Samoligirajuće proteze, koje se ponekad nazivaju i samoligirajuće bravice, za razliku od konvencionalnih fiksnih proteza ne koriste gumice koje drže žice za bravicu na zubu, već imaju ugrađen poseban mehanizam koji obavlja ovu ulogu.
Ovo donosi različite prednosti, kao što su potencijalno kraći ortodontski tretman, jednostavnije čišćenje, više komfora i bolji estetski efekat.
U ovom članku objasnićemo šta je samoligurajuća proteza, kada se može koristiti, koje su prednosti i mane ovog ortodontskog aparata, koja je cena samoligirajuće proteze i drugo.
Šta je samoligirajuća proteza?
Samoligirajući fiksni aparat, odnosno samoligirajuća proteza ponekad se naziva i samoligirajuće bravice, budući da je upravo u bravicama najveća razlika u odnosu na tradicionalne fiksne proteze.
Tradicionalne proteze koriste elastične vezice, gumice za protezu različitih boja koje se vide na protezi, i čija je uloga da drže žice za poravnavanje zuba.
Za razliku od njih, samoligirajuće proteze nemaju gumice, već se žice drže na mestu uz pomoć posebno dizajniranih kopči na bravicama.
Zahvaljujući ovom sistemu proteza je efikasnija i pomera zube bržim tempom.
Pored toga, samoligirajuće proteze ne zahtevaju zatezanje na svakih četiri do šest nedelja, kao što je to slučaj sa običnim, čeličnim fiksnim protezama.
Postoje dve vrste samoligirajućih proteza:
- Aktivne samoligirajuće proteze. Koriste mehanizam klizne opruge, primenjujući aktivnu silu kojom vrše pritisak na luk.
- Pasivne samoligirajuće proteze. Koriste jednostavan klizni mehanizam i ne pritiskaju lučnu žicu.
Obe vrste su veoma efikasne u ispravljanju zuba, a određeni pregledi i analize pokazuju da aktivne samoligirajuće proteze dovode do željenih rezultata nešto brže.
Iako i samoligirajuće proteze zahtevaju povremeno podešavanje od strane ortodonta, stomatologa specijalizovanog za rešavanje problema sa nepravilnim položajem zuba, potreba za podešavanjem je znatno ređa.
Samoligrajuće proteze mogu biti metalne i keramičke.
Keramičke proteze nešto su skuplje ali imaju bolje estetske karakteristike, što ih čini popularnim izborom.
Procedura
Iako samoligirajuće proteze i tradicionalne proteze imaju svoje razlike, početna faza koja podrazumeva pregled i planiranje terapije se ne razlikuje.
Tokom ove faze, stomatolog na osnovu kliničkog pregleda i ortopan snimka kreira plan ortodontske terapije.
Nakon toga se pristupa izradi i stavljanju fiksne proteze, što nije bolna procedura i obavlja se bez anestezije.
Koliko dugo se nosi samoligirajuća proteza?
Na trajanje ortodontske terapije samoligirajućom protezom pre svega utiče stanje zuba pacijenta.
Neki od problema koji se mogu rešiti ovom vrstom proteza uključuju nepravilan oblik zuba, regije pretrpane zubima, razmak između zuba ili nepravilan zagrižaj.
U najvećem broju slučajeva, samoligirajuća proteza se nosi između 12 i 24 meseci.
Nepravilnosti u zubnom nizu važno je lečiti kako bi se sprečila oštećenja okolnih zuba i komplikacije kao što je bol vilice, progenija, i druge.
Prednosti samoligirajućih proteza
Samoligirajuće proteze pružaju nekoliko prednosti u odnosu na tradicionalne, metalne fiksne proteze.
Potencijalno kraći period lečenja
Samoligirajuće proteze se često pominju kao brži ortodontski tretman u odnosu na tradicionalne proteze.
Ipak, studije koje su dostupne na ovu temu pokazuju različite rezultate.
Većina studija pokazala je da je efikasnost samoligirajućih proteza ista kao i tradicionalnih proteza, odnosno da je potrebno vreme nošenja fiksne proteze isto.
Jedna studija je pokazala da je tokom prva 4 meseca samoligirajuće proteze brže ispravljaju zube, no dugoročno rezultati su slični.
Ono što se kao zaključak može izvući, jeste da su aktivne samoligirajuće proteze efikasnije od pasivnih, i u svakom slučaju ne manje efikasne od tradicionalnih fiksnih proteza, u odnosu na koje imaju druge koristi o kojima će biti reči u nastavku.
Dužina nošenja proteze zavisi pre svega od stanja zuba i problema koje je potrebno ispraviti, i najčešće je neophodno nošenje u trajanju od 12 do 24 meseci.
Komfornije za nošenje
Samoligirajuće proteze su lagodnije za nošenje i prave manji pritisak na zube u odnosu na konvencionalne metalne fiksne proteze.
Zahvaljujući ovome one su komfornije za osobu koja nosi ovu vrstu proteza za ispravljanje zuba.
Ređe posete stomatologu
Kao i obične metalne, i samoligirajuće proteze zahtevaju povremeno podešavanje od strane stomatologa.
Ipak, za razliku od metalnih koje je neophodno zatezati svakih četiri do šest nedelja, samoligirajuće proteze zahtevaju znatno ređe posete stomatologu.
Osim toga, podešavanje samoligirajućih proteza je brže u odnosu na metalne, pa same posete ortodontu traju kraće.
Bolje estetske karakteristike
Samoligirajuće proteze ne koriste gumice, koje su obično najuočljiviji deo fiksnog ortodontskog aparata.
Ovo ih čini manje upadljivim i estetski prihvatljivijim rešenjem, što može biti veoma važan faktor pri izboru vrste proteze koja će biti ugrađena.
Lakše održavanje higijene
Zahvaljujući posebno dizajniranim bravicama i činjenici da nemaju gumice ostaci hrane se teže zadržavaju kod samoligirajućih proteza.
Samim tim, njih je jednostavnije održavati u odnosu na čelične proteze sa uobičajenim bravicama i gumicama.
Pravilno održavanje oralne higijene tokom ortodontskog lečenja je od velike važnosti budući da je tokom ovog perioda povećan rizik od nastanka karijesa i upalnih procesa.
Rizici
Kao i kod tradicionalnih proteza, i kod samoligirajućih proteza može doći do loma, odnosno pucanja i otkaza.
Pored toga, bravice na samoligirajućim protezama mogu da se zaglave, polome ili spontano otvore, što može zahtevati posetu ortodontu i produžiti ortodontsko lečenje.
Ukoliko dođe do problema sa bravicom, ortodont će je zatvoriti ili zameniti.
Sva oštećenja proteze neophodno je bez odlaganja popraviti, odnosno javiti se ortodonto odmah po uočavanju problema sa samoligirajućom protezom kako bi se izbeglo povređivanje i produžavanje lečenja.
Drugi rizici i neželjeni efekti kod ove vrste proteza slični su onima kod tradicionalnih proteza i uključuju:
- Blagu nelagodu tokom nošenja
- Mogućnost loma proteze usled konzumiranja tvrde ili lepljive hrane
- Formiranje belih fleka na zubima kao se plak ne uklanja redovno
- Razvoj karijesa usled neadekvatnog održavanja oralne higijene
Održavanje dobre oralne higijene tokom nošenja proteze je veoma važno, kao i praćenje drugih smernica dobijenih od stomatologa.
Redovnim pranjem zuba, dva puta dnevno u trajanju od najmanje dva minuta, korišćenjem paste za zube sa fluorom efikasno se uklanja zubni plak, koji je glavni uzrok problema povezanih sa oralnim zdravljem.
Oralni problemi koje neadekvatna higijena usta i zuba može izazvati uključuju pojavu karijesa, gingivitisa ili zubnog kamenca.
Budući da je osobama sa protezom otežano čišćenje zuba, korišćenje interdentalnih četkica ili zubnog konca, kao i posebnih aparata za pranje zuba mlazom vode, odnosno irigatora za zube, može u velikoj meri pomoći da se uklone ostaci hrane i plak sa teško dostupnih područja.
Ograničavanjem konzumacije izuzetno tvrde hrane, ali i lepljive hrane koja može da povuče protezu smanjuje se rizik od oštećivanja ili loma proteze.
Pored toga, neoophodno je izbegavati ponašanja kao što su grickanje noktiju ili leda, otvaranje flaša zubima i slično, kako se proteza ne bi ugrozila.
Na kraju, ukoliko se pacijent bavi kontaktnim sportovima ili pati od bruksizma, korišćenje zaštitnih guma za zube može biti od koristi.
Cena
Nešto viša cena samoligirajućih proteza u odnosu na klasične praktično je najveća mana ove vrste proteza.
Cena samoligirajuće proteze varira u zavisnosti od nekoliko faktora, kao što su ordinacija i grad u kojoj se ugrađuje, kao i materijal od kog je izrađena.
Prema našem istražuvanju, uobičajene cene samoligirajuće proteze iznose:
| Materijal | Cena |
|---|---|
| Metalna samoligirajuća proteza | 700 do 900 evra |
| Keremička (estetska) samoligirajuća proteza | 900 do 1,100 evra |
Poređenja radi, tradicionalna fiksna proteza košta između 600 i 800 evra.
Ko je kandidat za ugradnju samoligirajuće proteze?
Samoligirajuće proteze su dostupne većini pacijenata kod kojih je neophodno obaviti ispravljanje zuba, odnosno ortodontsko lečenje.
U nekim slučajevima, ortodont u zavisnosti od stanja zuba i stepena nepravilnosti može preporučiti nošenje tradicionalne proteze radi veće efikasnosti lečenja.
Na osnovu pregleda i snimka zuba, ortodont će utvrditi da li je osoba kandidat za nošenje ove vrste proteza ili ne.
Alternativni tretman u nekim slučajevima može biti nošenje folija za ispravljanje zuba.
One mogu biti naročito dobar izbor kod manjih nepravilnosti ili u slučaju potrebe za ispravljanjem jednog zuba.
Osim toga, klasične proteze su jeftinije, što može biti važan faktor pri donošenju odluke.
Zaključak
Samoligirajuće proteze koriste posebnu vrstu bravica za držanje luka na mestu, i za razliku od tradicionalnih proteza ne koriste gumice.
Prednosti ove vrste proteza uključuju potencijalno kraće trajanje lečenja, ređe i kraće posete stomatologu radi podešavanja, manje nelagode tokom nošenja i jednostavnije održavanje.
Osnovna mana samoligirajućih proteza jeste nešto viša cena u odnosu na tradicionalne proteze.
Odluku o najboljem izboru vrste fiksne proteze pacijent donosi u saradnji sa ortodontom, koji će proceniti stanje zuba na osnovu pregleda zuba i RTG snimka.
