Pojačano lučenje pljuvačke naziva se i hipersalivacija, sijaloreja ili ptijalizam, i predstavlja stanje kod koje osoba ima previše pljuvačke u ustima, što može dovesti do balavljenja.
Pojačana proizvodnja pljuvačke može biti privremena ili hronična, kao i povremena ili stalna.
Pljuvačka je veoma važna za oralno zdravlje i pravilno varenje, ali različiti uzroci mogu dovesti do povećanog lučenja pljuvačke u pljuvačnim žlezdama.
Ovo stanje može biti veoma neprijatno i izazvati nesigurnost i uticati na samopouzdanje osobe koja od njega pati.
Neki od uzroka tegoba mogu da budu karijes, infekcije, ali i trudnoća kao i stanja poput vraćanja kiseline, Parkinsonove bolesti i drugih.
Osim medicinskih stanja i bolesti, nošenje proteze može povećati lučenje pljuvačke.
U ovom članku govorićemo o hipersalivaciji, objasniti najčešće uzroke i kako smanjiti lučenje pljuvačke.
Šta je pojačano lučenje pljuvačke?
Hipersalivacija nije bolest, već je obično simptom nekog drugog stanja koje dovodi do pojačanog lučenja pljuvačke.
Stanja koja mogu biti uzrok variraju od čestih i lako rešivih zdravstvenih tegoba poput karijesa, pa sve do retkih bolesti.
Pljuvačku proizvode pljuvačne žlezde u ustima, i ona ima različite funkcije, uključujući:
- Uklanjanje ostataka hrane sa zuba
- Neutralizaciju kiselina u ustima
- Vlaženje hrane
- Podmazivanje usta, grla i jednjaka, olakšavajući govor i gutanje
- Varenje hrane uz pomoć enzima poput amilaze
- Zaštitnu ulogu između usta i svega što se nađe u ustima
Uobičajeno se izluči između jednog i dva litra pljuvačke dnevno, a pljuvačne žlezde su najaktivnije tokom obroka, posebno u popodnevnim časovima, dok se najmanje pljuvačke proizvodi noću.
Previše pljuvačke može izazvati probleme sa govorom i jelom, kao i ispucale usne i infekcije kože, a može uticati i na samopozdanje osobe kod koje se javlja.
Simptomi pojačanog lučenja pljuvačke
Simptomi hipersalivacije uključuju balavost, učestalo pljuvanje i prekomerno, često gutanje pljuvačke.
Drugi simptomi povezani sa prekomernim lučenjem pljuvačke mogu da uključuju:
- Ispucale usne
- Omekšavanje, oštećenje i infekcije kože oko usta
- Loš zadah
- Dehidraciju
- Probleme sa govorom i gutanjem
- Slab osećaj ukusa
Pojačano lučenje pljuvačke i balavljenje mogu izazvati socijalnu anksioznost kod osobe koju pogađaju i utiču na samopouzdanje, ali i sposobnost normalnog govora i jela.
Uzroci
Uzroci koji dovode do pojačanog lučenja pljuvačke mogu biti mnogobrojni, pa utvrđivanje tačnog uzroka može biti teško u nekim slučajevima.
Hipersalivacija može biti rezultat tri osnovna uzroka:
- Prekomerne proizvodnje pljuvačke
- Nemogućnosti efikasnog gutanja pljuvačke iz usta
- Poteškoća sa držanjem usta zatvorenim
Prekomerno lučenje pljuvačke
Do prekomerne proizvodnje pljuvačke obično dolazi kao posledica stanja koje pogađaju usta i zube, kao što su:
- Proteze za nadoknadu zuba, posebno totalne proteze i proteze sa nepcem
- Proteze za ispravljanje zuba, pre svega fiksna proteza, ali i savremenije poput folija za zube
- Loša oralna higijena
- Karijes i upalni procesi u ustima
- Povrede vilice
- Afte, rane i druge promene u ustima
- Stomatitis
Pored toga, drugi uzroci koji nisu povezani sa oralnim zdravljem mogu da dovedu do hipersalivacije.
Stanja kao što su jutarnja mučnina ili mučnina tokom trudnoće, čir na želucu, infekcije sinusa i grla, ujedi insekata i trovanje hranom, vraćanje kiseline i GERB ili teške infekcije poput besnila ili tuberkuloze mogu uticati na povećano lučenje pljuvačke.
Osim toga, jak ili iznenadni bol privremeno može izazvati povećanu aktivnost pljuvačnih žlezda.
Slični mehanizmi mogu dovesti do ovoga i usled povećanog nivoa stresa, uzbuđenja ili anksioznosti.
Na kraju, način ishrane i konzumirana hrana utiče na količinu pljuvačke koja se luči. Kisela hrana će dovesti do stvaranja više pljuvačke u odnosu na slatku, kao i hrana bogata vlaknima.
Ponekada organizam počinje da luči pljuvačku i samo usled razmišljanja, mirisanja ili gledanja hrane, kao pripreme za obrok.
Poteškoće u gutanju pljuvačke
Poteškoće u gutanju pljuvačke obično imaju uzrok ili su povezane sa nekim drugim medicinskim stanjem, kao što su Daunov sindrom, autizam, ALS, cerebralna paraliza, moždani udar i Parkinsonova bolest.
Senzorna disfunkcija, odnosno smanjena mogućnost ili nedostatak prijema, obrade, ili tumačenja čulnih informacija, može uticati na to da osoba ne prepoznaje uvek povećanu količinu pljuvačke i balavljenje.
Otežano držanje usta zatvorenim
Uzroci nemogućnosti da se usta drže zatvorenima, što može dovesti do balavljenja, uključuju lošu neuromišićnu kontrolu mišića oko usta, a cerebralna paraliza je jedan primer takvog stanja.
Drugi uzroci koji dovode do ovih tegoba uključuju:
- Lošu kontrolu glave i usana
- Držanje usta stalno otvorenim
- Oštećenu taktilnu senzaciju
- Uvećan jezik, upalu jezika ili slabu pokretljivost jezika
- Loš raspored zuba
- Zapušen nos
Kako smanjiti lučenje pljuvačke?
Odgovor na pitanje kako smanjiti lučenje pljuvačke nije jednostavno dati, budući da način lečenja u velikoj meri zavisi od uzroka koji do njega dovodi.
Nekada su jednostavni koraci dovoljni za rešavanje prekomernog lučenja pljuvačke, kao što su popravka zuba ili unapređenje oralne higijene, dok je u nekim slučajevima neophodno dugotrajno lečenje primarnog stanja koje dovodi do tegoba.
Lečenje nije uvek ni neophodno, budući da se pojačana proizvodnja pljuvačke često spontano javlja i samostalno prolazi, usled smanjenog nivoa stresa ili promene načina ishrane.
Pored toga, završetkom ortodontske terapije ili zamenom totalne proteze za protezu bez nepca ili druge savremenije i komfornije alternative može biti rešenje.
U nastavku slede prirodni načini koji mogu smanjiti lučenje pljuvačke kod privremenih i kratkotrajnih tegoba, kao i medicinske procedure i načine terapije hipersalivacije koji se primenjuju kod hronične hipersalivacije.
Postavljanje prave dijagnoze je ključno za uspešnost lečenja i smanjenje lučenja pljuvačke.
Prirodni lekovi
U nekim slučajevima, veoma jednostavne procedure poput lečenja zuba i karijesa, ili unapređena higijena zuba može biti dovoljna za rešavanje tegoba.
Ispiranje usta tečnostima za ispiranje usta sa alkoholom može biti od pomoći, budući da alkohol ima osobinu da isušuje usta.
Vežbe koje mogu pomoći u kontroli i poboljšanju držanja glave i vrata, kao i vežbanje tehnika zatvaranja usta, bolje kontrole jezika i gutanja, veoma su korisni kod osoba kod kojih je ovo uzrok hipersalivacije.
Osim toga, kod povreda vilice preporučuju se vežbe za vilični zglob.
Konzumacija dovoljno vode i adekvatno hidriranje može pomoći kako kod sindroma suvih usta, tako i kod prekomernog lučenja pljuvačke.
Povećan unos tečnosti, hrane bogate vlaknima, a pre svega sirovog voća i povrća smatraju se izuzetno korisnim prirodnim lekovima za suva usta, no na isti način se može regulisati i prekomerno lučenje pljuvačke u nekim slučajevima.
Čaj za smanjenje lučenja pljuvačke
Neki biljni čajevi mogu pomoći u privremenom smanjenju pojačanog lučenja pljuvačke.
Najčešće se koriste čajevi sa adstringentnim svojstvima, koji blago suše sluzokožu usta i smanjuju osećaj vlage, čime pomažu u privremenom smanjenju pojačanog lučenja pljuvačke.
Čaj za smanjenje lučenja pljuvačke koji se najčešće preporučuje je čaj od šipka, a osim njega, od koristi mogu biti i čaj žalfije ili hajdučke trave, koji mogu blago sušiti usta i smanjiti osećaj viška pljuvačke u ustima.
Ipak, ove čajeve treba koristiti umereno i po potrebi, kako ne bi došlo do nuspojava ili iritacija sluzokože.
Lekovi
Kada prirodne metode i kućni lekovi nisu od pomoći, doktor može preporučiti adekvatan lek za pojačano lučenje pljuvačke.
Lekovi na bazi glikopirolata su često prvi izbor leka za pojačano lučenje pljuvacke. On deluje što tako blokira nervne impulse do pljuvačnih žlezda, što dovodi do smanjene proizvodnje pljuvačke.
Ipak, ovaj lek može izazvati i ozbiljne neželjene efekte, kao što su suva usta, pojava lepljive pljuvačke, problema sa mokrenjem, zatvor, zamagljen vid ili hiperaktivnost i razdražljivost, pa se ne savetuje samoinicijativno korišćenje ovog leka.
Druga opcija može biti skopolamin, dostupan u obliku tablete ili flastera, koji ima slične mehanizme dejstva, ali takođe može izazvati neželjena dejstva.
Moguće nuspojave uključuju vrtoglavicu, ubrzan rad srca, probleme sa mokrenjem, pospanost i druge.
Injekcije
Injekcije botoksa mogu biti neophodne kod konstantne, hronične hipersalivacije.
Botoks se ubrizgava u jednu ili više glavnih pljuvačnih žlezda, čime se smanjuje njihova aktivnost.
Ovaj toksin parališe nerve i mišiće u području u kom se nađe, pa kada je ubrizgan u žlezde zadužene za stvaranje pljuvačke smanjuje se njihova sposobnost funkcionisanja, što dovodi do olakšanja ili prestanka tegoba.
Efekat botoksa na smanjenje pljuvačke traje nekoliko meseci, nakon čega je potrebno ponoviti apliciranje ukoliko je potrebno.
Hirurške intervencije
Kod najtežih slučajeva hipersalivacije, operacija glavnih pljuvačnih žlezda može biti rešenje.
U zavisnosti od težine stanja, pljuvačne žlezde mogu biti u potpunosti uklonjene ili premeštene na drugo mesto.
Kod operacije pljuvačnih žlezda koja podrazumeva premeštanje, one se pomeraju u zadnji deo usta, gde se pljuvačka lakše može progutati.
Pojačano lučenje pljuvačke kod dece
Pojačano lučenje pljuvačke kod dece često je fiziološko i prolazno, ali ponekad može biti znak nekog zdravstvenog ili razvojnog problema.
Kod najmlađih beba, pojačana pljuvačka je normalna zbog nezrelog nervnog sistema i procesa nicanja zuba.
Kako se razvija sposobnosti gutanja i kontrole mišića usta, tako se i količina pljuvačke obično spontano reguliše.
Glavni uzroci hipersalivacije kod dece uključuju:
- Nicanje zuba: Tokom ovog perioda dolazi do iritacije desni, što stimulira pljuvačne žlezde i povećava proizvodnju pljuvačke.
- Nezreo nervni sistem: Kod dojenčadi refleks gutanja još nije u potpunosti razvijen, što dovodi do skupljanja pljuvačke i povremenog balavljenja.
- Infekcije i upale usta: Afte, stomatitis ili karijes mogu izazvati lokalnu iritaciju i stimulisati pojačano lučenje pljuvačke.
- Neodgovarajuća oralna higijena ili proteze: Kod starije dece sa ortodontskim aparatima, organizam može reagovati povećanom proizvodnjom pljuvačke kao odgovor na strano telo u ustima.
- Razvojni poremećaji: Stanja poput autizma, Daunovog sindroma ili cerebralne paralize mogu izazvati otežano gutanje i smanjenu kontrolu oralnih mišića, što povećava rizik od pojačanog lučenja pljuvačke.
Simptomi uključuju balavljenje, učestalo gutanje pljuvačke, otežan govor i smanjenu sposobnost držanja hrane u ustima.
Dugoročno, hronična hipersalivacija kod dece može dovesti do iritacije kože oko usana, žvala, kao i povećanog rizika od infekcija.
Važno je razlikovati prolaznu fiziološku hipersalivaciju od stanja koja zahtevaju medicinsku intervenciju, kako bi se sprečile komplikacije i ne bi ugrozili socijalni i emocionalni razvoj deteta.
Dijagnoza
Postavljanje dijagnoze hipersalivacije može biti zahtevan proces, imajući u vidu da veliki broj stanja i bolesti mogu dovesti do ovog simptoma.
Ipak, kod hronično povećanog lučenja pljuvačke ovo je veoma važno, budući da neki od potencijalnih uzroka mogu biti ozbiljna stanja sa potencijalno ozbiljnim komplikacijama ukoliko se ne leče.
Osnovni pregled doktora ili stomatologa podrazumeva klinički pregled, koji uključuje pregled usta, zuba i okolnih tkiva, kontrolu jezika i sposobnosti gutanja, stabilnosti vilice, kao i pregled krajnika i disajnih puteva.
Pored toga, procenjuju se i hidriranost, način ishrane, držanje glave kao i emocionalno stanje osobe koja pati od prekomerne proizvodnje pljuvačke.
Druge informacije koje doktoru mogu biti od koristi za postavljanje ispravne dijagnoze su i postojeći zdravstveni problemi i upotreba lekova, da li je problem stalno prisutan ili se javlja i prestaje, koliko je intenzivan i kada se javlja i slično.
Balavljenje tokom noći kod odraslih, dece i beba
Balavljenje tokom noći može se javiti kod različitih starosnih grupa, a uzroci i mehanizmi se razlikuju u zavisnosti od dobi i zdravstvenog stanja.
Iako je u nekim slučajevima prolazno i bezopasno, može biti simptom ozbiljnije zdravstvenog problema kada je učestalo ili obilno.
Kod odraslih, noćno balavljenje je često povezano sa poremećajima sna, kao što su apneja u snu ili nepravilno disanje, lošom posturom tela tokom spavanja, oslabljenom kontrolom oralnih mišića, ili neurološkim stanjima poput Parkinsonove bolesti.
Takođe, višak pljuvačke može nastati usled refluksa kiseline tokom noći, što izaziva refleksno pojačano lučenje pljuvačke.
Balavljenje beba tokom noći je najčešće normalna, fiziološka pojava.
Nezrelost refleksa gutanja, prekomerno lučenje pljuvačke zbog nicanja zuba ili stimulacija usta tokom spavanja dovode do skupljanja pljuvačke.
Odrasli koji brinu o bebama treba da obrate pažnju na pravilno položaj bebine glave i vrata kako bi se olakšalo gutanje i smanjio rizik od aspiracije, odnosno dospevanja pljuvačke u disajne puteve.
Kod male dece noćno balavljenje je takođe obično posledica nezrelosti nervnog sistema i nedovoljno razvijenog refleksa gutanja, dok kod starije dece može biti povezano sa respiratornim problemima, poput zapušenog nosa, noćnim mokrenjem, poremećajima sna ili ortodontskim aparatima.
Hronično balavljenje može ukazivati i na razvojne ili neurološke poremećaje, te zahteva konsultaciju sa pedijatrom.
Skupljanje pljuvačke u ustima
Skupljanje pljuvačke u ustima predstavlja situaciju u kojoj osoba oseća da se pljuvačka akumulira, a gutanje ili odvođenje pljuvačke ne funkcioniše normalno. Ovo stanje može biti privremeno, povezano sa određenim situacijama, ali i hronično, posebno kod osoba sa neurološkim ili oralnim problemima.
Glavni faktori koji dovode do skupljanja pljuvačke uključuju:
- Otežano gutanje – kod stanja poput Parkinsonove bolesti, ALS-a, cerebralne paralize ili posledica moždanog udara, refleks gutanja je usporen ili neadekvatan, što dovodi do nakupljanja pljuvačke u ustima.
- Neuromišićna slabost – smanjena kontrola mišića lica, jezika i vrata može otežati efikasno pomeranje pljuvačke ka ždrelu.
- Loše držanje glave i vrata – nepravilna pozicija tela ili glave, naročito kod dece ili osoba sa ortopedski problemima, može povećati nakupljanje pljuvačke.
- Oralne proteze i zubni aparati – proteze koje pokrivaju nepce ili fiksne ortodontske naprave mogu izazvati osećaj povećane količine pljuvačke, jer organizam reaguje pojačanom proizvodnjom.
- Farmakološki faktori – neki lekovi mogu usporiti gutanje ili izazvati povećanu pljuvačku, što doprinosi nakupljanju u ustima.
Posledice skupljanja pljuvačke u ustima uključuju nelagodnost, otežan govor, balavljenje i socijalnu neprijatnost. Dugoročno, kod hroničnih slučajeva, može doprineti pojavi iritacija kože oko usta i povećati rizik od infekcija.
Praćenje uzroka i pravilna dijagnoza ključni su za određivanje odgovarajuće terapije, koja može uključivati vežbe za poboljšanje gutanja, prilagođene oralne proteze, lekove za regulaciju pljuvačke ili u nekim slučajevima neurološku rehabilitaciju.
Zaključak
Pojačano lučenje pljuvačke može biti privremeno ili hronično, i stalno ili povremeno stanje koje u velikoj meri može uticati na samopouzdanje osobe.
Do prekomerne proizvodnje pljuvačke mogu dovesti brojni uzroci, od lako rešivih, poput karijesa i neadekvatne higijene zuba, pa sve do hroničnih bolesti koje mogu zahtevati dugoročnu terapiju.
Odgovor na pitanje kako smanjiti proizvodnju pljuvačke zavisi od uzroka koji do njega dovodi, pa se lak odgovor ne može dati bez postavljanja dijagnoze.
Preporuka je da se najpre otklone najjednostavniji mogući uzroci, kao što su problemi sa zubima i poboljšanje oralne higijene, te da se ukoliko do smanjenja tegoba ne dođe poseti doktor radi utvrđivanja uzroka koji dovodi do hipersalivacije.
Neka od stanja koja mogu biti uzrok su ozbiljne bolesti koje mogu imati ozbiljne komplikacije, pa je pravilna dijagnoza veoma važna.
