Dijareja ili proliv označava učestale, vodenaste stolice, obično tri ili više puta na dan, usled ubrzanog prolaska sadržaja kroz creva.
Ovo stanje može pogoditi i odrasle i decu, a najčešće se javlja kao posledica virusne, bakterijske ili parazitske infekcije digestivnog trakta.
Prema trajanju, može se razlikovati akutna dijareja, koja traje nekoliko dana do najviše dve nedelje i obično se spontano smiruje, dok hronična traje duže i često upućuje na ozbiljniji problem.
Iako dijareja uglavnom prolazi nakon nekoliko dana, može izazvati značajne rizike, pre svega dehidrataciju zbog gubitka tečnosti i elektrolita.
Ovaj rizik je naročito izražen kod beba, male dece i starijih osoba, kod kojih jaka dehidratacija može biti životno ugrožavajuća ako se ne prepozna i ne leči na vreme.
U ovom članku objasnićemo kako zaustaviti proliv kod odraslih i dece primenom prirodnih metoda i uz pomoć lekova.
Dijareja i rizici
Dijareja sama po sebi nije bolest, već simptom koji može imati različite uzroke, poput stomačnih virusa i infekcija, trovanja hranom ili nuspojava lekova.
Najčešće je akutna dijareja uzrokovana virusima, kao što su rotavirus ili norovirus, a ređe bakterijama poput E. coli, Salmonelle ili parazitima.
Glavna opasnost kod svake dijareje je gubitak tečnosti i elektrolita iz organizma, koji ako se ne nadoknade, može nastupiti dehidratacija.
Simptomi dehidratacije mogu varirati u intenzitetu u zavisnosti od ozbiljnosti, i uključivati:
- Suva usta i usne
- Smanjeno mokrenje
- Tamnu mokraću
- Malaksalost
- Vrtoglavicu
Bebe i mala deca su pod posebno velikim rizikom od dehidratacije tokom dijareje, budući da kod njih ovo dehidratacija može nastupiti veoma brzo zbog male telesne mase.
Osim dehidratacije, dugotrajna ili intenzivna dijareja može dovesti i do poremećaja elektrolita, odnosno gubitka minerala kao što su kalijum, natrijum ili magnezijum, što može uticati na rad srca i mišića.
Imajući ovo u vidu, jasno je da je pravovremena rehidracija jedan od najvažnijih koraka u lečenju dijareje.
Pored toga, dijareja može biti praćena i drugim simptomima u zavisnosti od uzroka, kao što su povišena temperatura, grčevi i bolovima u stomaku, mučninom i povraćanjem.
Ozbiljniji simptomi koji se mogu javiti uključuju krvavu stolicu ili prisustvo sluzi u stolici, što ukazuje na težu infekciju ili inflamatirne bolesti, poput ulceroznog kolitisa i Kronove bolesti.
Ovakvi simptomi zahtevaju lekarski pregled, a lekara je potrebno posetiti i u slučaju da dijareja traje duže od nekoliko dana, ili da je veoma obilna ili praćena visokom temperaturom.
Kada koristiti lekove, a kada prirodne metode?
Važno je proceniti ozbiljnost dijareje kako bi se donela odluka o tome da li je kućno lečenje dovoljno, ili je potrebno potražiti pomoć lekara i eventualno početi sa primenom lekova.
U najvećem broju slučajeva akutna dijareja je blaga do umerena i može se lečiti prirodnim putem, a pre svega nadoknadom tečnosti, dijetetskim merama, probioticima i odmorom.
Kod odraslih osoba sa blagim simptomima, uz povećan unos tečnosti, često je dovoljna privremena promena u ishrani koja pomaže da se stolica učvrsti, bez posezanja za lekovima.
Međutim, kada su simptomi izraženiji, na primer kada su učestale vodene stolice svakih par sati ili je prisutna jaka malaksalost, kao i ako se javi visoka temperatura i krv u stolici, tada prirodne mere možda neće biti dovoljne.
Pojava krvi, sluzi ili gnoja u stolici, kao i visoka temperatura, ukazuju na ozbiljnu infekciju creva, i u tim slučajevima ne treba odlagati lekarski pregled.
Lečenje u ovim slučajevima obično zahteva specifičnu terapiju, poput primene antibiotika ili druge intervencije.
Poseban oprez zahtevaju bebe i mala deca sa dijarejom, kod kojih se ne preporučuje primena lekova za zaustavljanje proliva bez nadzora lekara.
Umesto toga, prioritet je oralna rehidracija i dijetalne mere.
Bebe starosti do tri meseca koje imaju dijareju trebalo bi da što pre budu pregledane od strane pedijatra.
U nastavku slede proverene prirodne metode zaustavljanja proliva, a zatim i lekovi koji se najčešće koriste kada je to neophodno.
Prirodni načini za zaustavljanje proliva
Mnoge epizode dijareje mogu se sanirati prirodnim putem, posebno ako su simptomi blagi do umereni.
Prirodne metode se fokusiraju na nadoknadu tečnosti i ishranu koja će pomoći crevima da se smire, a stolica učvrsti.
Tokom trajanja dijareje važno je izbegavati namirnice i napitke koji mogu pogoršati stanje, kao što su začinjena i masna hrana, mleko, kofein i alkohol, a u ishranu uvesti one koji doprinose učvršćivanju stolice.
Takođe, korisno je obezbediti dobar unos probiotskih bakterija i koristiti prirodne supstance koje mogu vezati štetne materije u crevima.
Unošenje tečnosti i elektrolita
Prvi i najvažniji korak kod svake dijareje je sprečavanje dehidracije.
Ovo se postiže povećanim unosom tečnosti i elektrolita.
Obična voda jeste neophodna, ali sama voda ne nadoknađuje izgubljene soli.
Najjednostavnije i optimalno rešenje su oralni rehidratacioni rastvori, koji predstavljaju optimalnu mešavinu vode, glukoze i elektrolita.
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se svaka dijareja leči ovim preparatima, odnosno rastvorom čiste vode, šećera i soli u tačno određenom odnosu.
Ovi rastvori se napraviti rastvaranjem gotovih praškova u kesicama, koji su dostupni u apotekama i mogu se kupiti bez lekarskog recepta, a mogu se napraviti i u kućnim uslovima.
Jednostavan rastvor pripremljen u kućnim uslovima, može se pripremiti tako što se u litar prokuvane i ohlađene vode doda šest kašičica šećera i pola kašičice soli, i eventualno pola isceđenog limuna, dobro promeša i pije polako tokom dana.
Ovakav rastvor obezbeđuje optimalan odnos glukoze i natrijuma koji pospešuje apsorpciju vode u crevima i sprečava dehidrataciju.
Istraživanja su pokazala da su kod odraslih sa blagom dijarejom sportski napici koji sadrže elektrolite gotovo jednako efikasni kao i farmaceutski rastvori.
Ipak, kod mlađe dece prednost se uvek daje oralnim rehidracionim rastvorima formulisanim posebno za decu.
Bebe koje doje treba nastaviti dojiti normalno, uz dodatne tečnosti po savetu pedijatra.
Pored ovoga, tečnost se može nadoknaditi i unosom bistrih bujona i supa, koje efikasno nadoknađuju so i minerale.
Takođe, voda u kojoj se kuvao pirinač od davnina je poznata kao kućni lek za dijareju, budući da je pirinčana voda bogata skrobom koji pomaže da se stolica učvrsti.
Tečnost treba uzimati često, ali po malo. Nekoliko gutljaja ili kašika na svakih pet do deset minuta, naročito ako je prisutna mučnina, kako bi se tečnost lakše zadržala u organizmu.
Iako je važno nadoknaditi tečnost, gazirane napitke, komercijalne voćne sokove i druge preslatke napitke treba izbegavati, budući da visok sadržaj šećera može pospešiti gubitak tečnosti osmozom i pogoršati dijareju.
Kofeinski napici poput kafe ili jakog čaja i alkohol se ne preporučuju tokom trajanja dijareje, jer deluju diuretski i izazivaju dodatni gubitak tečnosti.
U slučaju teške dehidratacije, potrebno je bolničko lečenje uz intravensku nadoknadu tečnosti.
Banane, pirinač, pasirana jabuka i dvopek
Tokom trajanja dijareje, ishrana treba da bude lagana i svedena na namirnice koje se lako vare i koje će pomoći normalizaciju stolice.
Poznata preporuka je tzv. BRAT dijeta, što predstavlja akronim od engleskih reči Banana, Rice, Applesauce, Toast, što na srpskom označava banane, pirinač, pasirane jabuke i dvopek.
Ove namirnice nisu bogate vlaknima, blage su za stomak, lako se vare, i imaju efekat zaustavljanja proliva tako što vezuju vodu u crevima i čine stolicu čvršćom.
Banane su posebno korisne, budući da su bogate kalijumom koji se gubi dijarejom, a sadrže i pektin, vrstu rastvorljivih vlakna koja upijaju višak tečnosti iz creva.
Ipak, zbog prirodnog šećera treba biti umeren, ali jedna do dve banane dnevno mogu pomoći oporavku kod dijareje.
Obaren, nezačinjen beli pirinač je lako svarljiv izvor skroba koji dodaje masu stolici i smiruje rad creva.
Čak i sama voda u kojoj se kuvao pirinač može se piti kao blagi lek, jer sadrži skrobna jedinjenja koja oblažu creva.
Dvopek ili tostirani beli hleb je takođe odličan, budući da je u pitanju praktično dehidriran hleb, bogat skrobom, a siromašan vlaknima i mastima, pa se lako vari i doprinosi čvršćoj stolici.
Pire od pečene ili kuvane jabuke bez kore još jedan je stari narodni lek.
Termički obrađena jabuka oslobađa pektin koji pomaže protiv dijareje, a istovremeno nadoknađuje i nešto kalorija, vitamina i minerala.
U prvim danima dijareje generalno se preporučuje izbegavanje svežeg voća i povrća sa puno vlakana, jer sirova vlakna mogu pojačati pokretljivost creva.
Pored ovih namirnica, u ishranu se mogu uključiti i barena šargarepa, krompir ili batat, namirnice bogate skrobom i mikronutrijentima, kao i testenine od belog brašna ili griz pripremljen na vodi.
Naravno, čim stolica počne da se formira, ishranu treba polako širiti na uobičajenu hranu.
Probiotici
Probiotici su korisne bakterije ili kvasci, koji doprinose održavanju zdrave ravnoteže crevne flore.
Tokom epizode dijareje, posebno ako je izazvana infekcijom ili upotrebom antibiotika, normalna flora creva je poremećena, što produžava dijareju, a unošenjem probiotika može se podstaći obnova dobre mikrobe i skratiti trajanje simptoma.
Probiotici se mogu unositi na dva načina, upotrebom suplemenata, ili kroz ishranu.
Prirodne namirnice bogate probioticima su fermentisane namirnice, kao što su jogurt, kefir, kiselo mleko, kiseli kupus, tempeh i druge.
Ipak, kod akutne dijareje često je teško uneti dovoljne količine probiotskih kultura samo hranom, pa se preporučuje i upotreba probiotskih preparata.
Brojne studije su ispitivale efekat probiotika na tok akutne dijareje, i neke su pokazale da probiotici mogu skratiti trajanje dijareje u proseku za oko jedan dan i smanjiti broj stolica.
Na primer, probiotski kvasac Saccharomyces boulardii dokazano pomaže kod dijareje povezane sa upotrebom antibiotika i putničke dijareje.
Probiotici vrste Lactobacillus rhamnosus GG takođe su se pokazali korisnim kod dece sa rotavirusnim prolivom, pomažući brži oporavak.
Važno je napomenuti da probiotici lek koji će doneti brzo olakšanje, već dodatna terapija čije delovanje obično skraćuje tok bolesti i ublažava simptome, ali ne zamenjuje osnovne mere poput rehidracije.
Probiotike bi trebalo uzimati i preventivno uz antibiotike, kako bi se sprečila dijareja, kao i u toku oporavka od gastroenteritisa kako bi se crevna flora brže regenerisala.
Više o tome kako i kada uzimati probiotik, može se pročitati u odvojenom članku.
Biljni čajevi
Biljni čajevi predstavljaju jedan od najstarijih tradicionalnih lekova za smirivanje stomačnih tegoba, uključujući i proliv.
Pored toga što doprinose unosu tečnosti i hidrataciji, određene biljke imaju umirujuća, adstringentna ili antimikrobna svojstva korisna kod dijareje.
Neki od posebno korisnih mogu biti:
- Čaj od kamilice: Kamilica deluje protivupalno na sluzokožu creva i pomaže kod grčeva, a mlak čaj se često daje deci i bebama jer je vrlo blag. Zapravo, čaj od kamilice jedan je od najboljih prirodnih lekova za grčeve, kod dece i odraslih.
- Čaj od nane: Nana sadrži mentol koji opušta glatke mišiće creva i može smanjiti grčeve i učestalost stolice i ostavlja prijatan osećaj hlađenja u želucu i smanjuje mučninu.
- Čaj od borovnice: Suve borovnice bogate su taninima koji imaju adstringentno dejstvo, odnosno stežu tkivo, i mogu pomoći da se zaustavi dijareja. Sličan efekat imaju i listovi kupine ili maline.
- Crni čaj: Običan crni čaj sadrži tanine koji mogu pomoći kod dijareje na sličan način kao borovnica, ali ga treba koristiti umereno, budući da u većoj količini može imati diuretički efekat.
- Đumbir i kim: Čaj od svežeg đumbira može pomoći ako je prisutna mučnina uz dijareju, dok seme kima u vrućoj vodi može smanjiti nadimanje i grčeve.
Iako čajevi sami po sebi neće zaustaviti dijareju, mogu je ublažaviti i olakšati prateće tegobe, te doprineti unosu tečnosti.
Prilikom konzumiranja čajeva tokom dijareje, važno je konzumirati ih bez dodavanja šećera, koji može pogoršati stanje.
Prirodni adsorbensi
Pod prirodnim adsorbensima podrazumevaju se supstance koje vezuju ili adsorbuju toksine, mikroorganizme i višak tečnosti u crevima, pomažući tako da se zaustavi dijareja.
Oni deluju kao sunđer u digestivnom traktu, upijaju štetne materije i čine stolicu gušćom.
Najpoznatiji prirodni adsorbensi su medicinski aktivni ugalj i diosmektit.
Aktivni ugalj dobija se specijalnom obradom uglja, dobijenog izlaganjem kokosovih ljuski visokim temperatirama, koji je dostupan u obliku praha ili tableta.
Budući da aktivni ugalj ima ogromnu poroznost, može da adsorbuje velike količine bakterija, virusa i toksina u crevima.
Na taj način, on može pružiti olakšanje kod dijareje uzrokovane blagim trovanjem hranom ili nekim bakterijama, a često se koristi i kao prirodni lek za nadutost i gasove, koji često prate dijareju.
Treba imati u vidu da aktivni ugalj može dovesti do crne stolice, što je bezazleno.
Ipak, ukoliko se tamna stolica nastavi u danima nakon prestanka uzimanja ovog dodatka, trebalo bi posetiti lekara kako bi se testom na okultno krvarenje potvrdilo da tamna stolica nije posledica prisustva krvi.
Aktivni ugalj je prirodni lek, ali nije namenjen za dugotrajnu upotrebu, budući da može uticati na apsorpciju hranjivih materija iz hrane.
Iz istog razloga, najbolje je vremenski odvojiti uzimanje aktivnog uglja i obroke.
Diosmektit je prirodna glinena supstanca, a ova vrsta gline smektit, ima izuzetnu moć vezivanja u crevima.
Na našem tržištu može se nabaviti pod različitim proizvođačkim nazivima, kao što je Smecta prašak za oralnu suspenziju.
Diosmektit deluje tako što se veže za sluzokožu creva, oblaže je i istovremeno adsorbuje toksine i vodu, čineći stolicu čvršćom.
Smektitna glina takođe može da smiri upalu sluzokože, a prednost diosmektita je što se ne resorbuje u organizmu, već ostaje u crevima i izbacuje stolicom, pa je najčešće bezbedan i za decu i bebe uz obaveznu konsultaciju sa pedijatrom.
Diosmektit se može koristiti za akutne i hronične dijareje, ali ne otklanja njen uzrok, već isključivo olakšava simptome.
Lekovi za dijareju
U slučajevima teže i dugotrajnije dijareje, kada kućno lečenje koje podrazumeva nadoknadu tečnosti, režim ishrane i odmor, nije dovoljno, potrebno je posetiti lekara koji će propisati lekove za dijereju.
U zavisnosti od uzroka dijareje, lekar može propisati različite vrste lekove, čija se primena prilagođava individualnim potrebama pacijenta.
Važno je naglasiti naglasiti da lekovi za zaustavljanje proliva ublažavaju simptome, ali ne rešavaju uvek i sam uzrok, pa se kod infekcija često paralelno, ili umesto simptomatskih lekova, propisuju i antimikrobni lekovi.
U nastavku slede najvažnije grupe lekova za dijareju i njihove karakteristike, a kao dodatak ovim lekovima često se koriste i ranije pomenuti probiotici i oralni rehidracioni rastvori.
Antipropulzivi
Antipropulzivi su grupa lekova koja deluje tako što smanjuje pokretljivost creva, čime se stolica sporije kreće kroz creva i duže zadržava.
Smanjena peristaltika creva omogućava da se apsorbuje više vode nazad u organizam, pa stolice postaju ređe i čvršće.
Najpoznatiji predstavnik je loperamid, koji se izdaje uz lekarski recept, a koji se prodaje pod nazivima Imodium Instant, Loperamid Actavis, Lordiar i drugim.
Loperamid deluje na opijatske receptore u zidu creva i usporava kontrakcije crevnih mišića, istovremeno pojačavajući tonus analnog sfinktera, zaustavljajući dijareju brzo i efikasno.
Iako lek pruža olakšanje već nekoliko sati nakon uzimanja, ne treba primenjivati ukoliko je dijareja praćena drugim simptomima, poput groznice, krvi, sluzi i drugih, koji ukazuju na ozbiljniju infekciju, poput dizenterije, bakterijskih, virusnih i parazitskih infekcija.
Loperamid se koristi pre svega kod vodene, nekomplikovane dijareje, i to kratkotrajno, pa ukoliko nakon dva dana uzimanja leka nema poboljšanja, neophodno je ponovo posetiti lekara.
Antibakterijski lekovi
U slučajevima kada je dijareja uzrokovana bakterijskom infekcijom, ili se sumnja na nju, lekar će razmotriti antibakterijsku terapiju.
Antibiotici se ne koriste rutinski za svaku dijareju, budući da su akutne epizode dijareje najčešće virusnog porekla i ne zahtevaju primenu lekova.
Šta više, u ovim slučajevima nepotrebni antibiotici mogu doneti više štete nego koristi, i dodatno pogoršati stanje.
Ipak, u određenim situacijama, posebno kod teških bakterijskih dijareja ili poznatog uzročnika, lekar propisuje lekove protiv bakterija.
Kod crevnih infekcija veoma često se koristi nifuroksazid, nitrofuranski antimikrobni lek koji deluje kao crevni antiseptik.
Budući da se ovaj lek gotovo uopšte ne apsorbuje iz creva u krvotok, već isključivo lokalno deluje na bakterije u crevnom lumenu, retko izaziva sistemske nuspojave, a istovremeno je efikasan protiv različitih uobičajenih uzročnika dijareje, poput E. coli, Salmonelle i Shigelle.
Pored nifuroksazida, lekar može prepisati i druge antibiotike širokog spektra zavisno od uzročnika.
Na primer, kod teških dijareja izazvanih invazivnim bakterijama mogu se dati fluorohinoloni, poput ciprofloksacina, ili azitromicin.
Zaključak
Dijareja je čest simptom koji najčešće ima blagu i prolaznu prirodu, ali u određenim slučajevima može predstavljati ozbiljan zdravstveni problem, naročito kod dece, starijih i osoba sa oslabljenim imunitetom.
Ključan deo lečenja dijareje jeste prevencija i tretman dehidratacije kroz redovnu nadoknadu tečnosti i elektrolita, uz privremenu promenu režima ishrane i povećan odmor.
U slučajevima kada je dijareja ozbiljnija, dugotrajnija ili praćena drugim simptomima, neophodno je potražiti lekarsku pomoć i po potrebi primeniti odgovarajuće lekove, uključujući antipropulzive i antimikrobne lekove.
Dodatne mere poput probiotika, biljnih čajeva i prirodnih adsorbenasa mogu doprineti bržem oporavku i ublažavanju tegoba, ali ne treba da zamene osnovnu terapiju.
