Aspirin, odnosno acetilsalicilna kiselina, predstavlja jedan od najduže korišćenih lekova za ublažavanje bolova i snižavanje telesne temperature, a široko je primenjen i u prevenciji srčanog i moždanog udara.
Značaj ovog leka dodatno raste jer su bolesti srca i krvnih sudova među vodećim uzrocima smrtnosti na globalnom nivou, pa je razumevanje mogućnosti prevencije ključno za očuvanje zdravlja.
Svakodnevna primena niskih doza aspirina može smanjiti rizik od nastanka krvnih ugrušaka u arterijama koje snabdevaju srce i mozak.
Ovaj efekat potiče od sposobnosti leka da spreči nagomilavanje trombocita, procesa koji se naziva agregacija trombocita.
Kada se trombociti preterano lepe jedni za druge, mogu formirati ugrušak koji ometa protok krvi.
Aspirin usporava ovo lepljenje, pa je manja verovatnoća da će nastati blokada u arterijama i time se smanjuje rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih događaja.
Kada se ovaj antitrombocitni učinak održi u kontinuitetu, dolazi do stabilnijeg protoka krvi kroz osetljive vaskularne regione, što može doprineti boljoj isporuci kiseonika tkivima i smanjenju blagih upalnih procesa na unutrašnjem sloju krvnih sudova, poznatom kao endotel.
S obzirom na to da su se smernice za primarnu prevenciju tokom poslednjih godina značajno menjale, važno je jasno definisati situacije u kojima aspirin donosi korist, kao i na koji način se postiže dugoročna zaštita od komplikacija, uz minimiziranje rizika koji prate terapiju.
Uobičajene dnevne doze za kardiovaskularnu prevenciju kreću se između 75 mg i 100 mg, najčešće u obliku obloženih tableta koji izazivaju manju iritaciju želuca.
Lekovi koji sadrže acetilsalicilnu kiselinu u maloj dozi, a koji se koriste za ovu namenu, dostupni su pod različitim proizvođačkim nazivima, kao što su Andol 100 i Andol Protect, Cardiopirin, Corasp, Midol 100, Aspirin Protect i drugi.
U nastavku ćemo objasniti šta je aspirin, na koji način deluje u organizmu, kako doprinosi smanjenju rizika od ozbiljnijih kardiovaskularnih komplikacija, koje su dostupne doze i oblici, kao i u kojim situacijama se koristi u preventivne svrhe.
Pored toga, biće reči o mogućim neželjenim efektima, interakcijama sa drugim lekovima i prirodnim načinima podrške kardiovaskularnom sistemu.
Šta je aspirin i kako deluje
Aspirin, odnosno acetilsalicilna kiselina, pripada grupi nesteroidnih antiinflamatornih lekova, zajedno sa lekovima kao što su ibuprofen, naproksen, diklofenak ili deksketoprofen.
Osim što smanjuje bol i temperaturu, aspirin ima specifičnu sposobnost da trajno onemogući enzim ciklooksigenazu-1, COX-1, u trombocitima.
Na ovaj način, aspirin sprečava stvaranje tromboksana A2, supstance koja inače podstiče trombocite da se lepe i formiraju ugruške.
Zbog ireverzibilnog delovanja, ovaj efekat traje dok se krvni trombociti ne obnove, obično u periodu između sedam i deset dana.
Drugim rečima, aspirin čini trombocite manje sklonim agregaciji, odnosno spajanju, i usporava zgrušavanje krvi.
U višim dozama acetilsalicilna kiselina blokira i drugi oblik enzima, COX-2, što smanjuje upalu i bol u mišićima i zglobovima, ali se za prevenciju srčanih bolesti koriste značajno niže doze koje ne služe za bolove.
Kako aspirin štiti srce?
Glavna korist aspirina za srce leži u sprečavanju formiranja krvnih ugrušaka unutar krvnih sudova koji hrane srčani mišić i mozak.
Kada se na oštećenom zidu arterije formira plak usled ateroskleroze, trombociti mogu izazvati blokadu i zapušenje arterije na tom mestu.
Aspirin smanjuje ovaj rizik tako što blago razređuje krv, sprečavajući trombocite da se akumuliraju i formiraju ugruške.
Ovakav efekat donosi nekoliko koristi u lečenju kardiovaskularnih bolesti:
- Smanjenje rizika od srčanog udara: Manja aktivnost trombocita smanjuje verovatnoću da se na suženoj arteriji formira tromb koji bi potpuno blokirao protok krvi.
- Smanjenje rizika od ishemijskog moždanog udara: Ista antiagregaciona funkcija smanjuje mogućnost da ugrušak zatvori krvni sud u mozgu i dovede do moždanog udara.
- Podrška u terapiji angine pektoris i infarkta miokarda: Aspirin doprinosi bržem oporavku od srčanog udara i smanjuje verovatnoću ponovnih kardiovaskularnih događaja.
- Pomoć u zbrinjavanju akutnih stanja: U kombinaciji sa lekovima kao što su heparin ili trombolitici poboljšava protok krvi i ograničava oštećenje srčanog mišića.
U kliničkoj praksi, za osobe sa potvrđenom koronarnom bolešću, poput pacijenata nakon infarkta miokarda ili angine pektoris, aspirin predstavlja standardnu terapiju.
Klinička iskustva pokazuju da svakodnevna primena niskih doza značajno smanjuje rizik od ponovnog srčanog ili moždanog udara.
Zbog sposobnosti da spreči preterano lepljenje trombocita, aspirin može doprineti stabilnijem i ujednačenijem protoku krvi kroz arterije.
Time se poboljšava dotok kiseonika i hranljivih materija u osetljiva tkiva, što pored osoba sa aterosklerotskim promenama, može biti od koristi i kod osoba sa oslabljenom perifernom cirkulacijom.
Ipak, dugotrajna upotreba zahteva pažljivo praćenje zbog mogućih neželjenih efekata, a samoinicijativno uzimanje niskih doza acetilsalicilne kiseline, bez preporuke lekara se ne preporučuje.
Preporučene doze i oblici
Za kardiovaskularnu prevenciju koriste se znatno manje doze aspirina nego za ublažavanje bolova.
Preporučena dnevna doza iznosi 75 do 100 mg, koja se najčešće uzima u obliku tableta, svakog dana.
Poređenja radi, doza acetilsalicilne kiseline koja se koristi za ublažavanje bola i povišene telesne temperature, obično se kreće od 300 do 500 mg.
Niske doze acetilsalicilne kiseline su dovoljne za postizanje antiagregacione zaštite, a budući da je doza manja, manji je i rizik od neželjenih efekata.
Aspirin je dostupan u više farmaceutskih oblika, što omogućava prilagođavanje terapije različitim potrebama.
Najčešće se koriste tablete niske doze, obično od 75 mg ili 100 mg, koje su standard u prevenciji kardiovaskularnih bolesti.
Film-tablete razvijene su sa ciljem da se smanji iritacija želuca, jer se lek sporije otpušta tokom prolaska kroz digestivni trakt, dok njegova efikasnost ostaje nepromenjena.
Najčešće se preporučuje uzimanje jednom dnevno, u isto doba dana, idealno uz obrok kako bi se smanjila iritacija želuca.
Većina stručnih preporuka navodi večernji termin kao povoljan za kardiovaskularnu zaštitu, jer se u ranim jutarnjim satima prirodno povećava aktivnost trombocita.
Ipak, važnije je da se lek uzima redovno i u propisanoj dozi, nego u koje doba dana se pije.
Acetilsalicilna kiselina za zaštitu srca i krvnih sudova u niskim dozama dostupna je pod brojnim proizvođačim nazivima, a svi lekovi sadrže istu aktivnu supstancu, te se lekovi iste doze mogu koristiti kao ravnopravna zamena.
Pacijentima su dostupni lekovi pod sledećim nazivima, oblicima i dozama:
- Anbol Cardio, gastrorezistentne tablete u dozama od 75 mg i 100 mg
- Andol Protect, gastrorezistentne tablete u dozama od 75 mg i 100 mg
- Arteropirin, tablete u dozi od 100 mg
- Aspirin Protect, gastrorezistentne tablete u dozi od 100 mg
- Cardiopirin, gastrorezistentne tablete u dozama od 75 mg i 100 mg
- Corasp, gastrorezistentne tablete u dozama od 75 mg i 100 mg
- Midol, gastrorezistentne tablete u dozama od 75 mg i 100 mg
- Rompirin Atb, gastrorezistentne tablete u dozi od 100 mg
- Vasopirin, gastrorezistentne tablete u dozama od 75 mg i 100 mg
Kada se koristi aspirin za prevenciju?
Aspirin se u preventivne svrhe primenjuje u dva osnovna konteksta, u primarnoj i u sekundarnoj prevenciji.
Primarna prevencija odnosi se na osobe koje nikada nisu imale srčani ili moždani udar, dok sekundarna obuhvata pacijente kod kojih je kardiovaskularna bolest već dijagnostikovana.
Razumevanje razlike između ove dve situacije važno je kako bi se procenilo kome aspirin može doneti stvarnu korist, a kome predstavlja nepotreban rizik.
U okviru sekundarne prevencije aspirin ima jasno definisanu ulogu.
Osobama koje su doživele infarkt miokarda, ishemijski moždani udar, imaju anginu pektoris, kao kod pacijenata kojima je nedavno ugrađen stent, lekar obično propisuje svakodnevno uzimanje male doze aspirina.
Ova terapija smanjuje verovatnoću ponovnog kardiovaskularnog događaja, stabilizuje stanje i dugoročno poboljšava prognozu.
Efekat je posebno izražen jer su kod ovih pacijenata krvni sudovi već oštećeni, pa je sprečavanje stvaranja novih ugrušaka od ključne važnosti.
Primarna prevencija zahteva mnogo oprezniji pristup.
Kod osoba koje nikada nisu imale infarkt ili moždani udar aspirin se razmatra samo ako postoji značajan ukupni rizik za razvoj bolesti srca.
Acetilsalicilna kiselina se ponekad propisuje osobama srednjih godina sa izraženim faktorima rizika, kao što su povišen krvni pritisak, dijabetes, gojaznost ili porodična sklonost ka kardiovaskularnim bolestima.
U ovim situacijama male doze aspirina mogu doneti određenu korist, ali odluku uvek donosi lekar nakon detaljne procene.
Za osobe starije od šezdeset godina koje nemaju dijagnostikovanu bolest srca svakodnevno uzimanje aspirina više se ne preporučuje, jer je verovatnoća krvarenja veća od potencijalne koristi.
Postoje i posebne kliničke situacije u kojima aspirin može biti deo terapije, na primer kod osoba sa stabilnom perifernom arterijskom bolešću ili kod pacijenata koji se pripremaju za određene vaskularne intervencije.
U takvim slučajevima odluka se donosi individualno, uz procenu specifičnih rizika i koristi.
U praktičnoj primeni odluka o propisivanju aspirina za prevenciju zavisi od ukupnog kardiovaskularnog rizika.
Lekar uzima u obzir vrednosti krvnog pritiska, nivoe holesterola i triglicerida u krvi, kao i indeks ateroskleroze, prisustvo šećerne bolesti, navike poput pušenja i druge faktore koji utiču na zdravlje krvnih sudova.
Ukoliko je procenjeni rizik nizak do umeren, aspirin može doneti više štete nego koristi, jer povećava sklonost ka krvarenju, pa savremene smernice preporučuju opreznu i individualizovanu primenu aspirina u preventivne svrhe.
Rizici i mere opreza
Iako aspirin može imati važnu ulogu u prevenciji kardiovaskularnih bolesti, njegova svakodnevna upotreba nosi i određene rizike.
Oni su najčešće povezani sa krvarenjem i iritacijom želuca, pa je važno da se lek koristi promišljeno i uz nadzor lekara.
Mogući neželjeni efekti uključuju:
- Problemi sa želucem: Aspirin može izazvati gorušicu, mučninu ili bol u želucu. Kod dužeg korišćenja povećava se rizik od nastanka čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu.
- Krvarenja: Produžena terapija može dovesti do varijacija u stolici, pojave crne stolice ili povraćanja sa primesama krvi, što ukazuje na krvarenje u digestivnom traktu. Takođe, mogu se javiti i modrice, krvarenje iz nosa ili, u retkim slučajevima, krvarenje u mozgu, a rizik raste sa godinama i dužinom tretmana.
- Alergijske reakcije: Neki ljudi su alergični na aspirin ili druge nesteroidne antiinflamatorne lekove, što može izazvati osip, oticanje ili pogoršanje astme. Osobe sa polipima nosa i astmom treba da budu posebno oprezne.
- Ostali efekti: Mogu se javiti glavobolja, vrtoglavica ili zujanje u ušima, iako su ovi neželjeni efekti češći kod primene viših doza. Produžena upotreba aspirina ponekad opterećuje bubrege i jetru, pa pacijenti sa bolestima ovih organa treba da imaju dodatne kontrole.
Zbog ovih rizika važno je da pacijent pre početka terapije obavesti lekara o postojanju čira, poremećaja zgrušavanja krvi ili lekovima koje već koristi.
Preporučuje se uzimanje aspirina uz obrok i sa dosta vode, kako bi se smanjila iritacija želuca.
U slučajevima kada se planira operacija, terapija se obično prekida najmanje nedelju dana ranije kako bi se smanjio rizik od krvarenja tokom zahvata.
Interakcije sa drugim lekovima
Aspirin može stupati u interakcije sa različitim lekovima i na taj način pojačati njihovo dejstvo, imati manju efikasnost ili povećati rizik od krvarenja.
U nastavku slede najznačajnije interakcije, te je posebno važno obratiti pažnju kada se uzimaju sledeći lekovi:
- Nesteroidni antiinflamatorni lekovi: Istovremeno uzimanje ibuprofena ili naproksena može smanjiti zaštitni efekat aspirina na srce i dodatno povećati rizik od krvarenja u digestivnom traktu. Kada se ovakvi lekovi ipak moraju kombinovati, savetuje se da se aspirin uzme najmanje dva sata ranije.
- Antikoagulansi: Varfarin, dabigatran, rivaroksaban i drugi lekovi koji utiču na zgrušavanje krvi u kombinaciji sa aspirinom znatno povećavaju rizik od krvarenja. Ovakva terapija zahteva strogi nadzor i redovne kontrole.
- Antidepresivi koji utiču na serotonin: Lekovi kao što su sertralin, paroksetin, fluvoksamin, citalopram, escitalopram, venlafaksin i duloksetin mogu blago povećati rizik od krvarenja. Kada se kombinuju sa aspirinom, taj rizik postaje izraženiji, pa je važno redovno pratiti stanje pacijenta tokom terapije.
- Kortikosteroidi: Dugotrajna upotreba kortikosteroida dodatno oštećuje sluzokožu želuca, pa kombinacija sa aspirinom povećava verovatnoću nastanka čira i krvarenja.
- Druge interakcije: Alkohol povećava iritaciju želuca i može doprineti razvoju čira. Metotreksat i pojedini drugi lekovi povremeno pojačavaju toksičnost aspirina. U trudnoći se veće doze aspirina uglavnom izbegavaju, osim u posebnim medicinskim situacijama, pa je obavezno prethodno savetovanje sa lekarom.
Zbog svih ovih mogućih interakcija, važno je da pacijent obavesti lekara o svim lekovima i suplementima koje korist.
Na ovaj način mogu se izbeći neželjene kombinacije, prilagoditi doze i obezbediti da aspirin bude bezbedan i efikasan deo terapije.
Prirodne alternative aspirinu
Određeni prirodni sastojci mogu doprineti zdravlju srca i krvnih sudova, ali nisu zamena za aspirin kada je on potreban i propisan od strane lekara.
Neke od prirodnih namirnica koje mogu pomoći u smanjenju rizika od komplikacija kardiovaskularnog bolesti uključuju:
- Beli luk: Može smanjiti grupisanje trombocita i povoljno delovati na elastičnost krvnih sudova.
- Đumbir: Deluje antiinflamatorno i može blago umanjiti sklonost krvi ka zgrušavanju.
- Kurkuma: Kurkumin u svežnoj kurkumi i kurkumi u prahu doprinosi smanjenju upale i ima umereno antikoagulantno dejstvo.
- Omega-3 masne kiseline: Omega-3 se nalazi u ribljem ulju, orasima, lanenom semenu i chia semenkama, a ovaj tip masti poboljšava lipidni profil i ima blago antiagregaciono dejstvo.
- Maslinovo ulje i orašasti plodovi: Mononezasićene masti i antioksidansi iz ove hrane doprinose zdravom krvnom pritisku i stabilnijem nivou holesterola.
- Zeleni čaj i crvena pomorandža: Bogati antioksidansima i korisni u regulisanju holesterola, ali deluju drugačije od aspirina.
Ove prirodne opcije imaju znatno slabiji efekat u odnosu na aspirin, pa mogu biti koristan dodatak zdravom načinu života, ali nisu zamena za lek kada je on neophodan.
Acetilsalicilna kiselina u hrani
Acetilsalicilna kiselina se u čistom obliku ne nalazi u namirnicama, već u obliku salicilata, jedinjenja iz iste grupe, koja su prirodno prisutna u određenim vrstama hrane.
Njihove količine su znatno niže u odnosu na terapeutske doze aspirina i ne mogu zameniti njegovo dejstvo, ali doprinose ukupnom unosu salicilata u organizam.
- Voće bogato salicilatima: Jabuke, grožđe, jagode, maline, borovnice, trešnje i suve šljive.
- Povrće: Paradajz, paprika, krastavac, spanać i tikvice.
- Začini i bilje: Kumin, origano, kurkuma, kari, timijan i nana.
- Napici: Zeleni čaj, biljni čajevi i sok od pomorandže.
Iako salicilati u hrani imaju antiinflamatorna svojstva, njihov efekat je blag.
Osobe osetljive na salicilate ili sa postojećim gastrointestinalnim problemima moraju obratiti dodatnu pažnju, dok za većinu ljudi ovi sastojci mogu biti deo uravnotežene ishrane bez posebnih ograničenja.
Zaključak
Aspirin zauzima važno mesto u savremenoj medicini jer, osim što ublažava bol i snižava temperaturu, ima jedinstvenu ulogu u prevenciji srčanog i moždanog udara.
Njegova sposobnost da trajno smanji aktivnost trombocita čini ga jednim od ključnih lekova u zaštiti kardiovaskularnog sistema, naročito kod osoba koje su već imale infarkt, anginu pektoris ili druge oblike aterosklerotske bolesti.
Iako svakodnevna mala doza može doneti značajne koristi, važno je naglasiti da aspirin nije univerzalan i da njegova primena mora biti pažljivo procenjena.
Promenjene smernice za primarnu prevenciju ukazuju da se aspirin više ne preporučuje rutinski zdravim osobama bez prethodnog kardiovaskularnog događaja, jer rizik od krvarenja može nadmašiti korist.
Najvažnije je da se odluka o uzimanju aspirina donosi individualno, uz nadzor lekara i procenu rizika, kako bi se obezbedila maksimalna zaštita srca i krvnih sudova uz što manji rizik od komplikacija i neželjenih efekata.
