Svrab jezika i gornjeg nepca je neprijatan simptom koji može da se javi iz više razloga.
Najčešće je povezan sa blagim i prolaznim stanjima poput alergijskih reakcija ili lokalne iritacije sluzokože usne duplje.
Ipak, ponekad uzrok može biti infekcija ili određeno sistemsko stanje koje zahteva pažnju.
U ovom članku objasnićemo koji su najčešći uzroci svraba u predelu jezika i nepca, koji prateći simptomi se mogu javiti, kao i koji su načini dijagnostike i lečenja.
Uzroci
Svrab u ustima, posebno jezika i nepca, može nastati usled različitih faktora.
Najčešći uzrok su alergije, koje često izazivaju ovakvu reakciju sluzokože, a pored alergija, određene infekcije u usnoj duplji mogu dovesti do svraba, kao i direktna iritacija od hrane, hemikalija ili povreda.
Takođe, hormonske promene i neka opšta zdravstvena stanja mogu prouzrokovati promene na sluzokoži usta koje dovode do svraba.
U nastavku slede najčešći uzroci svraba jezika i nepca.
Alergije
Alergijske reakcije predstavljaju jedan od najčešćih uzroka svraba u predelu jezika i gornjeg nepca.
Tokom alergije dolazi do reakcije imunog sistema na inače bezopasne supstance, što može izazvati upalu i osećaj svraba na sluzokožama.
Sezonski alergijski rinitis, odnosno polenska alergija je čest primer, kada dolazi do svraba nepca, nosa i čak ušnih kanala, uz kijanje, curenje nosa i suzenje očiju u sezoni polena.
Pored polena, alergije na hranu ili na supstance iz okoline, kao što su prašina, grinje ili životinjska dlaka, takođe mogu ispoljiti simptome u usnoj duplji.
Kod nekih ljudi javljaju se i kontaktne alergije na sastojke proizvoda za oralnu higijenu, poput paste za zube ili tečnosti za ispiranje usta, što može izazvati alergijsku reakciju na jeziku ili desnima.
Alergijske reakcije mogu biti lokalizovane samo na usnu duplju ili deo šire sistemske reakcije organizma.
Poseban oblik alergijske reakcije, koji se ispoljava lokalno u ustima, poznat je kao oralni alergijski sindrom.
Oralni alergijski sindrom
Oralni alergijski sindrom je oblik alergije koji nastaje usled unakrsne reakcije između polena i proteina u svežem voću, povrću ili orašastim plodovima.
Ovaj sindrom se najčešće javlja kod osoba koje pate od polenskih alergija, kada imuni sistem greškom prepoznaje određene proteine iz hrane kao da su polen na koji je osoba alergična.
Kao posledica toga, ubrzo nakon konzumiranja sirovog voća ili povrća dolazi do svraba ili peckanja jezika, usana ili nepca.
Simptomi se obično pojavljuju nekoliko minuta posle kontakta sa hranom i uključuju intenzivan svrab, peckanje ili blago oticanje usana, jezika, nepca ili ždrela.
Srećom, ove reakcije su uglavnom blage i ograničene na područje usne duplje, budući da stomačna kiselina brzo razgradi proteine koji izazivaju reakciju, sprečavajući tako širenje simptoma.
Oralni alergijski sindrom je prepoznat kao najčešći oblik alergije na hranu kod odraslih, ali ujedno i relativno bezopasna pojava koja prolazi spontano.
Infekcije
Različite infekcije u usnoj šupljini mogu izazvati iritaciju i svrab sluzokože.
Najčešće se javlja oralna kandidijaza, gljivična infekcija uzrokovana prekomernim razmnožavanjem gljivice Candida albicans.
Kandidijaza se češće javlja kod osoba sa oslabljenim imunitetom, dijabetičara, osoba koje koriste kortikosteroide ili nakon duže upotrebe antibiotika.
Ona može zahvatiti jezik, unutrašnjost obraza, nepce i krajnike, a pored svraba ili peckanja, karakteristični simptomi su bele naslage nalik grudvicama sira, crvenilo ispod ovih naslaga, neprijatan ukus u ustima i ponekad otežano gutanje.
Jezik može boleti ili biti osetljiv, a kod težih infekcija često se javljaju i ispucali uglovi usana. Svrab ponekad nije dominantan simptom kod oralne kandidijaze, već su osnovne tegobe peckenje ili bol.
Osim gljivičnih, i druge infekcije mogu biti uzrok.
Virusne infekcije u ustima obično izazivaju lezije, kao što su mehurići ili afte, koje više bole nego što svrbe, i jedan su od uzroka promena na gornjem nepcu.
Na primer, infekcija herpes simplex virusom dovodi do pojave bolnih plikova na usnama ili oko usta, takozvane groznice ili herpesa na usni, a pre izbijanja tih plikova može se osetiti peckanje ili svrab na mestu buduće promene.
Bakterijske infekcije u usnoj šupljini ređe uzrokuju svrab, već češće dovodi do bola, otoka i crvenila.
Streptokokna infekcija grla manifestuje se jakim bolom u grlu, temperaturom i opštim lošim stanjem, ali ne i svrabom.
Ipak, indirektno, hronične bakterijske upale sinusa ili krajnika mogu dovesti do stalnog curenja sekreta i iritacije ždrela, što ponekad pacijenti opisuju kao svrab ili potrebu da se grlo stalno pročisti.
Iritansi i hemijski uzroci
Svrab nepca i jezika može se javiti usled direktne iritacije različitim supstancama ili fizičkim faktorima.
Sluzokoža usta je osetljiva, te određena hrana i pića mogu izazvati trenutan osećaj pečenja ili naknadni svrab.
Na primer, vrlo začinjena ili ljuta hrana izaziva intenzivnu stimulaciju receptora, što može dovesti ne samo do pečenja nego i do refleksnog svraba ili trnjenja jezika.
Kisela hrana i napici mogu nadražiti sluzokožu i izazvati privremeni svrab ili osećaj žarenja na nepcu.
Takođe, izuzetno vruća hrana ili napitak mogu opeći nepce ili jezik, a posle opekotine, kada tkivo počne da zarasta, često se javlja svrab kao deo procesa zarastanja, slično kao što koža svrbi tokom zarastanja rana.
Pored hrane i temperature, razni hemijski proizvodi mogu uzrokovati iritaciju.
Jaki alkoholni napici ili tečnosti za ispiranje usta sa visokim procentom alkohola isušuju i nadražuju sluzokožu, što može dovesti do svraba.
Sastojci u pastama za zube, kao što je natrijum-lauril-sulfat, kod osetljivih osoba mogu da nadraže unutrašnjost usta ili čak dovedu do sitnih ranica, što se manifestuje peckanjem i svrabom.
Intenzivni aromati, kao što su mentol ili cimet u prerađenim proizvodima, kod nekih ljudi stvaraju osećaj golicanja ili svraba u grlu i nepcu, posebno ako su korišćeni u većoj količini.
Pored toga, ne treba zanemariti ni mehaničke iritanse.
Gruba, tvrda ili oštra hrana, poput čipsa ili prepečenog hleba s tvrdim korama, može izgrebati nepce ili jezik i ostaviti sitne ogrebotine koje kasnije svrbe dok zarastaju.
Nošenje neodgovarajućih zubnih proteza ili proteza za ispravljanje zuba može dovesti do hronične iritacije jezika i obraza, što se pre svega ispoljava bolom ili ranicama, ali se može javiti i svrab oko nadraženog mesta.
Takođe, pušenje je značajan iritans, budući da dim cigarete sadrži vruće čestice i hemikalije koje iritiraju nepce i ždrelo, dok hronično pušenje isušuje usta i slabi lokalnu mukoznu barijeru.
Pušači često imaju osećaj suvoće i grebanja u ustima i grlu, a sličan efekat sušenja i iritacije ima i alkohol kada se često konzumira.
Hormonske promene i sistemska stanja
Promene u nivou hormona i pojedina opšta zdravstvena stanja mogu se reflektovati kroz simptome u usnoj duplji, uključujući svrab ili peckanje jezika i gornjeg nepca.
Hormonske promene tokom određenih perioda života mogu uticati na stanje sluznice usne duplje.
Tokom puberteta i trudnoće, usled fluktuacije hormona, može doći do pojačanog protoka krvi u desnima i promena u sastavu pljuvačke, što nekada dovodi do osetljivosti ili iritacije u ustima.
Trudnice su sklone i trudničkom gingivitisu, upale desni kao posledica promene hormona, iako on uglavnom izaziva krvarenje desni, a ne svrab jezika.
Menstrualni ciklus kod nekih žena takođe donosi prolazne promene ukusa i osećaja u ustima pred određene faze ciklusa.
Najizraženije hormonske promene dešavaju se u menopauzi, kada opadanje nivoa estrogena može dovesti do suvoće usta i većeg rizika za osećaj nelagodnosti.
Mnoge žene u menopauzi prijavljuju sindrom pečenja usta, stanje kod koga se oseća hronično peckanje i svrab jezika, usana i sluzokože obraza, bez vidljivih promena.
Smatra se da hormonalni disbalans i promene u nervnoj provodljivosti doprinose ovom sindromu.
Pored hormona, razna sistemska oboljenja i stanja u organizmu mogu biti skriveni uzrok problema u ustima.
Dijabetes i slabija cirkulacija kod neadekvatno kontrolisanog dijabetesa stvaraju uslove za češće infekcije poput oralne kandidijaze, ali i uzrokuju suvoću usta, što može dovesti do osećaja svraba ili pečenja na nepcu i jeziku.
Takođe, dijabetičari mogu imati oštećenje perifernih nerava koje ponekad izaziva i senzacije u ustima, što rezultira neobičnim osećajima poput bockanja ili svraba.
Nedostatak određenih vitamina i minerala može dovesti do promena na jeziku i nepcu.
Na primer, deficit vitamina B12 ili folne kiseline često uzrokuje upalu jezika, kada jezik postaje gladak, crven, bolan ili sa osećajem pečenja, ali u nekim slučajevima može se javiti i svrab ili neprijatno golicanje.
Slično tome, nedostatak gvožđa povezuje se sa sindromom pečenja usta i atrofičnim promenama sluzokože, što može biti praćeno svrbom.
Autoimuna stanja poput Sjogrenovog sindroma dovode do toga da imuni sistem napada pljuvačne žlezde, što rezultuje ekstremnom suvoćom usta, što dovodi do osećaja peska ili svraba u ustima.
Oralni lihen planus je hronično zapaljensko stanje usne sluznice autoimunog karaktera, koje se manifestuje beličastim mrežastim promenama ili crvenim područjima u ustima, i iako češće izaziva pečenje i bol, povremeno se može javiti i svrab, naročito pre pojave promena.
Na kraju, stres i neurološki poremećaji mogu uticati na senzacije u ustima.
Hronična anksioznost ili depresija ponekad su povezane sa ovakvim senzacijama, jer su nervni putevi bola i osećaja modulirani psihološkim stanjem.
Prateći simptomi
Svrab jezika i nepca često nije jedini simptom već se, u zavisnosti od uzroka, mogu se javiti i drugi znaci koji prate ovo stanje.
Neki od uobičajenih pratećih simptoma su, prema uzroku svraba jezika i nepca:
- Alergije: Osim svraba u ustima, česte su kijavica i curenje iz nosa, svrab očiju i ušnih kanala, suzenje očiju, kao i crvenilo oko očiju. Kod oralnog alergijskog sindroma može se javiti i blago oticanje usana ili jezika, osećaj grebanja u ždrelu, pa čak i blago utrnuće usana. U sistemskim alergijskim reakcijama, mogu se pojaviti koprivnjača ili osip, ali i gušenje ili stezanje u grlu u težim slučajevima.
- Infekcije: Gljivična infekcija kandidom ispoljava se beličastim naslagama na jeziku, nepcu ili unutrašnjosti obraza, crvenilom ispod tih naslaga, neprijatnim ukusom u ustima i mogućim peckanjem ili bolom prilikom jela. Kod težih slučajeva, moguće je i blago krvarenje sluzokože na dodir. Virusne infekcije u ustima prate sitni bolni mehurići ili ranice, dok se pre njihove pojave može se osetiti peckanje ili svrab na mestu gde će izbiti. Ukoliko je prisutna prehlada ili upala grla, svrab nepca praćen je bolom u grlu, kašljem, promuklošću ili povišenom telesnom temperaturom. Bakterijske infekcije, kada zahvate usnu duplju ili grlo, obično izazivaju jače bolove, gnojni sekret, crvene otečene tonzile i uvećane limfne čvorove na vratu, češće nego svrab.
- Iritacije: Kada je sluzokoža izložena iritansima, prateći simptom može biti vidljivo crvenilo ili osećaj pečenja u ustima. Nakon konzumacije vrlo začinjene ili vrele hrane, često ostaje osetljivost na jeziku, dok u slučaju suvih usta, može se javiti osećaj lepljive ili guste pljuvačke, žeđ i blago grebanje i svrab nepca. Kod mehaničkih iritacija, poput ogrebotina od oštre hrane ili trenja od proteze, može se uočiti mala ranica ili otok na tom mestu, uz nelagodu i svrab u okolini.
- Hormonske i sistemske promene: Nedostaci vitamina poput B12 ili gvožđa manifestuju se često upaljenim, glatkim i crvenim jezikom, koji peče, boli i može svrbeti. Osobe sa anemijom sklonije su pojavi ranica u uglovima usana i opštem umoru. Kod dijabetesa, zbog suvoće, česta je žeđ i učestalo mokrenje, a u ustima sklonost infekcijama. Žene u menopauzi, pored peckanja u ustima, mogu imati i valunge, promene raspoloženja i nesanicu. Autoimuni Sjogrenov sindrom prate izrazito suve oči i suva usta, pa se uz svrab jezika javlja i otežano gutanje suvih namirnica, učestala upala desni ili karijes zbog manjka pljuvačke.
Pomenuti prateći simptomi mogu pomoći u prepoznavanju uzroka svraba u ustima, te olakšati i ubrzati lečenje.
Dijagnostika
Postavljanje dijagnoze počinje razgovorom s pacijentom i pregledom usne duplje.
Lekar uzima anamnezu, procenjuje povezanost simptoma s hranom, sezonom, lekovima ili navikama, i beleži prateće tegobe.
Pregled uključuje posmatranje jezika, nepca i grla, a po potrebi se uzimaju brisevi na infekcije.
Kod sumnje na alergije, sprovode se kožni testovi ili analize krvi na IgE antitela, dok se dijagnoza za oralni alergijski sindrom često postavlja na osnovu istorije simptoma.
U slučajevima kada postoji sumnja na nutritivne nedostatke ili sistemske poremećaje, rade se laboratorijski testovi po preporuci lekara.
Lečenje i ublažavanje tegoba
Lečenje svraba jezika i nepca zavisi od uzroka koji ga je izazvao.
U mnogim slučajevima dovoljne su jednostavne kućne mere kako bi se tegobe smirile i sluzokoža oporavila.
Kod ozbiljnijih ili upornijih stanja, neophodni su medicinski tretmani, bilo lekovima ili specifičnim terapijskim postupcima.
U nastavku slede samostalni načini lečenja, kao i medicinski tretmani koji se primenjuju kada je to potrebno.
Kućne mere
Ublažavanje svraba jezika i nepca kod kuće podrazumeva izbegavanje hrane, pića i proizvoda koji izazivaju tegobe, kao i upotrebu blažih proizvoda za oralnu higijenu.
Preporučuje se redovno ispiranje usta mlakom slanom vodom ili sodom bikarbonom, održavanje dobre oralne higijene i hidratacija.
Kod blagih alergijskih reakcija korisno je isprati usta odmah nakon konzumacije hrane koja izaziva tegobe i po potrebi koristiti blage antihistaminike.
Takođe, treba izbegavati vruću, kiselu i začinjenu hranu, pušenje i alkohol tokom trajanja simptoma.
Ove jednostavne kućne mere često su dovoljne da se stanje popravi u roku od nekoliko dana.
Najvažnije je zaštititi sluzokožu usta od dalje iritacije, održavati strogu higijenu usta i adakvatno se hidrirati, kako bi se organizmu dala prilika da zaleči eventualne mikropovrede ili se izbori sa blažom infekcijom.
Ako se simptomi uprkos ovakvom pristupu nastave ili pogoršaju, treba se javiti lekaru radi postavljanja dijagnoze i lečenja.
Medicinski tretmani
Kada svrab jezika i nepca ne prolazi spontano ili je praćen drugim simptomima, primenjuju se različiti lekovi u zavisnosti od uzroka.
Alergije se najčešće leče antihistaminicima, poput bilastina ili levocetirizina, a u jačim slučajevima i kortikosteroidima, lokalno ili u tabletama.
U slučajevima kada je uzrok gljivična infekcija, koriste se antifungalni preparati poput nistatina ili flukonazola, dok se bakterijske infekcije leče antibioticima, poput penicilina ili amoksicilina.
Kada su simptomi posledica nutritivnih nedostataka ili hroničnih bolesti, terapija se usmerava na osnovni poremećaj.
Na primer, lekar može propisati suplemente vitamina B12 ili gvožđa, ili lekove koji poboljšavaju funkciju pljuvačnih žlezda.
No lekove ne treba uzimati samoinicijativno, već isključivo kada i kako su propisani od strane lekara.
Neracionalna i nepravilna upotreba lekova i preparata, uključujući i biljne preparate, ponekad može dodatno pogoršati stanje u ustima ili odložiti izlečenje.
Kada se obratiti lekaru
Blaži slučajevi svraba jezika i nepca obično prolaze uz kućne mere i eliminaciju okidača.
Međutim, postoje situacije u kojima je važno potražiti lekarsku pomoć, kao što su:
- Teški simptomi alergije
- Uporni ili pogoršavajući simptomi
- Vidljive promene u ustima
- Sistemski simptomi
- Sumnja na ozbiljnije stanje
Obraćanje lekaru na vreme može sprečiti da se razvije potencijalno ozbiljan problem i jave komplikacije.
Na primer, uporna kandidijaza može biti prvi znak dijabetesa ili oslabljenog imuniteta, dok alergijski simptomi u ustima mogu prethoditi težoj reakciji pri sledećem izlaganju.
Pored toga, iako retko, bele lezije u ustima ponekad zahtevaju biopsiju kako bi se isključile prekancerozne promene.
Zaključak
Svrab jezika i gornjeg nepca najčešće je bezazlen simptom, ali može ukazivati na širok spektar stanja, od blagih alergijskih reakcija i iritacija, preko gljivičnih ili virusnih infekcija, do sistemskih i hormonskih poremećaja.
U većini slučajeva tegobe su prolazne i mogu se ublažiti jednostavnim merama kod kuće.
Ipak, kada su simptomi uporni, ozbiljni, prate ih druge tegobe ili se javljaju bez jasnog razloga, potrebno je konsultovati lekara kako bi se otkrio uzrok i primenilo odgovarajuće lečenje.
Pravilna dijagnostika i pravovremena terapija su ključne za brzo olakšanje i sprečavanje komplikacija.
