Moringa je drvenasta biljka poreklom iz tropskih i suptropskih predela, koja se često smatra superhranom zahvaljujući obilju proteina, vitamina, minerala, antioksidanasa, kao i potencijalnih zdravstvenih koristi.
Moringa oleifera, kako glasi pun botanički naziv, specifična je po tome što se svi njeni delovi, odnosno listovi, seme, kora, koren i cvetovi, smatraju lekovitim.
Ova biljka se danas najčešće koristi kao suplement, a ne u gastronomske svrhe, i dostupna je u obliku praha ili tableta, a koristi se za jačanje imuniteta, poboljšanje varenja i podršku kardiovaskularnom sistemu.
U ovom članku objasnićemo šta je i kako se koristi moringa, na koje načine može unaprediti zdravlje, ali i koje su moguće nuspojave.
Šta je moringa
Moringa oleifera je drvenasta biljka, poreklom iz pojedinih tropskih i suptropskih predela, a veruje se da poreklo vodi iz Indije.
Danas se moringa koristi pre svega kao dodatak ishrani, zahvaljujući činjenici da je izuzetno bogata hranljivim materijama i različitim supstancama koje mogu imati pozitivne efekte na zdravlje čoveka.
Najčešće se koristi lišće moringe, koje se koristi sveže, sušeno ili u prahu, ali i drugi delovi biljke, odnosno mahune, seme i cvetovi nalaze primenu u različitim preparatima.
Moringa sadrži brojne esencijalne nutrijente, uključujući:
- Vitamin A
- Vitamini B1, B2 i B3
- Vitamin C
- Kalcijum
- Kalijum
- Gvožđe
- Magnezijum
- Fosfor
Lišće moringe, naročito kada se osuši i samelje u prah, ima visok procenat proteina i veoma malo masti, a prirodno ne sadrži holesterol.
Pored toga, moringa sadrži polifenole i druge antioksidanse, što doprinosi smanjenju oksidativnog stresa i zaštiti ćelija od slobodnih radikala.
Moringa se danas najčešće koristi u obliku praha, tableta ili kapsula.
Zdravstvene koristi
Moringa može pružiti brojne zdravstvene koristi, uključujući podršku imunološkom sistemu, regulaciju šećera u krvi, zaštitu srca i krvnih sudova, kao i potencijalne antiinflamatorne i antioksidativne efekte.
U nastavku slede neke od koristi moringe.
Regulisanje dijabetesa
Moringa sadrži komponente koje mogu povećati osetljivost na insulin, što je posebno važno kod osoba sa dijabetesom ili insulinskom rezistencijom.
Studije, iako ograničene, pokazale su da moringa može biti od koristi u regulaciji nivoa glukoze kod osoba sa predijabetesom ili blagim oblicima dijabetesa tip 2.
S druge strane, neke analize ukazuju na to da su efekti blagi, i da se reakcija u velikoj meri razlikuje među pacijentima.
Samim tim, moringa se ne može smatrati zamenom za prepisanu terapiju, ali možda može biti dodatni prirodni način za smanjenje šećera u krvi.
Unapređenje kardiovaskularnog zdravlja
Studije ukazuju na to da kombinacija antioksidativnih i protivupalnih supstanci u moringi može pomoći u očuvanju elastičnosti krvnih sudova i smanjenju taloženja masnoća.
Kvercerin, koji se nalazi u listovima moringe, povezan je sa smanjenjem lošeg i ukupnog holesterola i smanjenjem inflamatornih procesa, koji su od velike važnosti za razvoj ateroskleroze.
Ipak, da bi se doneli definitivni zaključci, neophodno je više velikih kliničkih studija.
Zahvaljujući visokom sadržaju antioksidanasa i jedinjenja koja imaju pozitivan efekat na krvne sudove, redovno uzimanje moringe može biti korisno za postizanje i održavanje normalnog krvnog pritiska.
Pojedine manje studije obavljene na ljudima, ukazuju na privremeno i blago sniženje pritiska pri redovnom konzumiranju moringe, što može biti posebno korisno kod osoba koje pate od hipertenzije.
Prevencija i potencijalno lečenje kancera
Moringa sadrži različita aktivna jedinjenja koja mogu pomoći u suzbijanju rasta ćelija kancera.
Određene studije sugerišu da listovi, kora i drugi delovi biljke imaju sposobnost da izazovu smrt određenih tipova malignih ćelija, posebno kada je reč o karcinomu dojke, jetre i debelog creva.
Ipak, treba imati u vidu da je većina studija obavljena u epruvetama ili na životinjama, pa nije definitivno utvrđen efekat uzimanja moringe kod ljudi.
Zaštita i nega kože i kose
Laboratorijske analize pokazuju da ekstrakti iz moringe mogu doprineti bržem zarastanju rana na koži, verovatno zahvaljujući snažnim antioksidativnim i protivupalnim komponentama.
Ove supstance štite kožu od oksidativnog stresa, čime se ubrzava regeneracija tkiva, a neka istraživanja takođe dovode u vezu ulje iz semenki moringe sa koristima za zdravlje za kose.
Kao i u prethodnim slučajevima, neophodno je opsežnije istraživanje pre donošenja opšteprihvaćenih zaključaka.
Pomoć kod masne jetre
Istraživanja ukazuju na to da moringa može biti korisna u slučajevima nealkoholne masne bolesti jetre.
Preliminarni podaci pokazuju da određeni sastojci iz moringe mogu smanjiti nakupljanje masnoće i povećati aktivnost enzima koji razgrađuju lipide.
Iako studije nisu obavljene na ljudima, rezultati su obećavajući i deluje da moringa može pomoći u prevenciji komplikacija i razvoja ozbiljnijih stanja, poput fibroze ili ciroze jetre.
Smanjenje stomačnih tegoba i simptoma trovanja hranom
Moringa može olakšati određene tegobe sa varenjem, kao što su zatvor ili prekomerno lučenje želudačne kiseline.
Iako može pomoći kod zatvora, efekti su značajno blaži u odnosu na upotrebu laksativa ili nekih drugih prirodnih napitaka protiv zatvora.
Slična situacija odnosi se i na smanjenje prekomerne kiseline, gde iako može pružiti blage koristi, ne može zameniti terapiju H2 blokatorima, kao što je famotidin, ili inhibitorima protonske pumpe, poput Nolpaze i Controloca.
Studije na životinjama pokazuju da lišće moringe može delovati preventivno kod nastanka čira na želucu i čira na dvanaestopalačnom crevu, ali i da može smanjiti rizik od određenih oblika kolorektalnih promena.
Pojedini markeri takođe ukazuju na moguće ublažavanje inflamatornih procesa u digestivnom sistemu, što može biti korisno kod inflamatornih bolesti creva, poput Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa.
Novija istraživanja takođe pokazuju da moringa sadrži sastojke koji mogu inhibirati rast određenih bakterija koje izazivaju trovanje hranom, poput Staphylococcus aureus i Escherichia coli.
Prevencija reumatoidnog artritisa
Istraživanja na životinjama ukazuju da bi moringa mogla imati protivupalni efekat koji smanjuje ili odlaže razvoj reumatoidnog artritisa.
Ukoliko se takav efekat potvrdi kroz klinička ispitivanja na ljudima, moringa bi potencijalno mogla postati važan dodatak postojećim metodama lečenja.
U međuvremenu, osobama s reumatoidnim artritisom i dalje se preporučuje proveren medicinski pristup, koji podrazumeva upotrebu lekova za kontrolu upale i bola i fizikalnu terapiju, dok se moringa može koristiti kao dopuna.
Poboljšanje zdravlja očiju
Moringa sadrži beta-karoten i neke druge antioksidanse koji su neophodni za očuvanje zdravlja retine i sprečavanje progresivnih oštećenja oka, poput makularne degeneracije ili katarakte.
Istraživanja su i dalje u ranoj fazi, ali izvesno je da unos namirnica bogatih vitaminom A može pomoći u održavanju zdravlja očiju.
Pored moringe, dobri izvori su i šargarepa, bundeva, batat, tunjevina, spanać, dinja, grejpfrut, brokoli i crvene paprike.
Prevencija anemije
U narodnoj medicini mnogih zemalja moringa se koristi za prevenciju ili lečenje anemije, zahvaljujući činjenici da je u pitanju namirnica bogata gvožđem i vitaminima neophodnim za stvaranje crvenih krvnih zrnaca.
Pored toga, podaci ukazuju da moringa može biti korisna i kod srpaste anemije, budući da ima antioksidativna svojstva i mogućnost da veže višak gvožđa.
Ipak, ove potencijalne koristi do sada su uglavnom dokazane samo u epruvetama ili na životinjama.
Iskustva
Pored istraživanja i naučnih radova, mnogi ljudi danas dele svoja iskustva s uvođenjem moringe u svakodnevnu ishranu ili kroz suplemente.
Iskustva su veoma individualna, i kao što je očekivano mogu značajno da se razlikuju.
Ipak, najčešće se pominju sledeće koristi:
- Poboljšana energija i smanjena tromost: Mnogi navode da im dodatak moringinog praha u smutije ili slične napicima daje osećaj budnosti i manje pospanosti. Ovaj efekat se može pripisati unapređenom unosu vitamina, minerala i drugih nutrijenata, naročito kada su ranije ishrana i unos mikronutrijenata bili nedovoljni.
- Poboljšanje stanja kod anemije: Budući da moringa sadrži značajne količine gvožđa, neki koji su imali problem s blagim deficitom gvožđa primećuju poboljšanje kroz nekoliko nedelja redovne konzumacije.
- Regulacija varenja: Pojedini korisnici moringu vide kao pomoć pri redovnijem pražnjenju creva, s obzirom na vlakna i fitonutrijente koji se nelaze u prahu moringe.
- Smanjenje simptoma upale: Neki ljudi s blagim upalnim procesima koji zahvataju zglobove ili kožu prijavljuju olakšanje tegoba kada redovno konzumiraju moringu. Ipak, treba naglasiti da ovo nisu klinički dokazi, već lični utisak, te da ozbiljna inflamatorna stanja zahtevaju medicinsko praćenje.
Među osobama koje su uzimale moringu često se može čuti ima i onih koji nisu primetili veće razlike ili su imali blage gastrointestinalne smetnje u prvim danima upotrebe moringinog praha.
U većini slučajeva, te reakcije su prolazne i povezane sa navikavanjem organizma na nove namirnice.
Kako se koristi moringa?
Moringu je moguće uvesti u ishranu na nekoliko načina, a prah od osušenog lišća moringe ili kapsule su dva najčešće korišćena oblika.
Neki od načina upotrebe moringe uključuju:
- Dodavanje u smutije, kaše i voćne sokove: Jedan od najjednostavnijih načina uključivanja moringe je dodavanje kašičice praha u smuti, ovsenu kašu, puding od chia semenki ili voćni sok.
- Posipanje preko salata ili supe: Mešanjem praha moringe sa maslinovim uljem ili limunovim sokom može se dobiti preliv za salatu, ili se prah može posuti preko potaža i krem čorbi. Prah je najbolje dodati nakon serviranja, kako se ne bi uništile hranjive materije koje nisu otporne na visoke temperature.
- Kapsule i tablete: Moringa ima gorkast ukus, pa su kapsule i tablete popularan izbor među ljudima koji žele da ga izbegnu, ali i jednostavno doziranje.
Iako je reč o nutritivno bogatoj namirnici, svaki organizam različito reaguje, i sa konzumacijom moringe treba biti umeren, posebno na početku korišćenja.
Preporučuje se unos od jedne do dve kašičice dnevno, uz pažljivo praćenje reakcije organizma u slučaju većih doza.
Moguće nuspojave
Moringa se uglavnom smatra bezbednom za većinu ljudi i ne izaziva nuspojave kada se koristi umereno. Alergijske reakcije su retke, ali moguće.
Kod nekih ljudi se mogu javiti blaga mučnina, dijareja ili nadutost stomaka na početku korišćenja, naročito ako se odmah krene s velikim dozama.
Kako bi se ovo izbeglo, najbolje je moringu uvoditi postepeno. Na primer, jedna kašičica moringe u prahu dnevno tokom prvih nedelja upotrebe, nakon čega se doza može postepeno povećavati.
U slučaju moringe u kapsulama i prahu, neophodno je pratiti uputstva proizvođača.
Trenutno nema dovoljno kliničkih studija koje bi garantovale apsolutnu bezbednost tokom trudnoće i dojenja, iako se lišće moringe tradicionalno koristi tokom trudnoće u nekim kulturama.
Trudnice i dojilje trebalo bi da se pre uvođenja moringe u ishranu konsultuju sa lekarom.
Pored toga, moringa može stupiti u interakciju sa određenim lekovima za dijabetes i hipertenziju, pa je neophodna konsultacija sa lekarom u slučaju uzimanja terapije kod ovih stanja.
Saveti za kupovinu i izbor najboljeg proizvoda
S obzirom na rastuću popularnost, na tržištu je dostupan veliki broj različitih proizvoda koji sadrže moringu, pa je izbor često izazovan.
Prilikom odabira moringe, trebalo bi obratiti pažnju na dostupne sertifikate nezavisnih institucija koji govore o kvalitetu i čistoći proizvoda.
Organski proizvodi, i sertifikati kao što su GMP, smanjuju rizik od prisustva teških metala, pesticida i drugih zagađivača.
Takođe, prilikom kupovine praha moringe treba obratiti pažnju na način na koji se on čuva.
Prah moringe treba da se čuva na suvom i hladnom mestu, u hermetički zatvorenoj ambalaži, kako bi se sprečio gubitak nutrijenata i užegnuće.
Kapsule ili tablete obično imaju nešto duži rok, ali i dalje treba pratiti deklarisane rokove.
Zaključak
Moringa je bogata hranljivim materijama i bioaktivnim jedinjenjima koja mogu imati brojne zdravstvene koristi, uključujući podršku imunološkom sistemu, regulaciju šećera u krvi, zaštitu srca i krvnih sudova, kao i potencijalne antiinflamatorne i antioksidativne efekte.
Iako postoje naučni dokazi koji ukazuju na njene pozitivne efekte, potrebna su dalja istraživanja kako bi se utvrdili tačni mehanizmi delovanja i optimalne doze.
Kao dodatak ishrani, moringa može biti korisna, ali se ne sme smatrati zamenskom terapijom kod ozbiljnih medicinskih stanja.
Uvođenje moringe treba da bude postepeno, uz praćenje reakcija organizma, a posebnu pažnju treba obratiti na moguće interakcije s lekovima, kao i na kvalitet proizvoda.
Trudnice, dojilje i osobe s određenim zdravstvenim problemima treba da se konsultuju sa lekarom pre uvođenja moringe u svakodnevnu rutinu.
