Neprijatan zadah iz usta, stanje poznato i kao halitoza, je čest problem koji pogađa povremeno sve ljude, a koji može značajno uticati na samopouzdanje i kvalitet društvenih interakcija.
Ovaj poremećaj najčešće je posledica nakupljanja bakterija i zaostale hrane u usnoj duplji, ali može biti povezan i sa određenim namirnicama, navikama ili zdravstvenim stanjima.
Srećom, loš zadah se u većini slučajeva može uspešno kontrolisati pravilnom oralnom higijenom i upotrebom adekvatnih preparata.
Iako je unapređenje higijene često dovoljno da se eliminiše ili smanji neprijatan zadah, često upotreba različitih preparata može ubrzati ovaj proces, ali i dodatno unaprediti higijenu usne duplje i oralno zdravlje.
U ovom članku objasnićemo koji su najčešći uzroci neprijatnog zadaha i dati smernice kako se rešiti lošeg zadaha, unapređenjem oralne higijene i usvajanjem dobrih navika.
Ipak, poseban fokus biće na tome kako odabrati odgovarajući preparat koji će pre svega unaprediti oralno zdravlje, a posledično i eliminisati neprijatan zadah.
Vrste preparata za otklanjanje zadaha
Kao podrška suzbijanju neprijatnog zadaha dostupno je više vrsta proizvoda za oralnu negu, od kojih svaki deluje na različit način.
U ovu grupu spadaju zubne paste, rastvori za ispiranje usta, kao i oralni sprejevi, pastile i drugi osveživači daha.
Budući da svaki od ovih proizvoda ima drugačiju namenu i deluje na različit način, važno je znati kada odabrati koji, kao i kako odabrati najbolji preparat unutar svake grupe.
Paste za zube
Bez sumnje, redovno pranje zuba, najmanje dva puta dnevno u trajanju od dva minuta, uz korišćenje kvalitetne paste za zube predstavlja osnovni vid borbe protiv lošeg zadaha.
Prilikom svakodnevnog pranja zuba, pasta pomaže uklanjanju naslaga hrane i bakterija sa zuba i desni, čime se otklanja glavni izvor neprijatnih mirisa.
Paste koje sadrže fluorid posebno su značajne jer jačaju gleđ i sprečavaju nastanak karijesa i plaka, a samim tim indirektno smanjuju i mogućnost pojave zadaha.
Mnoge savremene paste za zube namenjene osvežavanju daha sadrže dodatne antibakterijske sastojke.
Na primer, cinkove soli, kao što su cink-citrat ili cink-hlorid, mogu neutralisati isparljiva sumporna jedinjenja u ustima, dok jedinjenja poput kalaj-fluorida ili antiseptika triklozana dodatno deluju protiv bakterija koje uzrokuju neprijatan miris.
Takođe, paste sa sodom bikarbonom pomažu neutralizaciji kiselina u ustima i mogu ublažiti neprijatan miris.
Prilikom pranja zuba preporučljivo je nežno iščetkati i jezik ili koristiti čistač jezika, čime se uklanjaju bakterije i sa jezika i postiže pun potencijal paste za zube.
Redovno i pravilno četkanje zuba uz upotrebu paste bogate fluoridom i antibakterijskim sastojcima najvažniji je korak ka održavanju svežine daha na duže staze.
Takođe, upotreba konca za zube, interdentalnih četkica ili oralnih tuševa može dodatno unaprediti oralno zdravlje, posebno kod osoba koje nose proteze za nadoknadu zuba, ili fiksne proteze.
Paste za zube bez fluora, iako se mogu oglašavati kao zdrava opcija, predstavljaju apsolutno inferiornu opciju kada je reč o efikasnosti eliminacije bakterija i očuvanja zdravlja zuba i mekih tkiva usta.
Rastvori za ispiranje usta
Tečnosti za ispiranje usta predstavljaju koristan dodatak svakodnevnoj oralnoj higijeni, posebno u kontroli neprijatnog zadaha.
Ovi preparati mogu doći do područja u ustima koja je teško dosegnuti četkicom, ispirajući bakterije i ostatke hrane iz međuzubnih prostora i sa jezika.
Kada je reč o izboru najbolje tečnosti za ispiranje usta, važno je razlikovati kozmetičke i terapijske rastvore za ispiranje usta.
Kozmetički rastvori obično sadrže prijatne i osvežavajuće arome, kao što je mentol, i mogu privremeno maskirati loš zadah, ostavljajući utisak svežine daha, ali ne utiču značajno na same bakterije ili uzrok problema.
Nasuprot tome, terapijski, odnosno medicinski, rastvori imaju aktivne sastojke koji pomažu u kontroli uzroka zadaha, kao i bolesti desni ili zuba.
Terapijski antiseptički rastvori za ispiranje usta često sadrže jedinjenja koja uništavaju ili inhibiraju rast bakterija odgovornih za halitozu.
Najčešće korišćeni aktivni sastojci su:
- Hlorheksidin: Snažan antibakterijski agens
- Cetilpiridinijum-hlorid: Antiseptik prisutan u mnogim komercijalnim tečnostima za ispiranje usta
- Kombinacije eteričnih ulja: Poput mentola, eukaliptusa, timola ili metil-salicilata
Ovi sastojci dokazano smanjuju koncentraciju bakterija u usnoj duplji i tako suzbijaju izvor neprijatnih mirisa, umesto da ga samo pokrivaju.
Odličan primer efikasnog rastvora za ispiranje usta i grla je Vivident Mint Fresh, koji sadrži kombinaciju ključnih supstanci.
Zahvaljujući prisustvu hlorheksidina, pomaže u smanjenju bakterija i održavanju oralne higijene, dok mentol i eukaliptus osvežavaju dah i pružaju prijatan osećaj hlađenja.
Ovaj preparat sadrži i sok aloe vere, koja umiruje i neguje sluzokožu usne duplje, potencijalno smanjujući upalu i neprijatne simptome poput krvarenja desni.
Ono što Vivident Mint Fresh izdvaja u odnosu na druge preparate slične namene, jeste činjenica da je proizvod testiran na 22 ispitanika sa različitom osetljivošću desni, tokom dve nedelje, pod strogim nadzorom stomatologa.
Rezultati ovog ispitivanja pokazali su da je kod 95% korisnika došlo do unapređenja zdravlja desni i sluzokože usta, dok je kod 91% ispitanika došlo do značajnog poboljšanja ili eliminacije neprijatnog zadaha.
Pravilnom upotrebom, odnosno redovnim ispiranjem usta nakon pranja zuba, bez gutanja, može se postići dugoročno unapređenje neprijatnog zadaha, ali i smanjenje rizika od gingivitisa i karijesa.
Ipak, treba imati u vidu da proizvodi koji sadrže hlorheksidin nisu namenjeni za dugoročnu upotrebu, već se njihova primena ograničava na najviše dve nedelje u kontinuitetu, nakon čega je potrebno napraviti pauzu, te po potrebi ponovo uvesti u rutinu održavanja higijene.
Oralni sprejevi i tablete
U ovu grupu preparata spadaju različiti proizvodi namenjene brzom osvežavanju daha, kao što su sprejevi za usta, pastile i lozenge, žvakaće gume i slična sredstva.
Oralni sprejevi se jednostavno raspršuju u usta i odmah pružaju snažnu aromu, najčešće mente ili eukaliptusa, koja trenutno prekriva neprijatan miris.
Sprejevi su praktični za kratkotrajno osveženje, posebno u situacijama kada nije moguće odmah oprati zube ili isprati usta, budući da lako stanu u džep ili torbicu i deluju za svega nekoliko sekundi.
Ipak, efekat im je kratkotrajan i uglavnom se svodi na maskiranje zadaha, iako su dostupni i preparati sa kombinovanim sastavom, na primer dodatkom antiseptika, koji se koristi kako bi se barem delimično uticalo i na uzrok.
Pastile i žvakaće gume bez šećera funkcionišu tako što se polako otapaju ili žvaću, oslobađajući osvežavajuće sastojke i podstičući lučenje pljuvačke.
Povećan protok pljuvačke mehanički pomaže čišćenju usne duplje od ostataka hrane i bakterija, čime se smanjuje izvor neprijatnog mirisa.
Kod izbora ovakvih proizvoda, veoma je važno birati proizvode bez šećera, koji hrani bakterije i dugoročno može pogoršati zadah i zdravlje zuba.
Umesto toga, kvalitetne pastile i žvake sadrže zaslađivače poput eritritola, sorbitola ili ksilitola koji ne samo da ne služe kao hrana bakterijama, već mogu i sprečiti karijes.
Određene pastile i tablete za žvakanje mogu sadržati aktivne supstance poput cinka ili enzima koje ciljano neutrališu supstance neprijatnog mirisa.
Na primer, cink vezuje sumporne jedinjenja koja izazivaju zadah i deluje antibakterijski, što može pružiti dugotrajniji efekat.
Istraživanja pokazuju da lozenge sa cinkom mogu produžiti period svežeg daha time što održavaju nisku koncentraciju bakterija i nakon što se ukus mente povuče.
Ipak, sa ovakvim preparatima treba biti oprezan i koristiti ih umereno, prema proizvođačkom uputstvu, bez prekoračenja dnevne doze, budući da prekomeran unos cinka može dovesti do privremenog poremećaja čula ukusa i drugih nuspojava.
Sprejevi, osvežavajuće pastile i žvakaće gume predstavljaju jednostavna, brza rešenja za trenutno unapređenje svežine daha.
Ovakvi proizvodi su posebno korisni neposredno posle obroka ili u situacijama kada nije moguće obaviti kompletno čišćenje zuba.
S druge strane, važno je znati da ovakvi proizvodi služe kao dodatak, te da ne leče uzrok halitoze.
Za trajnije rezultate, neophodno ih je koristiti u kombinaciji sa pravilnom oralnom higijenom i kvalitetnim, ispitanim tečnostima za ispiranje zuba.
Uzroci neprijatnog zadaha
Kako bi se eliminisao neprijatan zadah, važno je ustanoviti uzrok koji dovodi do ovog neprijatnog stanja.
U najvećem broju slučajeva, neprijatan miris daha najčešće ima relativno bezazlene uzroke i potiče iz usne duplje.
Ipak, u nekim slučajevima i drugi faktori mogu dovesti do halitoze, pa samo strogo održavanje higijene usta i zuba nije dovoljno, iako može pružiti određeno poboljšanje.
Neki od uobičajenih uzroka neprijatnog zadaha su:
- Loša oralna higijena: Neredovno, nepravilno i prekratko pranje zuba i čišćenje koncem dovodi do nakupljanja naslaga bakterija i ostataka hrane. Bakterije u ustima razlažu ove naslage i ispuštaju gasove neprijatnog mirisa, što vremenom dovodi do upornog zadaha.
- Naslage na jeziku: Gruba površina jezika može zadržavati veliki broj mikroorganizama. Bakterije na jeziku, koje se često manifestuju žućkastim ili beličastim jezikom, stvaraju isparljive sumporne supstance koje su direktno odgovorne za loš zadah.
- Bolesti desni i zuba: Blaga i uznapredovala bolest desni, odnosno gingivitis i parodontitis, kao i nelečen karijes stvaraju džepove i šupljine gde se anaerobne bakterije razmnožavaju i stvaraju neprijatan miris. Infekcije u ustima ili sveže hirurške rane takođe mogu izazvati zadah dok zarastaju.
- Suva usta: Pljuvačka prirodno ispira i čisti usnu duplju, uklanjajući čestice hrane i bakterije. Smanjeno lučenje pljuvačke, do kog dolazi usled dehidracije, korišćenja određenih lekova ili disanja na usta tokom spavanja, dovodi do nagomilavanja naslaga i intenzivnijeg mirisa, a posebno je čest takozvani jutarnji dah, koji nastaje upravo zbog smanjenog lučenja pljuvačke tokom noći.
- Određene namirnice i pića: Hrana jakog mirisa poput belog luka, crnog luka i određenih začina može dovesti do privremenog neprijatanog zadaha. Slično tome, kafa i alkoholna pića intenzivnog mirisa mogu biti uzrok. Nakon varenja ovih namirnica, aromatične materije ulaze u krvotok i izlučuju se preko pluća, tako da dah može ostati neugodan i nekoliko sati posle konzumacije.
- Pušenje i duvanski proizvodi: Pušenje ostavlja prepoznatljiv neprijatan miris u ustima, a duvan takođe isušuje usnu duplju i podstiče stvaranje zubnog plaka, što dovodi do povećanog rizika od bolesti desni. Svi ovi faktori udruženo dovode do toga da je neprijatan zadah izuzetno čest kod pušača.
- ORL infekcije i krajnici: Hronične infekcije sinusa i sluzokože nosa kao i učestale upale grla mogu doprineti lošem zadahu. Pored toga, kamen u krajniku sastoji se od ostataka hrane i bakterija koje često stvaraju izrazito neprijatan miris kada se formiraju.
- Sistemska stanja: Određena zdravstvena stanja mogu se manifestovati kroz zadah iz usta. Na primer, nekontrolisani dijabetes može dovesti do prepoznatljivog slatkastog, voćnog mirisa daha usled ketoacidoze, bolesti bubrega mogu izazvati miris amonijaka, a dok povremeno vraćanje kiseline i GERB dovode do kiselkastog zadaha zbog vraćanja želudačne kiseline u jednjak i usta.
Kao što se može videti, većina uzroka povezana je sa oralnim zdravljem, te su održavanje stroge higijene zuba, redovne stomatološke kontrole i po potrebi intervencije, kao i izbegavanje loših navika povezanih sa oralnim zdravljem od ključnog značaja za eliminisanje neprijatnog zadaha.
Pored toga, uključivanje različitih preparata u rutinu održavanja oralne higijene može znatno ubrzati proces rešavanja problema neprijatnog zadaha, te unaprediti ukupno oralno zdravlje.
Osnovne rutine za očuvanje oralnog zdravlja
Nijedan proizvod za osvežavanje daha ne može zameniti osnovne mere oralne nege, već treba da bude dopuna dobrim navikama.
Ovo pre svega uključuju redovnu i pravilnu higijenu, odnosno temeljno održavanje oralne higijene, što je ujedno i najefikasniji način prevencije halitoze.
To podrazumeva pranje zuba najmanje dva puta dnevno pastom sa fluoridom, upotrebu zubnog konca ili interdentalnih četkica jednom dnevno, kako bi se uklonile čestice hrane između zuba koje četkica ne doseže, kao i čišćenje površine jezika.
Uklanjanje mekih naslaga sa jezika čistačem jezika ili četkicom je veoma važno jer je jezik čest rezervoar bakterija koje izazivaju zadah.
Pored toga, redovni stomatološki pregledi, na svakih šest do 12 meseci, omogućavaju rano otkrivanje i saniranje problema koji mogu doprineti zadahu.
Stomatolog će pregledati zube i desni, ukloniti zubni kamenac i naslage i time eliminisati potencijalne izvore neprijatnih mirisa.
Takođe, ako se pregledom utvrdi da postoji kvar zuba ili bolest desni, pristupiće se lečenju koje će sprečiti dalje komplikacije i posledično poboljšati svežinu daha.
U slučajevima kada dođe do halitoze, kratkotrajna primena antibakterijskog rastvora za ispiranje zuba sa hlorheksidinom može biti od velike koristi.
Ne treba zanemariti ni adekvatan unos tečnosti tokom dana, budući da pravilno hidriran organizam proizvodi više pljuvačke koja prirodno čisti usta i zube.
Na kraju, ukoliko se uprkos dobroj higijeni i upotrebi odgovarajućih preparata problem zadaha nastavi, neophodno je posetiti stomatologa kako bi se utvrdilo da li je uzrok zadaha možda drugo, sistemsko stanje, a ne problem sa oralnim zdravljem.
Zaključak
Neprijatan zadah iz usta najčešće potiče iz same usne duplje i u najvećem broju slučajeva može se uspešno sprečiti i kontrolisati pravilnom oralnom higijenom i upotrebom odgovarajućih preparata.
Redovno pranje zuba pastom sa fluoridom, čišćenje međuzubnih prostora i jezika, kao i korišćenje proverenih rastvora za ispiranje usta i pomoćnih sredstava poput sprejeva i pastila, omogućavaju trajno smanjenje halitoze i unapređenje oralnog zdravlja.
Od velikog uticaja na očuvanje prijatnog daha su i redovne stomatološke kontrole, pravilan unos tečnosti i izbegavanje navika koje doprinose stvaranju zadaha, kao što su pušenje, ili prekomerna konzumacija kafe i alkohola.
Ovaj članak kreiran je uz podršku kompanije Esensa.
