efikasnu dozu u ograničenom vremenskom periodu.
Prelazak na druge lekove za smanjenje kiseline kada je to moguće, kao što su antacidi, kao što je hidrotalcit ili H2 blokatori, kao što je famotidin može smanjiti rizik od neželjenih efekata.
Interakcije sa drugim lekovima
Esomeprazol može uticati na dejstvo drugih lekova i obrnuto, pa je lekara neophodno obavestiti o drugim lekovima koji se koriste, bilo da se izdaju sa ili bez lekarskog recepta.
Zbog promenjene kiselosti može doći do smanjenja ili povećanja apsorpcije nekih lekova, pa se preporučuje poseban oprez.
Na primer, esomeprazol ne bi trebalo istovremeno uzimati sa određenim lekovima protiv tuberkuloze i antivirusnim lekovima kao što su atazanavir, nelfinavir i rilpivirine, jer može značajno uticati na njihove nivoe u krvi.
Takođe, poznata je interakcija sa klopidogrelom, lekom za razređivanje krvi, čiju efikasnost esomeprazol može smanjiti.
Pored klopidogreloma, dodatni oprez zahteva se kod istovremene primene i sa lekovima za zgrušavanje krvi kao što je varfarin.
Druge interakcije uključuju povećanje nivoa digoksina i takrolimusa, kao i smanjenu apsorpciju nekih antimikotika, kao što su ketokonazol ili itrakonazol, i lekova za HIV i hepatitis.
Upotreba tokom trudnoće i dojenja
Sigurnost primene esomeprazola u trudnoći nije potpuno utvrđena, pa se preporučuje preporučuje oprez.
Generalno, upotreba lekova kao što su Nexium i Emanera se izbegava tokom trudnoće, osim ako lekar jasno proceni da je neophodan, te da koristi prevazilaze potencijalne rizike.
Iako dostupni podaci sugerišu da upotreba esomeprazola ne dovodi do povećane učestalosti urođenih mana kod beba, ipak preporučuje lečenje trudnica drugim lekovima, kao što su antacidi ili drugi, kada je to moguće.
Ne postoje podaci koji pokazuju da li Nexium i Emenara prelaze u mleko majke, te iz ovog razloga lek ne treba uzimati tokom dojenja.
Ukoliko je neophodna primena leka, savetuje se da dojilja prestane sa dojenjem.
Razlike u odnosu na druge inhibitore protonske pumpe
Esomeprazol nije jedini lek koji smanjuje lučenje želudačne kiseline.
Pored esomeprazola, postoji još četiri inhibitora protonske pumpe koji se danas koriste, a to su:
- Omeprazol: Dostupan pod proizvođačkim nazivima Omeprol i Lappoxo.
- Pantoprazol: Dostupan pod generičkim nazivom, ali i zaštićenim imenima kao što su Acipan, Controloc, Gastrex, Nolpaza, Pepticaid i druga.
- Lansoprazol: Dostupan pod proizvođačkim nazivima Lanzul i Lanzul S.
- Rabeprazol: Dostupan pod proizvođačkim nazivima Gastroprazol, Rabezol i Zulbex.
Esomeprazol se po dejstvu ne razlikuje suštinski od drugih lekova iz grupe inhibitora protonske pumpe, budući da svi oni smanjuju kiselinu na sličan način i koriste se za iste bolesti.
Ipak, esomeprazol, koji se nalazi u lekovima Nexium i Emanera, predstavlja posebno pročišćen oblik omeprazola koji sadrži samo jedan od dva moguća molekulska oblika, poznat kao S-enantiomer.
Omeprazol u originalnom obliku sadrži mešavinu oba oblika, S i R, dok esomeprazol koristi samo jedan, za koji se veruje da deluje stabilnije i predvidivije u organizmu.
Iz ovog razloga, ponekad se smatra da esomeprazol može pružiti dugotrajniji efekat smanjenja kiseline i time efikasnije omogućiti zarastanje oštećenja jednjaka i želuca.
Klinička ispitivanja su pokazala da esomeprazol održava pH želuca iznad 4 duže vreme nego drugi IPP, što može brže otkloniti simptome refluksa.
Međutim, u praksi je razlika u efikasnosti kod većine pacijenata mala i često zanemarljiva, a svi lekovi iz grupe IPP su efikasni u većini slučajeva GERB-a.
Glavne razlike se u praksi odnose na razliku u ceni, učestalost nuspojava ili pojedinačne karakteristike i interakcije svakog od ovih lekova.
Na primer, pantoprazol manje utiče na metabolizam određenih lekova od omeprazola, pa može biti prvi izbor u određenim slučajevima.
Zaključak
Nexium i Emanera su lekovi na bazi esomeprazola, koji spadaju u grupu lekova pod nazivom inhibitori protonske pumpe.
Ovi lekovi predstavljaju efikasno rešenje za različita stanja povezana sa povećanim lučenjem želudačne kiseline, uključujući GERB, čireve na želucu i dvanaestopalačnom crevu i infekciju heliko bakterijom.
Zbog dugotrajnog dejstva i visokog stepena efikasnosti, esomeprazol je postao jedan od najčešće korišćenih inhibitora protonske pumpe.
Ipak, lek se izdaje isključivo uz lekarski recept, i treba ga primenjivati uz nadzor lekara, posebno tokom dugotrajnog lečenja, zbog mogućih neželjenih efekata i interakcija sa drugim lekovima.
